НБА сезона 2014-2015

  • Креатор на темата Креатор на темата Марли
  • Време на започнување Време на започнување

The Finals:


  • Вкупно гласачи
    49
  • Гласањето е завршено на .
Статус
Затворена за нови мислења.
Комедија е и ова утакмица е. Преге гледав Гет Хард со Вил Ферел и Кевин Харт и вака не се смеев.
Истокот :pijani:
 
Ноа 2 зицери под кош, му се смеат коментаторите. :pos:

Мрш Чикаго, да дае Господ 4-3 да изгубите.
 
Последно уредено:
За секаква пофалба е ова што го праи Кид со Милвоки сезонава. Лани буквално истиов тим имаше најлош рекорд во цела лига.
Штета што не успеаа да погодат во тие трите прилики во третата утакмица, ќе имаа 3-2 сега. :D
 
Последно уредено:
За секаква пофалба е ова што го праи Кид со Милвоки сезонава. Лани буквално истиов тим имаше најлош рекорд во цела лига.
Штета што не успеаа да погодат во тие трите прилики во третата утакмица, ќе имаа 3-2 сега. :D
Уште поголема штета што не игра Џабари, уште многу можат да напредуваат дечките следната сезона.
 
Или е тоа, или Корвер оваа сезона е на дроги. Тибодо никогаш не е бил креативен тренер за офанзивни акции и затоа цело време нападот беше изолации на роуз 80% и изолации на останатите 20%, Баденхолзер е ученик на Поп, кој е богот на тимската игра, и перфектно му се уклопува во системот, затоа и игра на високо ниво оваа сезона Корвер.

Одличен беше и тогаш Корвер (иако сега е малку подобар), само што Тибодо не знаеше како да го користи а и плус си форсираше некои негови играчи (пр. Боганс :facepalm:). Реално Тибодо првпат оваа сезона има малку покреативен напад после долги долги години, а и тоа е само заради Гасол и Миротиќ.[DOUBLEPOST=1430206370][/DOUBLEPOST]Од досегашните серии неколку мислења:

Исток:

Атланта - Бруклин: Бруклин покажува дека не била случајност добрата форма во финишот на сезоната откако го донесоа T.Young и ја сменија поставата. ми се чини дека од долната тројка на истокот (Бруклин, Бостон, Милвоки) играат најдобра кошарка во моментов. Атланта од друга страна премногу калкулантски, сеуште не се во плејоф мод. Се претвора ова во интересна серија, но не верувам дека е можно изненадување на крајот.

Кливленд - Бостон: Кливленд очекувано го збриша слабиот Бостон. Бостон едноставно не е екипа од плејоф ранг, иако успеаа да се протнат до плејофот. Голем удар е повредата на Love и суспензијата на Smith. Кливленд во принцип не е толку длабока екипа. Во плејоф доволно ти се 7-8 играчи вкупно да имаш во ротација, ама со 2ца од нив во аут (од кој едниот на подолг рок), ќе бидат под голем притисок.

Чикаго - Милвоки: Чикаго почна според очекувањата (реално се тежок matchup за Бакси), но Милвоки како полека да наоѓа решение за нивната игра. Цела сезона Булс се многу променлива екипа, тешко сврзуваат 3-4 добри натпревари по ред. Со таква игра не тераат далеку. Едноставно без да игра Rose на високо ниво не се опасни, а веќе не може да се очекува дека Rose може да е констатно добар. Од друга страна Кид дефинитивно го вади максимумот од овој тим на Милвоки. Клупата пак им игра добро како пред олстарот, а таа ги предводеше до добра серија во тој период. Претпоставувам дека нема да се случи чудо и ќе тепа Чикаго но ова не е добар знак...

Торонто - Вашингтон: Торонто целосно крахира во овој плејоф откако веќе долго време одеше во надолна линија. Потребна му е реконструкција на овој тим. Вашингтон одигра одлично но ваков Торонто не е некое мерило според мене. Иако беа добри во оваа серија немам доверба во нападот на Вашингтон за да стигне подалеку.


Запад:

Голден Стејт - Њу Орлеанс: Њу Орлеанс е сосема солидна екипа, чие време допрва доаѓа, но и вака добија метла. Тоа само зборува за тоа колку е добар ГСВ кога играчите им се здрави. Ако останат здрави, на големи маки ќе бидат сите. Беа мојот пик за шамион после крајот на регуларната сезона и засега ништо не покажува во спротивна насока.

Хјустон - Далас: Далас се распаѓа. Повредата на Парсонс беше последниот удар за нив мислам. Хјустон од друг страна, конечно во плејофот е здрав и во топ форма. Опасна екипа, која полека прекинува да биде толку предвидлива, со Smith и враќањето на Howard.

ЛА Клиперс - Сан Антонио: Очекувано најнепредвидлива серија. Се е можно, овој 5ти натпревар е клучен иако оваа серија заслужува да оди во 7. Сепак ми се чини дека Сан Антонио е за нијанса подобар. Тешко дека уште два пати ќе им избега Пол надвор од контрола. Ќе ги неутрализираат Пол и Џордан (преку хек-а-Џордан) и после тоа се зависи од клупата. А немам доверба во клупата на Клиперси дека ќе може да издржи до крај.

Мемфис - Портланд: Портланд после повредите едноставно не е дораснат за некаков успех на западот. Немаат толку јака клупа за да го преживеат ова. Мемфис од друга страна полека но сигурно повторно ја пронаоѓа формата. Лесно може да се случи да се покаже дека ова е најголемата опасност за Голден Стејт годинава.

П.С. Втората руна на западот има одличен потенцијал.
 
Последно уредено:
Миротиќ го бушеа ко паштета во одбрана. Мислам дека Чикаго повторно некако трокираат во нападот, како да ми нема идеја Тибодо...
 
Само 3 тима се имат вратено од 3-0 на 3-3 во историјата но никој од нив не тепал 7ма утакмица
 
Миротиќ го бушеа ко паштета во одбрана. Мислам дека Чикаго повторно некако трокираат во нападот, како да ми нема идеја Тибодо...

Не е проблемот одбраната....на крајот на краиштата Чикаго прими 94 коша. Проблемот е нападот, и 36% реализација на шут од поле. Ако не беа слободните (особено во 3/4), поразов ќе беше и многу поубедлив. Тибодо често посегнува по изолација. Дали за Дерик, дали за Џими, или Пау под кош, не е важно. На оваа изолација Кид одговара со константо удвојување, но тука Булси како да се бунат, незнаат што да прават, и на крај резултира со некоја загубена топка.
 
Не е проблемот одбраната....на крајот на краиштата Чикаго прими 94 коша. Проблемот е нападот, и 36% реализација на шут од поле. Ако не беа слободните (особено во 3/4), поразов ќе беше и многу поубедлив. Тибодо често посегнува по изолација. Дали за Дерик, дали за Џими, или Пау под кош, не е важно. На оваа изолација Кид одговара со константо удвојување, но тука Булси како да се бунат, незнаат што да прават, и на крај резултира со некоја загубена топка.

Епа тоа е разлика меѓу модерната НБА и онаа од 90тите и претходно. Денешните одбрани кои се практикуваат (а пионер на нивната употреба е и самиот Тибодо во Бостон) се пред се упатени кон тоа да уништат игра со многу изолации. Без квалитетно движење на топка скоро е невозможно да се има добар напад. Најдобри напади имаат оние екипи каде ѕвездите знаат да навлечат удвојувања па да ја исфрлат топката кон отворен играч.

Или според зборовите на Попович (и неговите наследници) кога го прашале кој е најголема ѕвезда во екипата: Најдобриот играч на теренот е отворениот играч. И тоа е целосно точно. Најдобар офанзивен играч не е ни Леброн ни Коби ни Кари - најдобар офанзивен играч е отворениот шутер во аголот :)
 
Северњаците кој идат у главниот град го јадат курот, Рапторси не глеале ГоТ изглеа :icon_lol:


Пол Пирс чита кајгана !! :icon_lol:

piercetroll.jpg
 
Mamba mentality
From Robert, trainer for Team USA:

"I was invited to Las Vegas to help Team USA with their conditioning before they headed off to London. I’ve had the opportunity to work with Carmelo Anthony and Dwyane Wade in the past, but this would be my first interaction with Kobe."

The night before the first scrimmage, I had just watched “Casablanca” for the first time and it was about 3:30 AM.

A few minutes later, I was in bed, slowly fading away, when I heard my cell ring. It was Kobe. I nervously picked up.

“Hey, uhh, Rob, I hope I’m not disturbing anything right?”

“Uhh, no. What’s up Kobe?”

“Just wondering if you could help me out with some conditioning work, that’s all.”

I checked my clock. 4:15 AM.

“Yeah sure, I’ll see you in the facility in a bit.”

It took me about twenty minutes to get my gear and get out of the hotel. When I arrived and opened the room to the main practice floor, I saw Kobe. Alone. He was drenched in sweat as if he had just taken a swim. It wasn’t even 5:00 AM.

We did some conditioning work for the next hour and fifteen minutes. Then, we entered the weight room, where he would do a multitude of strength training exercises for the next 45 minutes. After that, we parted ways. He went back to the practice floor to shoot. I went back to the hotel and crashed. Wow.

I was expected to be at the floor again at about 11:00 AM.

I woke up feeling sleepy, drowsy, and pretty much every side effect of sleep deprivation. (Thanks, Kobe.) I had a bagel and headed to the practice facility.

This next part I remember very vividly. All of the Team USA players were there. LeBron was talking to Carmelo and Coach Krzyzewski was trying to explain something to Kevin Durant. On the right side of the practice facility Kobe was by himself shooting jumpers.

I went over to him, patted him on the back and said, “Good work this morning.”

“Huh?”

“Like, the conditioning. Good work.”

“Oh. Yeah, thanks Rob. I really appreciate it.”

“So when did you finish?”

“Finish what?”

“Getting your shots up. What time did you leave the facility?”

“Oh, just now. I wanted 800 makes. So yeah, just now.”

For those of you keeping track at home, Kobe Bryant started his conditioning work around 4:30am, continued to run and sprint until 6am, lifted weights from 6am to 7am, and finally proceeded to make 800 jump shots between 7am and 11am.
 
Милвоки се ептен лош мечап на секоја позиција, висок плеј, 210 крило коа знае да игра и плејмејкер, долги се под кошот, и просто неверојатно како знаат да изнудат изгубена топка (не пратам статистика ама сигурно се на врвот во таа категорија). И Чикаго мора да шутираат ефикасно ако сакат победа, не може двајцата кои го носат целиот напад да шутираат 10/40 и да победат.
 
Статус
Затворена за нови мислења.
Back
На врв Bottom