- Член од
- 24 март 2010
- Мислења
- 15.611
- Поени од реакции
- 27.177
THE first time I recognised José Mourinho as a potential threat was at his opening press conference as Chelsea manager in the summer of 2004. ‘I’m the special one,’ José announced. ‘What a cheeky young sod,’ I thought, as I watched him entertain the press with richly quotable material.Според мене повеќе беше страво-почит одколку само почит![]()
An internal voice told me: New kid on the block. Young. No point in discussing him. No point in taking him on. But he’s got the intelligence, the confidence, to deal with the Chelsea job.
Почит е. Ферги и Мурињо имаат лично лицемерие. И чепкаат таму каде што знаат дека боли. Меѓусебно не се чепкаа, затоа што и двајцата се лицемери и закачките не ги сфаќаат лично. Од друга страна Венгер и Бенитез се сфаќаат лично и чувствуваат потреба да се дообјаснат и затоа редовно им јадеа/т гомна.

Демек историјата треба да има некаква улога тука.
И што ако Сити освои титула ,кога до вчера групите неможеше да ги помине.