Боеми - има или нема

Член од
15 јануари 2008
Мислења
5.041
Поени од реакции
12.031
Нема... Има алкохоличари што им одговара да се нарекуваат боеми, има чаталџии што мислат дека се боеми...
За мене боем ужива во пијалокот, музиката, има вкус, не е наметлив, не се труди да ги убеди другите дека е боем и воглавном е задоволство да се слуша и дискутира со него...
 

Anco

За солун ДА, ЗА срем НЕ
Член од
1 ноември 2011
Мислења
8.603
Поени од реакции
15.403
Што ме занесе, та скоро цела тема еве пак ја прочитав утрово.
Ова последново за Павле сега го читав,но за мене Чкаља,беше поголем глумец од него,поточно тое време во Ју-Србија
имаше и многу глумци, а еден од најголемите го ценам Љуба Тадич,е дали беше боем незнам. За било кој глумец пак да се прави муабет посебно откако ќе почине се нагласува „најголемиот-најдобриот“,после некој ден за друг пак истото „нај,,нај“
епа кој бил нај, ај нека се каже.Така е за повеќето. А во атлетиката бар се знае за тоа,стотинки решаваат кој е нај.
Е кој е најголем боемштина на сите времиња во македонија,да чуеме-прочитаме.
 

Sungerot Bob

Живеј го животот
Член од
7 август 2012
Мислења
32.391
Поени од реакции
36.504
Има........ Скопски боеми:D

Шала на страна, има, но тоа е некоја мала бројка...... да речеме по 3-4 во секој град и село. Повеќе има од таквите кои се обидуваат да бидат боеми, а уствари се од типот дај им го шишето и салатата:)
 
Член од
25 мај 2010
Мислења
3.154
Поени од реакции
6.358
Тома
Тома Здравковиќ? Тоа е оној пејач што од школо има само основно и курс за тракторист? Точно. Оној што се женеше 3 пати и на крајот умре без деца? Баш така. Оној што целото богатство го потроши по кафани и коцкарници за потоа да остави само еднособен стан на Петлово Брдо? Сосема сте во право. Па тогаш со што заслужил еден таков човек рубрика во Време? Епа, госпоѓо тоа тешко се објаснува. Причината e, помалку или повеќе, бизарна: знаете, тој беше најдобар.



пишува: Урош Комленовиќ, Време, виа Бука
Видете, неговата приказна почнува во селото Печењевац кај Лесковац. Бидејќи таму немало работа, морал да замине во град да заработи парче леб. Работел најтешки физички работи, во градежништво и слично. Едно време бил физикалец во лесковачката болница, а на паузите знаел да седне на скали и да пее на цел глас. На крајот го забележале. Тоа било некое друго време, кога за снимање плоча не било доволно само да се фрлат 5-6.000 марки. Требало да се напише песна и да се отпее. А, тој го знаел и едното и другото.
Ако некогаш се најде некаков историчар на популарната култура, кому ваквите теми не му се под чест, веројатно ќе забележи дека истиот Здравковиќ првиот јавен настап го имал во раните '70-ти години во хотелот "Дубочица" во Лесковац. Пеел пред Силвана, која подоцна и му помагала. Да, станува збор за Силвана Арменулиќ. Не, госпоѓо, не е тоа онаа пејачка како што велите, туку дама каква што Вие нема да станете ни за три животи. Без навреди, ве молам, тоа се факти. Елем, Силвана му помагаше на почетокот а останатото е историја.
Сосема сте во право, госпоѓо, неговите песни немале некоја посебна уметничка вредност. Ни гласот не му бил школуван. Сепак, дури и денес, после толку години, кога некаде ќе почне негова песна, очите се насолзуваат, рацете се креваат, чашата некако сама од себе се крши, а музичарот, да му ибам кемането, добро се офајдува. Најниски пориви, зачадена крчма, одвратни мачо балкански оргии? Можеби сте во право, но како да Ви кажам, некои луѓе сè уште сакаат да го почувствуваат мирисот на душата, или барем да ѝ го слушнат гласот. А Тома имаше душа, онаа што од "среќата тага ткае". Балканците го сакаат тоа. Па и Калил Џибран и Бодлер и уште Бог знае кој сè не пеел за пијанство. Зошто Тома да е полош од сите нив?
Можеби не сте знаеле, но г-дин Здравковиќ се дружел со Мирослав Антиќ и Кемал Монтено. Во право сте, сè сами мокри браќа. Генијални, но добро, тоа не е важно. Подобро да зборуваме за неговите љубови. Всушност, нема тука што многу да се зборува, тој сите убаво ги опеа. Знаете за онаа спикерка од телевизија. Убава жена, тогаш само такви пуштаа пред камера, габорите налик на овие денешниве не смееле ни улица да поминат. Па тогаш онаа втората, па третата... Но, ништо туѓо, не џабе ја препеа онаа на Масјас (Enrico Macias), "Tu es la femme de mon ami". Тоа беше друго време, некако поопуштено, поубаво. Ако баш сакате, Тома беше еден од оние кои го обележаа тоа време. Бидејќи, за некоја година никој во Лесковац нема да се сеќава на Жика Жмигавац или на некој сличен. На Тома ќе се сеќаваат.
Од каде таа популарност, особено после смртта? Кој знае, можеби одговорот треба да се бара во тоа што таканаречениот кантавтор секоја своја песна ја доживеа, отпеа и одболува. Денес овие опајдури на Пинк, пеат за магијата на селскиот живот, додека Версаче костимите им пукаат на проблематичните места. На ниедна не би и паднало на памет да отиде кај Марко во лесковачкото циган маало и со денови да пее "за џ". Не им е на ниво. Затоа им ги забораваат имињата уште пред да успеат да им ги изговорат. А Тома, го памтат.
Интересно, но во она што би се нарекло контра-културна средина на Тома, со години бараат наследник, но џабе. Некои на тоа место го видоа Џеј Рамадановски. Не вреди, малиот Ганци се среди, има жена, потомство, кафуле.. И тој може да пее колку сака за несреќни љубови, ама кој ќе му верува? Како што се вели, љубовта и туберклозата не можат да се скријат. А ни да се изглумат.
Така ви е тоа, госпоѓо. Кој знае, можеби еден ден и ќе сфатите, кога ќе ги чуете вашите деца како пејат "Уморан сам од живота" и врескаат како полудени. Се сомневате? Добро, ќе видиме. Догледање, се најубаво, бакнувам рака. Туку, мали, дај уште една дупла маченица, и земи и за себе нешто. Отсипи малку за душа на Тома. Ете, така. Ајде сега на здравје!
незнам како упаднав на темава али Тома имал деца, баш се сеќавам на изјава на син му кога вика дека после сватил дека Тома му бил повеќе од татко и дека дури сега ги разбира неговите песни...
за Тома има слушатно многу муабети и од луѓе што правеле муабет со него, човекот е вистински боем и најдобар пеач на овие простори, неговата музика е посебен стил и не е шабанарија како што некои нарекуваат...
 
Член од
27 април 2011
Мислења
2.306
Поени од реакции
3.043
Боеми нема али битно има боемска улица у маало за да сите се осеќаат боемџиски после 5 чашки ракија.

Исто многу ми се свиѓа што на боемската улица се наоѓаат стари кафани како Канцеларија и Ганза :facepalm: .... тој што го има праено проектот сигурно е еден од скопските новопечени боемџии.
 

M-1

Добро утро Махачкала!
Член од
6 септември 2010
Мислења
4.243
Поени од реакции
7.363
Имат кај мене се собирет пред коперација.
 

Anco

За солун ДА, ЗА срем НЕ
Член од
1 ноември 2011
Мислења
8.603
Поени од реакции
15.403

-
најбоемската кафана-ресторан во Македонија - БУКЕТ..
( ама тема, ама муабети, алал да ви е, ако има избор тема на годината,тогаш еве ја оваа)
 
Последно уредено:
E

Epsilon

Гостин
Epslion е боем, и не се фали пред другите дека е боем.
Бидете и вие ко Epsilon.
 

Anco

За солун ДА, ЗА срем НЕ
Член од
1 ноември 2011
Мислења
8.603
Поени од реакции
15.403
Има, баш денес ги видов и се зачудив колку ги има.
во онаа летна бавча на Пелистер,(како ли сега се вика)
и многу дами,стари скопски дами,правои боемки.
Прашање отварам а има ли боемки,поточно кој е називот името на
боеми од женскиот пол,уште поточно како се викаат жените пијаници.
 

DonRistovski

Peace Disturber
Член од
1 септември 2009
Мислења
3.422
Поени од реакции
3.989
Најјаки ми се тие шо лигават две пива и си праат филм дека се боеми :D А бе прото-боеми, они го измислиле боемството :D
 

Anco

За солун ДА, ЗА срем НЕ
Член од
1 ноември 2011
Мислења
8.603
Поени од реакции
15.403
Ce se zadrzam nakratko na postzemjotresno boemstvo vo Skopje, bidejci da prepisuvam isti prepisani tekstovi postaveni na povece portali na internetot so potpolno ista sodrzina za istorijata na boemstvoto vo Skopje niz celiot XX vek, a pa zgora na toa da spomnuvam i licnosti vo vreme koga voopsto ne sum bil ni roden i da se pravam svedok na nekoe vreme sto voopsto ne go znam, toa nekako ne mi odi vo glava. Sekogas vo poveceto moi dosegasni postovi se povikuvam na mojata sosptvena memorija na slucki sto navistina gi imam doziveano i sretnato so ludje koi go spomenuvam vo moite postovi..
No da odime direktno na temata. So spomenuvanjeto na zborot kafana, vo nekoe staro Skopje tamu nekade do sredinata na '80-ite godini od mimnatio vek, ,vednas ni doadja asocijacja na karirani carsafi na masi, zadimena kafanska prostorija, glasna muzika, golemi kolicini alkohol i pivo, no i za BOEMITE za koi sekogaš bille rezervirani masi za niv.
Odgovorot nikogas nema da go dobieme od niv na prasanjeto sto znaci da bides BOEM. Toj e skrien dlaboko vo dusite pomedju umetnicite, pisatelire, slikarite, glumcite, novinarite, koi go sozdadoa takanarecenoto boemsko dvizenje vo postzemjotresnoto Skopje. So tekot na vremeto, dvizenjeto stanuva privlecno i za posirokata populacija, pretstavuvajcii nov nacin na zivot. Mnogumina od taa posiroka populacija sami se nareukvaa boemi, iako bea mnogu daleku od poimot na boem, bidejci boemstvoto ne e samo da pies i da se opies vo kafana, tuku vo najmala raka poseben nacin na umetnost i poseben stil na zivot. Vprocem i Sergej Jesenjin eden od najgolemite ruski poeti, najgolemite inspiracii za negovite pesni gi ima dobivano sednat vo nekoe cose od zadimenite Sankt Peterburgski i Moskovski birtii i se razbira pod dobro dejstvo na votkata vo nego.
Nekoi kafani vo Skopje se smetaa za mesto za sredbi na pravite skopski boemi vo periodot koj go spomnuvam , kako sto bea pisatelite Gane Todorovski,, Petre M. Andreevski, Dimitar Solev, Miodrag Drugovac, profesorot na Filoskiot Fakultet vo Skopje Atanas Vangelov,, Ljubisa Georgievski teatarskiot reziser, glumcite Dragi Kostovski, Aco Jovanovski-Snagata, Risto Siskov, Dimitar Gesovski, Darko Dameski, Meto Jovanovski, Vlado Svetiev, filmskiot reziser Kiril Cenevski sekogas zaedno vo dustvo so poznatiot skopski lik, Laki Cemcev montazer i reziser vo VARDAR-FILM, akademskiite slikari Gligor Cemerski i Petar Mazev, novinarite Branko Varoslija, Rade Ognjanovski, Branko Zarevski, Grozdan Popov, Hari Minovski, Ljupco Popovski i uste mnogu drugi poznati boemi na Skopje kako sto bese i prof. Dr Miodrag Micev, profesor i doktor po psihijatrija na Klinikata za nervni i dusevni bolesti pri Medicinskiot Fakultet vo Skopje. Skopskata legenda Slave Biljbilot ne go ni spomenuvam. Toj bese posebna i unikatna prikazna i istorija sam za sebe i sekogas srdecno dobredojden "igrac" vo bilo koja od gorenavedenive "ekipi" i "igraci"
Glavnite mesta na sobiranje kako da im bea neoficijalno podeleni. "Klubot na Umetnicite" na Jole i Pocu kako da bese rezervirano mesto za pisatelite, a BUKET, VARDAR FILM, ZORA na Bande vo Debar Maalo i staoroto bife na MNT na bulevar JNA za glumcite i novinarite, a posle 10 casot navecer "Klubot na Umetnicite" sobiraliste za site.
Na fotografijava e Dr Miodrag Micev
koj najvece od slobodnoto vreme go pominuvase vo BUKET (montaznata kafana nasproti TRGOTEKSTIL ili na denesnoto mesto, zgradata na NLB Banka) vo drustvo so Gavros od "Nova Makedonija" i pokojniot artist, Risto Siskov i nekolkumina moi drugari od "nasata" '56-ta godina na radjanje, koi poradi nivnata privatnost nema da gi spomnam. Site trojca za zal se vece dolgo godini na "onoj svet" i neka im e zasekogas lesna zemja..,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,prezemeno od moderatorot na grupa Stari Skopjani
 

Kajgana Shop

На врв Bottom