Nevidljivi horizonti
Famu o "parcetu" zapadnog Atlantika koje, sto na vodi, sto u vazduhu, guta ljude i njihova prevozna sredstva, godine 1950. lansirao je E. V. V. Dzouns, izvestac i danas ugledne americke agencije Asosijeted pres
Legendarni Bermudski trougao nalazi se izmedu istoimenih, Bermudskih ostrva, samostalnog Portorika i Fort Loderdejla, isturenog punkta na americkom poluostrvu Florida. Brodovi, ljudi i avioni tu, navodno, pod misteriozim okolnostima nestaju, da ih vise niko ne vidi na licu Zemlje. Sredinom minulog stoleca ovaj jezoviti komadic zapadnog Atlantika nazvan je "Davoljim trouglom", jer kako su ga drugacije mogli doziveti sujeverni ljudi koji su, prateci zastrasujucu statistiku, uvideli da ta cudnovata vodeno-vazdusna teritorija prosto guta slucajne i namerne prolaznike?
Uskoro je, normalno, osvanula i druga verzija, nesto optimisticnija: nije necastivi taj koji vlada ovozemaljskom crnom rupom nadomak "novog sveta", vec nevolje izazivaju vanzemaljci, koji odatle ljudska bica izvode u caroliju neslucenih dimenzija postojanja.
Mit o Trouglu zacela je americka novinska agencija Asosijeted pres izvestajem od 16. septembra 1950. godine. Izvestac E. V. V. Dzouns pisao je o "nedokucivim nestancima" plovila i letelica izmedju obale Floride i Bermudskih ostrva. Dve godine posle ovog intrigantnog napisa, koji vise paznje privlaci iz danasnje, nego iz onovremene perspektive, u magazinu "Fejt" publikovan je clanak Dzordza Senda, koji je javnosti skrenuo paznju na "citavu seriju cudnih isceznuca brodova i ladja, a da ni jedan jedini trag nije ostao, tokom poslednjih nekoliko godina". Sve se to, zabelezio je Send, dogadjalo u "morskom trouglu grubo ogradenom obalama Floride, Bermuda i Portorika.
Nije mnogo vremena proslo, a mnogi su eksperti i zanesenjaci poceli da se oglasavaju ovim povodom. Tako je M. K. Dzesap prvi skrenuo paznju na mogucnost da je na snazi evidentan upliv vanzemaljske inteligencije, sto je pokusao da potkrepi nizom analiza i "dokaza" u knjizi "Slucaj za ufologe". Pisali su, sa slicnim pristupima, o bermudskoj misteriji i Donal I. Kihou i Frenk Edvards, da bi naziv pod kojim se ovaj fenomen i danas svugde u svetu prepoznaje - BERMUDSKI TROUGAO - lansirao Vinsent H. Gadis, koji je 1964. godine objavio clanak pod naslovom "Smrt vreba u Bermudskom trouglu". Famozni tekst se potom nasao i u Gadisovoj knjizi "Nevidljivi horizonti".
I tako je lavina krenula. Svi koji su predosetili da bi od date materije mogli imati ikakve koristi ukljucili su se u nadmetanje, sto mastom, sto drugim sredstvima, oko razotkrivanja bermudskog tajanstva. Ne secamo se kada je stigao poslednji izvestaj o nestanku neke letelice ili broda u ovom volsebnom kutku Pacifika. Ne secamo se, medjutim, ni kada je neki od, brojem nezanemarljivih, dramaticnih slucajeva rasvetljen.
Bermudski trougao nalazi se izmedju istoimenih, Bermudskih ostrva, samostalnog Portorika i Fort Loderdejla (Florida). Brodovi, ljudi i avioni tu, navodno, pod misterioznim okolnostima nestaju.
Mit o Bermudskom Trouglu je tek kroz Charlesa Berlitza postao poznat u svijetu. U njegovim knjigama "Bermudski Trougao" i "Bez Traga" opisuje dramske dogadjaje o nestalim brodovima i avionima. Berlitz je sa svojim prijepornim knjigama izazvao globalni val drugih knjiga u kojima se radi o Bermudskom Trouglu. Jos se danas izdaju razni radovi.
Berlitz i drugi zagovaratelji nadprirodnosti se u svom dokazivanju cesto odnose na cudesna dogadjanja koja se kruze oko takozvanog Leta 19 jednom odjelu vojnih aviona 5.decembra 1945. Pet torpedo-bombardera su poletjeli iz Fort Lauderdala u Floridi i nestali dok je vrijeme tog dana bilo suncano, i avioni koji su poslije poletjeli da ih traze su izgubljeni.
Izmedju 1945 i 1975 su ukupno nestali 37 aviona i 38 brodova.
Ljudi koji putuju kroz bermudski trougao cesto izvjestavaju o pojvljivanju zeleno svijetlecih magla i oblaka, zatim o poremecajima kompasa i masina. Cesto vlada potpuna tisina.
Postoje i drugi cudni fenomeni. Jednom se jedan avion National Airlinesa nije mogao nazvati preko radio-stanice za deset minuta kad je odjednom nestao sa radarskih ekrana. Ipak poslije uspjesnog slijetanja piloti nisu mogli objasniti ovaj dogadjaj i bili su uvjereni da nije bilo prekida u vezi. Svi satovi u avionu, međutim, kasnili su deset minuta.
Postoje razna objasnjenja: Vanzemaljci, djelovanje kristala s Atlantide, vrata za druge dimenzije, rupe u vremenu - te teorije su omiljene medju piscima fantastike.
Medju tehnoloski orijentiranima omiljene su teorije o magnetskim poljima ili metanskom plinu s dna oceana koji izlazi na povrsinu. Medju skepticima igraju teorije o vremenu (oluje s grmljavinom, uragani, tsunamiji, zemljotresi), losa sreca, gusari, eksplozije tereta, nesposobnost navigatora, te ostali prirodni i ljudski uzroci.