Кајгана психолог

Член од
20 јули 2016
Мислења
7.633
Поени од реакции
4.934
Zdravo decki.. Imam anksioznost I panicni napadi nemozam vo kola da se vozam nitu pak da vozam nemozam od doma da iskocam I slicni rab vekje 5 meseci sum vakov seto toa se sluci pred okolu God koga imav prvi napadi posle raskinuvanje na dolga vrska I ne znaev so se slucuva so mene no posle sfativ deka se napadi januari Feb. se zatvoriv celosno imam steganje vo Leva strana od glavata krckanje na vratot a dojde nekoj da mi zbori ili slicno odma osekjam deka kje poludam begam vo dr prostorija I slicno ne iskacam strav mi e ne se osekjam udobno piev dijzapam od 5mg no povekje ne ne sum se sovetuval so dok. bidejki nemozam da ja preminam kapijata od dvorot se mi e ne realno I slicno... dajte sovettttt
Најди си психолог и психијатар и прави муабети со блиски за ова. Инаку помагаат лекови, витамини, вежбање, пешачење,исхрана, хигиена, спиење,јадење здраво, читање за психологија, филозофија, хоби,животни,спорт, уметност и забава и дружење па и религија ако си религиозен.
 

macko i

Локален шериф
Член од
8 јуни 2011
Мислења
2.719
Поени од реакции
1.475
Незнам што ми е проблемот. Немам другари немам никој,а секогаш сум му помогнал на секој и кога мене ми треба нешто нема никој околу мене. Животот ми зададе премногу удари се поднесов ама во последно сум нервозен премногу , а никогаш не сум бил. Скришум плачам да ми олесни дома се подоцна се враќам ме убива самотијата. Шетам секогаш сам ко скитник ко човек од кој се откажале сите освен самиот јас...
 
Член од
12 ноември 2021
Мислења
99
Поени од реакции
76
Незнам што ми е проблемот. Немам другари немам никој,а секогаш сум му помогнал на секој и кога мене ми треба нешто нема никој околу мене. Животот ми зададе премногу удари се поднесов ама во последно сум нервозен премногу , а никогаш не сум бил. Скришум плачам да ми олесни дома се подоцна се враќам ме убива самотијата. Шетам секогаш сам ко скитник ко човек од кој се откажале сите освен самиот јас...
Мацко ИЛИ како и да се викаш
небитно е,да знаеш дека не си
само ти со овој проблем.
Јас мислам дека е најдобро
сето ова да им го кажеш
на твоите,ако не си им го кажал
сигурен сум дека ќе ти олесни,
немој да потиснуваш во себе
полошо ќе со направиш така
сигурен сум дека твоите ќе те подржат
 
Член од
29 март 2019
Мислења
29
Поени од реакции
27
Незнам што ми е проблемот. Немам другари немам никој,а секогаш сум му помогнал на секој и кога мене ми треба нешто нема никој околу мене. Животот ми зададе премногу удари се поднесов ама во последно сум нервозен премногу , а никогаш не сум бил. Скришум плачам да ми олесни дома се подоцна се враќам ме убива самотијата. Шетам секогаш сам ко скитник ко човек од кој се откажале сите освен самиот јас...
Neznam so generacija si ali pretpostavuvam si pomlad od mene, za tvojot problem {iako izgleda golem bas i ne e taka} resenje e da najdis mesto kade ke odis vo zavisnost na tvojte interesi: teretana, mozi da e toa ako sportuvas ako igras sah vo klub primer ili nekoe drugo mesto kade ima zbidnuvanja.
Denesno vreme malku tesko se zivee ali ne gubi nadez, i jas nekogas bev takov ali gledam nekako samotijata i ne mi e loso drustvo
 

The Savior

Is with me
Член од
29 јули 2021
Мислења
4.539
Поени од реакции
9.092
Животот ми зададе премногу удари се поднесов ама во последно сум нервозен премногу , а никогаш не сум бил.
Бави се со некој спорт или излегувај почесто на прошетка. Не се затворај во себе најди време и начин да комуницираш со луѓе на интернет или во живо. Во ова време на себичност и нарцизам подобро и да немаш пријатели. Да знаеш дека ретки се вистински пријателства а повеќето се лабави и раскринкани резервирани едни спрема други лицемерие имаш колку сакаш. Така да размислувај во насока како да створиш фамилија тоа е среќата во животот.
 
Член од
24 декември 2013
Мислења
470
Поени од реакции
659
Незнам што ми е проблемот. Немам другари немам никој,а секогаш сум му помогнал на секој и кога мене ми треба нешто нема никој околу мене. Животот ми зададе премногу удари се поднесов ама во последно сум нервозен премногу , а никогаш не сум бил. Скришум плачам да ми олесни дома се подоцна се враќам ме убива самотијата. Шетам секогаш сам ко скитник ко човек од кој се откажале сите освен самиот јас...
Sekoj vo eden period vo zivotot bil vo taa situacija, vklucuvajki me I mene.
Vo toj period najmnogu mi pomogna volonterska rabota vo crven krst, lokalna humanitarna organizacija, crkva , narodna kujna, redoven trening vo teretani, pishuvanje dnevnik, razgovori (3 poseti na psiholog I dva na psihijatar), honorarna rabota, yoga, se zapisav na jazik, pomagav na stari lugje koi ne gi poznavav I so niv pravev muabeti za zivotot I nivnata iskustva, citav mnogu. Na toj nachin zapoznavav novi lugje I so formirav prijatelstva, si najdov dechko.
Samosozaluvanjeto ne pomaga I zapagjas uste podlaboko vo loshi misli. Faza e ova I preoden period.
 

macko i

Локален шериф
Член од
8 јуни 2011
Мислења
2.719
Поени од реакции
1.475
Бави се со некој спорт или излегувај почесто на прошетка. Не се затворај во себе најди време и начин да комуницираш со луѓе на интернет или во живо. Во ова време на себичност и нарцизам подобро и да немаш пријатели. Да знаеш дека ретки се вистински пријателства а повеќето се лабави и раскринкани резервирани едни спрема други лицемерие имаш колку сакаш. Така да размислувај во насока како да створиш фамилија тоа е среќата во животот.
Не се затварам шетам , возам точак дури во кафич бев сам , а сите ме гледаа ко чудак дуру едни се смееа на моја сметка. Се ми е јасно за опкружувањето денес ама изморен сум од се.
 
Член од
21 јуни 2021
Мислења
1.098
Поени од реакции
3.469
Немам другари немам никој,а секогаш сум му помогнал на секој и кога мене ми треба нешто нема никој околу мене.
Фантомка да не гледаат кој ги мава, чекај пред влез и млати ги со палка. Многу порасположен ќе бидеш. :)
 

коцка

Curiouser and curiouser!
Член од
12 јули 2005
Мислења
7.054
Поени од реакции
13.551
Незнам што ми е проблемот. Немам другари немам никој,а секогаш сум му помогнал на секој и кога мене ми треба нешто нема никој околу мене. Животот ми зададе премногу удари се поднесов ама во последно сум нервозен премногу , а никогаш не сум бил. Скришум плачам да ми олесни дома се подоцна се враќам ме убива самотијата. Шетам секогаш сам ко скитник ко човек од кој се откажале сите освен самиот јас...
Дали на луѓето на кои што си им си се нашол, отворено си им побарал помош? Не секогаш луѓето сфаќаат дека ни треба нешто, а ние очекуваме да го приметат самите тоа.
сите се изгубени во свои ибврски и проблеми,пробај со директно зборење со пријателите
 
Член од
24 декември 2013
Мислења
470
Поени од реакции
659
Не се затварам шетам , возам точак дури во кафич бев сам , а сите ме гледаа ко чудак дуру едни се смееа на моја сметка. Се ми е јасно за опкружувањето денес ама изморен сум од се.
Zosto kako chudak ako vo kafic ispies kafe sam?
Jas ponekogas imam potreba da si pijam sama kafe I da gi posmatram lugjeto I da si pravam muabet so kelnerite. Nisto ne e chudno.Nadvor od Mk e normalno da si pies sam kafe, a I ovde pocnuva da e taka. Ne se grizi za drugite lugje sto mislat za tebe , grizi se za sebe I za svoite potrebi, uzivaj vo momentot. Nisto ne e chudno.
Poraboti na zacvrstuvanje na samodoverbata.
 
Последно уредено:
Член од
13 април 2021
Мислења
3.102
Поени од реакции
10.377
Zosto kako chudak ako vo kafic ispies kafe sam?
Jas ponekogas imam potreba da si pijam sama kafe I da gi posmatram lugjeto I da si pravam muabet so kelnerite. Nisto ne e chudno.Nadvor od Mk e normalno da si pies sam kafe, a I ovde pocnuva da e taka. Ne se grizi za drugite lugje sto mislat za tebe , grizi se za sebe I za svoite potrebi, uzivaj vo momentot. Nisto ne e chudno.
Poraboti na zacvrstuvanje na samodoverbata.
Ај еднаш два пати да испиеш кафе сам, океј. Ама лошо е кога немаш со кого да си сврзиш две реченици муабет бе луѓе. Човекот е социјално битие. Инаку, навистина не го може секој тоа зборувањето со случајни минувачи, со келнери, со продавачки, таксисти итн. Зависи од карактер. А и не може да се споредува ваков 'разговор' со разговорите кои се водат со пријателите. Со таксисти најчестите муабети ми се за временска прогноза и ми е ултра досадно возењето со такси, го избегнувам во секоја прилика. Со келнери (зборам за келнер што е на работа додека пиеш кафе во кафич), ваљда би си правеле муабети за кафињата, различни вкусови, итн. Не знам, не е тоа тоа, нема поента. Пријателството има поента. Преку разговорите и запознавањето го градиш и усовршуваш. Колку даваш, толку добиваш. Ама океј е ете и од таму да се почне, како отскочна даска за стекнување нови пријателства.
Иако, имам забележано дека последните две години додека трае пандемијата целосно се изместени дефинициите за вистинско пријателство. Многу ми е извештачено, површно, секој си гледа за себе. Себичност и егоизам пришти на сите страни.

Во меѓувреме, може да разговара со оние старите на кој што им помогнал, па и да им се отвори за тоа како се чувствува. Ако и после тоа нема никој, барем ќе се увери дека навистина не му се прави другари. Вистина е тоа дека ние луѓето некогаш сме прокупирани со нашите проблеми и не забележуваме што ни се случува во најблиска околина.

И форумов е супер место за дружење.
Домашен миленик е секогаш одличен компањон. Па и книгите! А зошто да не и разговор со психолог?

Се извинувам Маја тебе што ти го нафрлив одговорот, ништо лично, само се надоврзав.
 
Член од
12 ноември 2021
Мислења
99
Поени од реакции
76
Ај еднаш два пати да испиеш кафе сам, океј. Ама лошо е кога немаш со кого да си сврзиш две реченици муабет бе луѓе. Човекот е социјално битие. Инаку, навистина не го може секој тоа зборувањето со случајни минувачи, со келнери, со продавачки, таксисти итн. Зависи од карактер. А и не може да се споредува ваков 'разговор' со разговорите кои се водат со пријателите. Со таксисти најчестите муабети ми се за временска прогноза и ми е ултра досадно возењето со такси, го избегнувам во секоја прилика. Со келнери (зборам за келнер што е на работа додека пиеш кафе во кафич), ваљда би си правеле муабети за кафињата, различни вкусови, итн. Не знам, не е тоа тоа, нема поента. Пријателството има поента. Преку разговорите и запознавањето го градиш и усовршуваш. Колку даваш, толку добиваш. Ама океј е ете и од таму да се почне, како отскочна даска за стекнување нови пријателства.
Иако, имам забележано дека последните две години додека трае пандемијата целосно се изместени дефинициите за вистинско пријателство. Многу ми е извештачено, површно, секој си гледа за себе. Себичност и егоизам пришти на сите страни.

Во меѓувреме, може да разговара со оние старите на кој што им помогнал, па и да им се отвори за тоа како се чувствува. Ако и после тоа нема никој, барем ќе се увери дека навистина не му се прави другари. Вистина е тоа дека ние луѓето некогаш сме прокупирани со нашите проблеми и не забележуваме што ни се случува во најблиска околина.

И форумов е супер место за дружење.
Домашен миленик е секогаш одличен компањон. Па и книгите! А зошто да не и разговор со психолог?

Се извинувам Маја тебе што ти го нафрлив одговорот, ништо лично, само се надоврзав.
Точно кажа се само не се согласувам
околу тоа да им каже на другарите
бидејќи тоа ќе го сфатат како негова
слабост и ќе го уништуваат полека,
најдобро нека разговара со неговите
тие се искусни луѓе го поминале
сето ова,и сигурно на своето дете секој родител му мисли се најдобро и ќе му го кажат најдоброто решение
 

@Fluffy_bunny

Зајко кокорајко
Член од
24 декември 2020
Мислења
1.629
Поени од реакции
2.071
Незнам што ми е проблемот. Немам другари немам никој,а секогаш сум му помогнал на секој и кога мене ми треба нешто нема никој околу мене. Животот ми зададе премногу удари се поднесов ама во последно сум нервозен премногу , а никогаш не сум бил. Скришум плачам да ми олесни дома се подоцна се враќам ме убива самотијата. Шетам секогаш сам ко скитник ко човек од кој се откажале сите освен самиот јас...
Најпрвин обиди се да си го организираш времето, ова првенствено за да немаш време премногу да размислуваш и да не се оптеретуваш со фактот дека си осамен. Бидејќи имаш премногу слободно време се доведуваш до оваа ситуација претерано да размислуваш. Пополнување на тоа слободно време со активности ќе ти помогне во голема мера да се ослободиш од тоа чувство. Ти споменаа некои активности кои би ти помогнале, патем најубаво би било ти самиот да си размислиш и одбереш активности кои би те релаксирале. Инаку те паметам од некои други теми и мило ми е што си се спасил од енергетскиот вампир.
 

Џонтра Волта

Qué miras, bobo?
Член од
20 јули 2020
Мислења
8.969
Поени од реакции
55.014
Инаку, навистина не го може секој тоа зборувањето со случајни минувачи, со келнери, со продавачки, таксисти итн. Зависи од карактер. А и не може да се споредува ваков 'разговор' со разговорите кои се водат со пријателите. Со таксисти најчестите муабети ми се за временска прогноза и ми е ултра досадно возењето со такси, го избегнувам во секоја прилика. Со келнери (зборам за келнер што е на работа додека пиеш кафе во кафич), ваљда би си правеле муабети за кафињата, различни вкусови, итн. Не знам, не е тоа тоа, нема поента. Пријателството има поента. Преку разговорите и запознавањето го градиш и усовршуваш. Колку даваш, толку добиваш. Ама океј е ете и од таму да се почне, како отскочна даска за стекнување нови пријателства.
Абе ова е интересено коа глеаш филм па седнуваш на шанк и разговараш со шанкерот што има префрлено крпа преку рамо, па објаснувате филозофии, смисла на живот, тој ти кажува дефиниции и ти го оправа животот.
Оди вака кај нас, ќе ти рече друже што ќе пиеш кажи имам гужва, или ако нема гужва ќе си чепка у телефонот.

Или со таксист хахаха испотен таксист што ти пуши цигара доека те вози со отворен прозор и те убива со промаја, ќе ти праи муабет како е лошо у Македонија, како е лошо платен, како ја украле државата, доека пцуе по други коли, влага у макази, поминува на жолто и не застанува на пешачки.

Ене и горе муабетон на маја-маја, класика од филм некој, у црква идење каде ќе начекаш само еден клисар што дреме, свеќи што горат и рандом ликови што дошле да ги палат истите за мртовци или за себетешење дека горниот ќе им даде здравје и среќа.
У црвен крст не знам како е ама сигурно не е интересно како во некое мирно место у Северна Дакота каде млада Френцис Мекдорманд која се лечи од зависност од хероин иде у локалниот центар за социјални работи и се пријавува како волонтер да служи храна на бездомници и пензионери пред Божик, па така си ја наоѓа смислата за живот и повторно почнува да живее.

И најјаките совети ми се овие од типот најди си хоби, занимавај се со спорт, иди у теретана, хахаха иди у мадафакинг теретана, ко тоа да е најлесното нешто на светот па ете еден депримиран лик туку така ќе отиде у теретана да дига железо без програма и слично. Ќе дојде дома со ишијас, дискус хернија и скинати ацл.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom