Кајгич, пошто во последно време гледам кај тебе сум мрчаторски настроена, изгледа не сум ти кажала кога се изгубив во Зелениково?

Да бе, и тоа го доживеав, пред година дена негде. Ама сама си го барав, чекај ќе ти кажам сеа.

Почна све откако ја утнав автобуската станица, нели логично... (ќе почнам да се прашувам кога сум ја погодила веќе). Само што бев убедена дека сум на правото место, па почнав да одам по една уличка и така си одам јас и слушам некој глас од негде: - Девојче, кого бараш?
Мене во тој момент ми светнува сијаличката во бојлерот дека сум влегла во нечиј двор (да кажам нешто во самоодбрана - отпосле ја приметив оградата од дворот

океј, ќорле сум), претпоставив од некоја тераса доаѓа гласот, пошто немаше никој околу мене па реков: - Јас само го утнав патот, ќе се вратам назад.
Во тој момент гласот се обрати на некого - Го утнала патот...
Океј, сите разбраа дека го утнав патот, нема везе.

Си се вратив на автобуската. Се' ќе беше многу полесно, фино и едноставно, доколку јас уклучев мапа на телефонот. Ама, не. Пред да излезам од дома, му се заинатив на мобилниот, пошто се навикнал само да го полнам, па да го полнам и ми прекипе, си реков цркни, нема да те полнам за скоро (да, кажува доволно за мене тоа што на телефони држам инат, пошто телефонот ќе ме сфати колку сум изреволтирана, нели?

). Така излегов од дома со 6% батерија (мери ми го паметот), па дур се симнав таму, веќе беше на 3%. Ако пуштев интернет, во секунда ќе се исклучеше.
Ништо, што ќе правам, продолжив по патот право.

Затоа што знаев дека автобусите се ретки, си реков нема шанси да чекам следен да дојде. Поминав една, па втора автобуска и гледам едно девојче, и' објаснив каде сакам да одам и ми вика: - Ааа, па имаш едно 3-4 километри од овде, ама само право.
И така, јас си стигнав кај што треба. Во истото време кога стигна таму и наредниот автобус.
Фала многу, пријатно.
