Никогаш,ама буквално никогаш во животот не сум имала желба да навредам некој или да повредам нечии чувства.Знам како е чувството некој да си игра мајтап со тебе,затоа што така му е ќеифот и не ми било баш пријатно,а се затоа што си помирен и срамежлив.
Порано не ни враќав кога ќе ми речеше некој нешто или кога ќе ми дофрлеше некој злобен коментар затоа што не сакав да се карам а и плус тоа едноставно полесно ми беше да си голтнам и да си преќутам.Ама веќе не.Веќе не дозволувам никој да ме навредува,враќам и тоа на многу смирен начин и на многу културно ниво ја спуштам личноста на земја,освен во некои екстремни случаеви кога сум премногу испровоцирана,односно ако ме чепнале за некоја болна точка.
Значи не напаѓам и не навредувам некој без причина или пак прва,ама ако ме напаѓаат,се бранам.