Ова ми е првата сериозна и стабилна врска.
Веќе 15 месеци, т.е. година и 3 месеци.
Пред да го запознаам мислев дека нема никогаш да најдам некој со кој ќе бидам волку поврзана, што толку многу ќе се грижи за мене.
Прв пат се чувствувам заштитено и сакано во нечии прегратки ( секако не вклучувајќи ги тука на моите дома ).
Среќна сум само кога ќе ми текне дека постои во мојот живот, среќна сум само кога ќе ме погледне, среќна сум кога си зборуваме за иднината, среќна сум...
Мило ми е бидејќи ова што го имаме не е само извештачен и лажен производ на психата на младината од 21от век, мило ми е бидејќи покрај сите врски со лажење, изневерување, предавање на своето тело под притисок ,солзи длабоко во ноќта и прекинување на врската поради било какво несогласување...ние имаме нешто посебно.
Ах, ај ем соу ин лав.:wub1: