Barclays Premier League Season 2012-2013

  • Креатор на темата Креатор на темата the_kop
  • Време на започнување Време на започнување

Кој ќе се пакува за у Европа?


  • Вкупно гласачи
    86
  • Гласањето е завршено на .
Статус
Затворена за нови мислења.
Читам сеа мислења од порано и приметив една интересна разлика кај фановите на Ливерпул. Мислам дека тоа "наредната е наша" веќе не важи за нив. Последниве 3-4 години главна фраза кај фановите на Ливерпул е "наредната ќе обезбедиме место во ЛШ". Е да, толку ви е паднат тимот. :)
 
i suarez kje go kupat be iako go mrazat dabarot svrsavaat na sekoja negova akcija, plus fabregas pozadi zaedno so giks partal ke praat, mi e strav da pomislam samo pa uste koga kje pomislam deka mojs kje im e menager :pos:

^ po ocajno od ova nemam procitano :pos: humorot ti e 0 batka :D
Мислиш дека твојот хумор е подобар?
Уствари хуморот ти е толку нетапа што заборавив да се насмеам.
 
Читам сеа мислења од порано и приметив една интересна разлика кај фановите на Ливерпул. Мислам дека тоа "наредната е наша" веќе не важи за нив. Последниве 3-4 години главна фраза кај фановите на Ливерпул е "наредната ќе обезбедиме место во ЛШ". Е да, толку ви е паднат тимот. :)

Јас пак кај фановите на ManUre не приметувам никаква разлика, сеуште се лоботомирани. ;)
 
Јас пак кај фановите на ManUre не приметувам никаква разлика, сеуште се лоботомирани. ;)


Некој ако се зафркава за тимот за којшто навиваш, а си земаш (те) за право да кажувате за навивачите (упс најверојатно мислеше за фановите на форум кајгана :) ) со директни навреди, треба да се преиспитате или во краен случај да посетите психијатар...
 
Читам сеа мислења од порано и приметив една интересна разлика кај фановите на Ливерпул. Мислам дека тоа "наредната е наша" веќе не важи за нив. Последниве 3-4 години главна фраза кај фановите на Ливерпул е "наредната ќе обезбедиме место во ЛШ". Е да, толку ви е паднат тимот. :)
Ne im e padnat timot, tuku 2009 neocekuvano se krenaa, kako Bolton koga iskoci vo Evropa, sega pak se kaj sto si bea :D:D
 
Некој ако се зафркава за тимот за којшто навиваш, а си земаш (те) за право да кажувате за навивачите (упс најверојатно мислеше за фановите на форум кајгана :) ) со директни навреди, треба да се преиспитате или во краен случај да посетите психијатар...


;)
 
Јас пак кај фановите на ManUre не приметувам никаква разлика, сеуште се лоботомирани. ;)

Jебига, толку сум лоботомиран, што уште не научив да го прочитам зборот од прва..
--- надополнето: 12 јуни 2013 во 19:55 ---
Ne im e padnat timot, tuku 2009 neocekuvano se krenaa, kako Bolton koga iskoci vo Evropa, sega pak se kaj sto si bea :D:D

Ова иде и тешење и уништување во едно. :D

Фановите на Ливерпул како поинтелигентни знам дека ме сфатија, ама за лоботомираните навивачи на Манчестер да појаснам:

Тешење - дека не им е паднат тимот во последните 3-4 години.
Уништување - оддамна се таму, долу :pos:
 
Една работа е многу битна во „случајов“. На крајот на денот, колку е убаво да си фан на Ливерпул, многу поубаво него да си фан на фенси шик екипа од помодарство ко ManUre на пример.

Толку славна историја, исполнета со среќа, со радост, со тага, па пак радост, тага. Сето тоа собрано во трофеи. Plenty.
Црвенило, што гордост значи. И гордост, и бреме.

Денес натежнато е кон бреме, појќе него гордост. Во вакво помодарство, време ко бреме.

Ние сме тие фанови - “изгубени генерации“ кои таа слава и таа гордост ја гледаме ко историја. Дамнина. Ама уважена е. Колку многу среќа ни значи, без да ја почувствуваме. Без да ја знаеме, радост ни е.

Еден ден, кога и да е, капитенот на Ливерпул ќе го подигне трофејот што Премиер лига значи.

Тогаш, кога и да е, секој фан на Ливерпул, од Огнена Земја до Р'тот Норд Кин, ќе доживее таква среќа, ќе биде облеан од таква радост, што ниту еден од денешните фанови на ManUre не ја почувствувал, ниту пак, ќе ја почувствува.

Исто, исто ко нашата 2005 година, на која, кога ќе се сетам, морници ме лазаат. Не заради Ливерпул и успехот негов, ами кога ќе ми текне што се случуваше со мене кога видов како Дудек го одбрани пеналот и кога цела црвена постава тргна од центарот кон драгиот Полјак да се радува. И сите заедно, Ливерпулчани.

Таквото, ниеден фан на помодарството не ќе да го доживее.

Оти, нели, успехот кој го живеете, е рутина.

Фановите на Ливерпул мечтаат за успехот.
На многу други, им е секојдневие.

At the end of the day, поарно еднаш пак да ми се врати радоста од Истанбул, него да се загубам во рутината на „титулите“.
 
Една работа е многу битна во „случајов“. На крајот на денот, колку е убаво да си фан на Ливерпул, многу поубаво него да си фан на фенси шик екипа од помодарство ко ManUre на пример.

Толку славна историја, исполнета со среќа, со радост, со тага, па пак радост, тага. Сето тоа собрано во трофеи. Plenty.
Црвенило, што гордост значи. И гордост, и бреме.

Денес натежнато е кон бреме, појќе него гордост. Во вакво помодарство, време ко бреме.

Ние сме тие фанови - “изгубени генерации“ кои таа слава и таа гордост ја гледаме ко историја. Дамнина. Ама уважена е. Колку многу среќа ни значи, без да ја почувствуваме. Без да ја знаеме, радост ни е.

Еден ден, кога и да е, капитенот на Ливерпул ќе го подигне трофејот што Премиер лига значи.

Тогаш, кога и да е, секој фан на Ливерпул, од Огнена Земја до Р'тот Норд Кин, ќе доживее таква среќа, ќе биде облеан од таква радост, што ниту еден од денешните фанови на ManUre не ја почувствувал, ниту пак, ќе ја почувствува.

Исто, исто ко нашата 2005 година, на која, кога ќе се сетам, морници ме лазаат. Не заради Ливерпул и успехот негов, ами кога ќе ми текне што се случуваше со мене кога видов како Дудек го одбрани пеналот и кога цела црвена постава тргна од центарот кон драгиот Полјак да се радува. И сите заедно, Ливерпулчани.

Таквото, ниеден фан на помодарството не ќе да го доживее.

Оти, нели, успехот кој го живеете, е рутина.

Фановите на Ливерпул мечтаат за успехот.
На многу други, им е секојдневие.

At the end of the day, поарно еднаш пак да ми се врати радоста од Истанбул, него да се загубам во рутината на „титулите“.

Ти има смисла целиот муабет, ама секоја титула е посебна радост. Поточно секоја победа е посебна радост. Посебно ако е постигната во последните минути. Тоа пак е предноста на навивањето на Јунајтед. Секоја тешко издвоена победа, со гол буквално пред самиот крај...кога Јунајтед губи 2-0 или кога е 0-0 со Норич на ОТ во 88ма. Се нервираш, ги отпишуваш поените, правиш калкулации ако сезоната е при крај.. И наеднаш тимот прави преврт, дава гол пред да свирне судијата, ти рипаш до таванот, го бакнуваш амблемот на дресот што го носиш, уствари не ни знам точно што правам во тие моменти. Се што ќе ми дојде на ум, трчам надвор, ја чукам вратата, го гушкам телевизорот.. Во живтот како фан на Манчестер се имам радувано на секоја титула за која е во игра Манчестер (освен Европски Суперкуп), ама понекогаш чувството после некој неверојатен пресврт и победа во последната секунда е поголемо дури и од освојувањето на било која титула. Нормално како најспецијална титула ќе ја издвојам ЛШ 2008. Замисли, најглемото фудбалско натпреварување, за кое како детенце сум сонувал како го освојува мојот омилен тим надополнето со чувството на победа со пресврт, кога си на работ на поразот, на пенал од поразот и одеднаш се радуваш на најголемата титула во фудбалот. Истото постарите навивачи на Манчестер го чувствувале во 99-та, кога јас сум имал 4 ипол годинки и татко ми ми пуштал фудбал на ТВ, а јас сум навивал за тие што ќе победат. Тоа дури било и уште поспецијално. И знам дека ќе има уште многу победи после негатива од 0-2, уште многу победи на крај, уште многу победи над Ливерпул и Сити...и да, уште многу титули. :)
 
se tesi profesorot ostaj go, da bese vaka ke zakacese slika od Roxhers u kancelarija :D
 
Статус
Затворена за нови мислења.

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom