Дали човекот може да живее сам?

wot

њ
Член од
20 мај 2008
Мислења
19.519
Поени од реакции
33.697
Било да "плешат" Кантер, било да мастурбираат на здраво5 фотки и таквите си ствараат илузија дека се меѓу некој, дека се дел од нешо.

Тргни им го мониторот и имаш друга приказна.

*4@o...jbg, p@k d@d0v s3r1ozn@ r3pl1k@.
Со некој детски коментар за крај на постот не значи дека и јас не мислев сериозно.
Покрај чуството дека се дел од нешто, заедница, општество земи го во предвид фактот дека WOW има и singeplayer.
Имам таков другар.
Колку и жално тоа да звучи тој не осеќа никаква потреба од социјализирање. Дружтвените активности кои се етикирани во рамките на нормалност од повеќе прооцентуалната јавност него едноставно не го занимаат. Си живее во свој wannabe свет.
Не зборам дека вака не им треба никој forever ever.
Значи вглавно би се сведило на релативен временски интервал кои би можеле да претрпаат, well, сами.
После таа фатална изолација, најверојатно би настапило лудилото и нема враќање во реалноста или меѓу цивилизацијата.

Глупости. Збориме сам без друштво на човечко суштество.
Тргни мониторот.. тргни му белиот дроб, да видиш дали воопшто ќе живее.

Бацки ади4. :back:
 
C

Cool Hand Luke

Гостин
Сум имала поише такви пероиди на "изолација"...И дур си сам, некако може да си се тешиш со филмовите, не ме разочаруваат/не ме повредуваат, тоБ ми е, и да си се понашаш ко ранет лав у пештера. Али доволна е една средба, за да те избаци од колосек и да сфатиш дека ипак би трампал и болка и разочарување за комуникација.
Така да, се дур се оттуѓуваш од луѓе ко превенција од разочаруванње, ти уствари бегаш и се криеш од страв и затоа таквите емоции и таквата присила никад нема да ти дадат ни мир, ни утеха. Едино решение е да се соочиш со тој страв, односно да се вратиш у социјалниот живот и да сфатиш дека самиот си праиш баба-роги од луѓето, и дека самиот им ја даваш моќта да те разочараат,па аналогно, сам и можеш да им ја одземеш. It's all in our heads, folks.
Тоа многу од нас наизглед го сфаќаат, но и понатаму судиме за тие луѓе, иако ние сме им дале моќ да не повредат тие се сепак ѓубриња и само се труеме себеси со омраза. Потребно е да погледнеме најдлабоко што можеме во себеси и цврсто да решиме кои сме и што сакаме да бидеме. Дали сакаме да бидеме судија и мразител или ќе ги гледаме другите како ние да сме на нивно место и ќе се однесуваме со нив онака како што би се однесувале со себеси. Претерувам со овој збор, но потребно е просветлување. :smir: Кога ќе ја сфатиме нашата вистинска суштина која е иста како на оној кој го мразиме ќе сфатиме дека таа личност е само една проекција на нашето јас, само една маска.
 

ada

Модератор! ок?
Член од
21 август 2006
Мислења
5.706
Поени од реакции
566
Тоа многу од нас наизглед го сфаќаат, но и понатаму судиме за тие луѓе, иако ние сме им дале моќ да не повредат тие се сепак ѓубриња и само се труеме себеси со омраза. Потребно е да погледнеме најдлабоко што можеме во себеси и цврсто да решиме кои сме и што сакаме да бидеме. Дали сакаме да бидеме судија и мразител или ќе ги гледаме другите како ние да сме на нивно место и ќе се однесуваме со нив онака како што би се однесувале со себеси. Претерувам со овој збор, но потребно е просветлување. :smir: Кога ќе ја сфатиме нашата вистинска суштина која е иста како на оној кој го мразиме ќе сфатиме дека таа личност е само една проекција на нашето јас, само една маска.
Апсолутно се слагам и самата немаше да можам ова подобро да го изнесам.

Инаку, првиот чекор е свесноста за личната моќ, перцепцијата и нивното рефлектирање врз се околу. Штом си свесен, веќе стануваш и одговорен за тоа сознание, па се трудиш да го живееш. Ќе има падови, ќе има негирања, било со мисли/емоции/дела, но си чекор, макар мал, поблиску до она што ти го сублимираш ко просветлување. Инстант процес, нема. Ниту присилата и само-критиката функционираат. Прво се секогаш фрагменти, моменти на илуминација, кои со тек на време стануваат, конечно, единствена состојба на постоење.
И, за жал или среќа, светлината не може да се пренесе на друг, додека тој не е подготвен за тоа, односно додека неговиот личен пат не е созреан за таа етапа.

Така да, да не се гневиме на себе што самите не живееме секогаш според она што ти го споменуваш во постот, а уште помалку тоа да не лути кај другите. Секој има свое време и свој пат:smir:
 
Член од
15 мај 2008
Мислења
83
Поени од реакции
2
Една поговорка!
Никој не преживеал сам! Затоа постои нешто нарачено ОПШТЕСТВО!


Но сепак! Еве едни стихови од песна на Iron Maiden!

Nowhere to run,
Nowhere to hide,
You've got to kill.
to stay alive!

Поентата ми е дека за да преживееме би направиле се, освен ако не сме болни муслимани бомбаши самоубици!
 

Manga

Golem alat
Член од
21 април 2006
Мислења
7.689
Поени од реакции
4.825
На човек со душа не му треба никој .. одлично му е и сам
 
Член од
26 јануари 2009
Мислења
11.718
Поени од реакции
18.242
На човек со душа не му треба никој .. одлично му е и сам
Ја па баш обратно мислам. Зошто човек со душа би живеел сам? Големината на душата не е величина која што може да се определи со нејзиното индивидуалното битисување и дејствување. Јас под душа подразбирам способност на единката да споделува и соработува со останатите, затоа што само така е возможноможно единката да создаде што поквалитететни животни услови на сите полиња од човековото живеење.
 
Член од
3 март 2009
Мислења
601
Поени од реакции
178
Еве да замислиме една хипотетичка ситуација каде што една индивидуа се раѓа и е оставена во дом.
При тоа не може да стекне пријатели(од било која причина).
Како мислите дека ќе функционира таа личност?

Или личност која е оставена во шума (како случајот на Могли), кое преживува но не стапило во контакт со луѓе.

Дали човекот е суштество кое мора да функционира во заедница или ќе функционира нормално и како единка?

Ваши ставови...
На него нема да му биде ништо ако живее само после раѓањето. Зашто нема да знае за човечка цивилизација и нема да му фали. Ама секако дека нема да се развие во човек. Сведоци сме на доста случаи каде се десило такво нешто, и деца биле најдени на 5,6,7 години во шума, живеејќи со животни, и после не успеале нормално да се вклопат и социјализираат во човечка средина. Фондот на зборови кои успеале да ги научат им бил ограничен, моторните функции успевале да ги совладаат, но со извесни потешкотии, значи мозокот функционирал како на понизок вид од човек. И, да, во повеќето од случаите умирале прерано. За жал, има доволно докази да се збори на оваа тема, доволно деца биле уништени за потоа да се вршат истражувања врз нив.
А и, не зборувајќи само во асоцијални услови, туку и за услови каде самите родители ги чуваат децата затворени во соба, однесувајќи се лошо со нив, овозможувајќи им само егизстенцијални услови за живот. Толку биле истрауматизирани, ефектите биле речиси исти како кај оние кои живееле во потполна изолација од луѓе. Страшно!
 

nilla-vanilla

#kingliam
Член од
17 јуни 2010
Мислења
2.041
Поени од реакции
1.747
Човекот е битие на кое му е потребно да живее во друштво и организација. Така да, човек би можел да преживее сам, но не и да ЖИВЕЕ.
 

Crazy in Love

Here's looking at you kid.
Член од
25 јануари 2007
Мислења
23.859
Поени од реакции
25.413
А бе нормално дека може да живее сам, ама не е тоа поентата. :) Човекот по природа е социјално суштество на кое му е потребна топлина, разговор, љубов, муабет... едноставно има потреба од социјална интеракција. Аристотел еднаш рекол: Ако некој има потреба да живее сам со себе или е Бог или е ѕвер. Уште од антички времиња е забележан фактот дека човекот сам не може да функционира. Впрочем затоа и почнал човекот прво да се групира во племиња, затоа што приметил дека полесно може да преживее во група.
Значи мојот заклучок е дека може, ама нема потреба. :icon_lol: Нема да се развие правилно, нема да ги стегне сите општествено нормални човечки карактеристики, туку ќе живее во свој замислен свет, што апсолутно негативно ќе влијае на неговото развивање како човек.
 
Г

Господ

Гостин
Баш вчера бев во зоолошка,и онака му обратив внимание на пантерот.
Онаков,остарен поткуцнуваше,годините беа натежнати врз него.
Цел живот во кафез,апсолутно сам,жал ми падна.
Ги гледам Могли случајот и првиот како различни,можеби ќе звучи детски ама ете Могли се спријатели со животните :)
Сакам да кажам,гледаме како осамени луѓе наоѓаат пријател во куче,мачка,така и Могли најде пријатели во џунглата.
Сепак,не го живееше животот потполно сам.
Дури и се враќа нели,накратко откако ќе ги напушти :)
Првиот случај е гаден,без љубов,без пријатели,оставен сам на себеси...не иде.
Нема со кого да сподели среќни сеќавања,нема на чие рамо да се исплаче.
Мислам дека оној кој го бира oвој пат евентуално се кае.
Alas,even House did :)
 
Член од
27 јуни 2008
Мислења
1.543
Поени од реакции
42
Човекот е предодреден да биде ПСИХО-БИО-СОЦИЈАЛНА единка,поради тоа не може да опстане сам.
 
Член од
21 август 2008
Мислења
6.500
Поени од реакции
1.320
Kolku poveke covekot e covek tolku pomalku ima potreba da se druzi so luge, no toj ne ee osamen si cita knigi, gleda dokumentarni emisii, prati preku internet sto go zanima si slusa muzika, oti stvarno druzenjeto e gubenje vreme, vaka se bavi so idealiteti namesto so realiteti, namesto da zbori za luge si razmisluva za idei, posle covekot kolku pobrzo se navikne da zivee sam bolje za nego bidejki on i e sam ustvari, sekoj se spasuva prvo sam, posle sekoj umira sam, zamislete da doziveete dlaboka starost, vrsnicite izumrele, ne si podoben za drustvo so novite generacii e tek togas svakas kolku e ustvari dobro da mozes sam, da ne nabrojuvam koi golemi iminja kazale za samotijata deka e dobra rabota.Zamisli namesto da si ragovaras citajki nekoja kniga so avtorot koj ubavo razmislil pa napisal sto imal da kaze ti da odberes da se dokazuvas so nekoj koj ima nedostatok na iskustvo vo taa oblast ili namesto da si slusas muzika doma da ides da se treskas kako muzikata da e za igranje. Druzenjeto ustvari kazuva deka na lugeto ne im e do knigi, muzika filmovi nego do druzenje pa zatoa idat na izlozbi, koncerti, za da se druzat a ne za delata oti delata mozat da si gi priustat na samo. ustvari dobro e da se ima drustvo samo koga toa ne bi ni bilo na teret vo smisla da morame da se ogranicuvame sebesi samo za da bideme prifateni od drugite.No ako osetis deka ima premnogu praznotija togas stvarno svakas deka golemo drustvo im odgovara na onie koi celi se cuvstvuvaat samo koga se del od istoto.
 

RocknRolaa

Rafa Para Siempre
Член од
21 февруари 2010
Мислења
6.869
Поени од реакции
9.740
Kolku poveke covekot e covek tolku pomalku ima potreba da se druzi so luge, no toj ne ee osamen si cita knigi, gleda dokumentarni emisii, prati preku internet sto go zanima si slusa muzika, oti stvarno druzenjeto e gubenje vreme, vaka se bavi so idealiteti namesto so realiteti, namesto da zbori za luge si razmisluva za idei, posle covekot kolku pobrzo se navikne da zivee sam bolje za nego bidejki on i e sam ustvari, sekoj se spasuva prvo sam, posle sekoj umira sam, zamislete da doziveete dlaboka starost, vrsnicite izumrele, ne si podoben za drustvo so novite generacii e tek togas svakas kolku e ustvari dobro da mozes sam, da ne nabrojuvam koi golemi iminja kazale za samotijata deka e dobra rabota.Zamisli namesto da si ragovaras citajki nekoja kniga so avtorot koj ubavo razmislil pa napisal sto imal da kaze ti da odberes da se dokazuvas so nekoj koj ima nedostatok na iskustvo vo taa oblast ili namesto da si slusas muzika doma da ides da se treskas kako muzikata da e za igranje. Druzenjeto ustvari kazuva deka na lugeto ne im e do knigi, muzika filmovi nego do druzenje pa zatoa idat na izlozbi, koncerti, za da se druzat a ne za delata oti delata mozat da si gi priustat na samo. ustvari dobro e da se ima drustvo samo koga toa ne bi ni bilo na teret vo smisla da morame da se ogranicuvame sebesi samo za da bideme prifateni od drugite.No ako osetis deka ima premnogu praznotija togas stvarno svakas deka golemo drustvo im odgovara na onie koi celi se cuvstvuvaat samo koga se del od istoto.
Ако е вака, тогаш едно прашање. Зошто не отидеш во планина и се лишиш од секое познанство кое го имаш? Ќе можеш тоа да го издржиш и пак да останеш човек и покрај се, без да се претвориш во ѕвер?

Не залудно најтеши за издржување се затворски казни во самица. Лудилото е на дофат кога не слушаш туѓ глас освен својот. Колку и да не сакаме да признаеме, контактот со другите ни ја оформува личноста. Инаку ти не би можел да речеш во моментов, подобро е да научиш да бидеш сам. Сам значи да нема апсолутно никој. Што би научил сосема сам? И на крај краева можеби се раѓаш сам, но се раѓаш во присуство на барем една личност, од таму контактот со друго човечко суштество ни е предодреден од раѓање.
 
Член од
21 август 2008
Мислења
6.500
Поени од реакции
1.320
Ако е вака, тогаш едно прашање. Зошто не отидеш во планина и се лишиш од секое познанство кое го имаш? Ќе можеш тоа да го издржиш и пак да останеш човек и покрај се, без да се претвориш во ѕвер?

Не залудно најтеши за издржување се затворски казни во самица. Лудилото е на дофат кога не слушаш туѓ глас освен својот. Колку и да не сакаме да признаеме, контактот со другите ни ја оформува личноста. Инаку ти не би можел да речеш во моментов, подобро е да научиш да бидеш сам. Сам значи да нема апсолутно никој. Што би научил сосема сам? И на крај краева можеби се раѓаш сам, но се раѓаш во присуство на барем една личност, од таму контактот со друго човечко суштество ни е предодреден од раѓање.
Jas pod sam podrazbiram da se druzis so knigi, filmovi, muzika,internet, ali ne so luge posto koj kur ke ti se za muabet koa se pametno napisano e, sto ima sega on da mi kazuva vaka onaka, znaci ne sum na planina poso neam mesto vtoro sakam da citam a tamu nema internet i muzika razbiras, jas sakam da se druzam so idealitetite ne so realitetite, ne mi trebaat luge, no nivnite proizvodi od izvonredni primeroci od coveckata rasa mi trebaat bidejki mi pravat zadovolstvo....
 

Kajgana Shop

На врв Bottom