Во врска со љубовта: Сакам да ти кажам дека...
О лулу.
Знаеш зошто сега овде ќе ти зборам изгледајќи како дебил што се обраќа на купче воздух замислувајќи дека добива лик?
Ај мисли? Па токму затоа што никогаш нема да прочиташ, фала богу.
Еве наскоро 500 рандом вљубени мушички, песимисти, луѓе шо ја утнале темата, луѓе шо сакаат да бидат читани на оваа тема за да си докажат дека се среќни, и разно разни џаболебарски дебили ќе го скролаат постов составен само од мое благопријатно чешање едно два и пол саати.
А ти се разбира никогаш не би го отворил ова место кое се наоѓа отприлика на крајот на твојот свет, и не би кликнал токму тука. Еве ТУКА. (е ако у некаков чуден случај, читаш, поздрав до тебе сонце


)
Леле каква привидна слобода! Да се искажеш, да вреснеш, а пламенот да не се помести, привидно глув. Ма интернетот е тој што вистински ми го разубави животот, ќе го кажам тоа на анкета еден ден, жими кабелов!
Види, се грижам.
Се грижам така милозливо понекогаш, што ми иде еднаш неделно да те замотам у јорган и да седнам одозгоре, за да имаш малце поинакво време за себе. Мозокот функционира поинаку кога е присилен. Оди подлабоко сфаќаш, на пример, елаборира тези за мистерии од најтежок степен, -како заглавив со ненормалнава???
Нашата слика е чудна. На површината има некакви крвави светки кои се убедени дека всушност носат гламур.
Можеби тоа се само невроните на шизофреничарите ко мене.
Не се обожавам поради сето комплицирање на наједноставните факти кое можам да го спроведам со едно трепнување на око, тотално ослободена од совеста која во нормални услови би го тешела страдалникот кој бил осуден да ме слуша а у паузите крволочно би се дерела по мене.
Но ми бега низ прсти кога проверувам дали претекло кафето, се случува.
И доволен е допир, 3 збора, или насмевка која според широчината се граничи со идиотизам, за веднаш да запрам и да го сменам правецот за 5467 степени, уф тоа ми е најоргазмичниот тек на настани кој можам да го смислам.
И ти го знаеш тоа.
Затоа олесни си го животот и почни да го применуваш.
Ем ќе ти ги спасам нервите на кои им фалеше само уште мојот зачин, ем ќе заштедиме на цигари.
Едноставно е лепото.
Не сакам некои работи сама да си ги давам.
Моментот во кој си суровиот ти сам со себе во туѓо око е луксуз кој секогаш најмногу еден човек во животот може да ти го даде.
Понекогаш не сакам сама да запрам.
Понекогаш сакам да ме запре туѓа рака.