Бидејќи денес се има помалку и помалку добри луѓе, луѓе-пријатели на кои можеш да им веруваш да споделуваш и добро о лошо во тој случај подобро е човек да биде сам одколку да доживува разочарување од "блиските".
Чуствувам потреба понекогаш да бидам сама, да се одморам, да си ги средам мислите,да бидам далеку од се...но тоа ретко се случува. Што да се прави така лесно не се излегува од колосекот на овој брз ритам на живот.
Најмногу ми требаат пријатели кога нешто многу среќно или многу тажно ми се случува. А и сакам да сум во друштво скоро постојано. Можеби е така затоа што немам браќа/сестри, и кога сум дома 80% сум сама, па често си викам другарки на гости или излегувам. Но некогаш навистина имам потреба од самотија, и добар кревет
јас и spooky сме скоро исти коа стануе збор за темава!!
јас сум мноогу друштвена личност и обожавам коа сум опкружена со луѓе!! мн сум комуникативна и обожавам коа запознавам нови луѓе!! сакам кога го ширам моето познанство!!
ама има моменти коа сакам само онака да си седам сама дома и да си кулирам!! да си оладам од се живо и диво!!
да си средан некои работи и онака да го смирам мојот немир(ако го имам)!!!
сакам да се прилегнам онака под топло ќебенце да си пусхтам chill музиче нешо као the art of noise i novele vague и да си ја ладам секако со чоколадо до мене!!
е сеа прашањето е колку сакаме да сме сами??
јас повеќе сакам да бидам опкружена со моите пријатели ама па затоа коа сум сама ми треа повеќе време на само затоа шо повеќето време го поминувам со луѓе и коа одмарам сакам да одморам подолго време!! ))
Некогаш премногу. Подобро сама него лошо придружена.
Има периоди кога се изолирам тотално од се, кога туѓото присуство страшно ме иритира. Тогаш најубаво да сум скроз сама за да се стабилизирам.
Самотијата е можеби една од работите кои ме дефинираат. Не зборувам за комплетна изолација од се живо и диво, зашто ја обожавам комуникацијата со луѓето, туку за она еден чекор на дистанца за мислите да ми бидат сами. Што би се превело на мој јазик, сакам да се преслушам себеси, да не ме деконцентрираат други, всушност обожавател сум на тишината.
It's a kind of magic, што би рекол Фреди Меркјури.
Дали е тоа добро или лошо не ме интересира, мене ми одговара.
Како единствено дете(без брат или сестра) уште од мал сум навикнат да бидам сам, и искрено не ми претставува проблем! Некогаш и имам потреба да бидам сам, а некогаш ми е сеедно дали има некој покрај мене или не! Можам да се полу-индивидуалец! (штотуку го смислив зборов )
Епааа кој ќе ме фата ненормалните сакам да сум у друштво и да реметим некого...и кој сум нервозна сакам да сум у друштво пошо полесно ми е кој кажуем на некого шо ми се дешава а кој сум тужна сакам да сум сама да се изнаплачем и да ми олесни и таке
ај позз
Уживам да бидам сам, но тоа не значи дека не сакам друштво, напротив, многу почесто сум со луѓе околу мене, па некогаш едноставно имам голема потреба да бидам сам, ми се има случено и тоа скоро, цел викенд да го поминам сам, ама буквално сам, затворен во стан, со филмчиња, музика, онака лезетски и баш добро ми дојде.. :tv:
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.