Можно е Игор, таа состојба кај мене понекогаш доаѓала и сосема спонтано, и дома и на улица, тоа се стварно безвременски моменти и најчесто поминуваат ко незабележани од личноста, се прифаќаат ко здраво за готово. А и на крајот на краиштата, таа е нашата најприродна состојба, не е некое чудо, а божествена е!
И да го повторам уште еднаш најдобриот совет што сум го видел за медитација, без превод:
- Где има неки курс за медитацију у Београду?
- Курц? Шта че ти курц? Све што треба да урадиш је да дишеш, дишеш и дишеш. Кад се умориш, одмори се мало па опет диши и диши, све док не постанеш свестан да је твоје дисање једино нешто што постоји. Никакав курц, све што ти треба ти веч имаш.
))
Дишењето е инстинктивен процес но не е толку несвесен ко на пример крвотокот или шо знам, туку баш е спојка на инстинктот и свеста.