Имам сестра. Таа е помала од мене 10 ипол години. Не се жалам тоа што е-неможам да го сменам. Ама се нервирам што е во една фаза на љубомора и не се поднесува! Се што правам јас мора и она. Ако мене мајка ми ми рече дека нешто што носам на пример убаво ми стои она почнува да се лигави зашто и нејзе не и се рекло така. Се пресоблекува на секои 5 минути, изиграва манекенка, а ја незнам дали да се смеам или да плачам. Поради големата разлика понекогаш се чувствувам и како мајка! Треба да ја чувам, да и дадам да јаде, да и одберам што да облече, да ја спремам за спиење...триста работи!
Добро сега, сепак кога сум без нејзе ми недостига и тогаш сваќам дека многу си ја сакам. Кога сум со нејзе знам највеќе да се изнасмеам и да си ја изнагушкам хехе...Колку и да ме нервира, сепак неможам без неа.