Време за себе

  • Креатор на темата Креатор на темата Serpico
  • Време на започнување Време на започнување
Навечер најчесто, периодот откако ќе легнам па се додека заспијам го користам за мене. За да ги преслушам моите мисли, да направам некои кратки анализи на она што поминало и на она кое треба да дојде. Во тие моменти скоро совршено се изолирам од светот и не реагирам на ништо. Важно ми е да го слушам она кое го носам во себе, а во текот на денот е потиснато некаде длабоко во мислите.
Секако, овие моменти ми се и еден дел од утринската рутина. Оние 10 минути кои ги поминувам во тегнење во кревет наутро ми се доволни за да делумно го зацртам текот на денот.
Сепак, највеќе успевам да се посветам на себе во моменти кога немам никој дома, кога се околу мене е тивко, и кога сè што можам да слушнам е само моето второ јас. Она кое секогаш ме тера да размислувам за нештата кои поминале, кои во моментот траат и кои иднината ќе ми ги донесе.
Сè на сè, доста често наоѓам време за себе, и скоро секогаш го користам максимално.
 
Летниов период многу почесто наоѓам време за себе отколку среде сезона...
Секој ден како по инерција морам да станам во 8 насабајле зошто од тоа време па се до кај 15-15:30 сум сам дома и сакам истото да го искористам максимално...

Ноќните часови се исто време кое го посветувам за себе, тогаш и некако е подобро и потивко, ги затворам очите и размислувам за тоа што сум, како сум, што ќе бидам утре... Едноставно уживам во тие мигови и среќен сум што ги имам.
 
Не ви го разбирам ова време за себе... "Кога ќе застанеш за момент сам и ќе почнаш да размислуфаш за себе и своите постапки."- WTF?

А што правите вообичаено? Размислувате за другите и нивните постапки?

Мене не ми треба време за себе, јас што и да правам размислувам на некој начин... можам и да бидам на кафе со пријатели, да разговарам со нив и патем пак да размислувам за нешто сосема трето. Мене не ми е јасно што правите вие по цел ден и за што уствари сите размислувате кога на сите ви е потребно време за себе како што си го викате? :toe:
 
Секогаш оделувам време за себе .
Цел ден размислувам што сум направила , кај сум згрешила и слично ..
Тогаш не ми е потребен никој , можам и сама .
И не мислам на минатото , само на иднината што претстои пред мене .
 
не се замарам со тоа, доволно ми е да се погледнам во огледало и да се уверам дека „сум тука“ ...
 
Vreme za sebe...

Vreme za sebe e tesko da se najde vo mojot ivot, sekogas gi ispolnuvam zelbite na drugite a najtesko e koga ce dojdam vo situacija da zavisam od nekogo, neznam zivotot nekako mi e iskomliciran otkako zapoznav nekoi novi licnosti vo mojot zivot sve se promeni, pocnuvajci od lubovta pa duri i do drustvoto razumot i sve vo mene, pomos nema znam psihologot e lek ali nebiva i toa ce me napravat mentalen togas, mnogu e loso kog ce zapocnes da neveruvas vo nekoi luge a seuste si so niv bilo dal toe e partnerot ili bilo koj drugar ili drugarka, togas koga vece se stesnuva krugot pocnuvas da zaboravas na sebesi i si izgubil se sto bilo okolu tebe i zavisis od nekogo.... Tesko naocam vreme za sebe a treba da pocnam da mislam i na sebe ama se nadevam dotogas nema da me udri infarkt:helou:
 
Животот кој го живееме е целиот време за себе, само што никако не успеваме да го сочуваме, заради тоа што постојано некој ни го краде или пак дозволуваме лесно да го губиме и расфрламе. И така настанува парадокс, се претвараме во крадци на сопственото време за да сокриеме едно делче со кое ќе уживаме на тајно место далеку од сите плашејќи се и тоа малку време за себе, некој да не ни го украде.
 
човекот целиот свој живот посветува најмногу време за себе, ..незабележително.. со тоа што се грижи за себе да си ги задоволи своите потреби, да го постигне она по кое мечтае, ...се` со цел да се задоволи себеси и да си овозможи подобра иднина, .. на крајот или е или не е задоволен, но важно ги определил своите цели што е уште едно достигнување на патот кон одредувањето на своја личност.
 
Вака, време за себе, не мислиме на времето потрошено на праење фризури пред огледало, или бирање облека пред излегување. Време за себе, мислиме на потрошеното време за анализа на нашите постапки. Доволно е да го имаме малце. Ако го имаме многу, веќе сме залутале во лавиринтот на нашата внатрешна скривница. Ете сега, имам јас тука едно прашање. Дали со преголемо време потрошено на анализа на нас самите стануваме ептен егоистични, самобендисани? Затоа што малкумина знаат да ги осудат своите постапки.
 
Дали воопшто и колку често наоѓаме време за себе? Мал дел од денот кој ќе си го посветиме само на себеси?

Време во кое ќе си ги анализираме нашите постапки и сите останати кои не засегаат? Време во кое ќе се изолираме од останатиот свет и ќе доприме длабоко во себе, ќе изведеме некои заклучоци и поуки кои ќе не направат посилни, подобри, "потешки"; Ќе направиме ретроспектива на она што сме, и дали тоа што сме личи на она што сме сакале да бидеме; ќе го заокружиме "вчера" и ќе направиме планови за "утре"?

Дали навистина го практикуваме ова или едноставно помалку конформистички и можеби летаргично или депресивно се препуштаме на случајностите кои ги носи животот и дозволуваме некој друг да има поголемо влијание врз вашиот живот од вас самите?

Колку често наоѓаме време за себе?

Јас лично, од што немав време за себе, се доведов во бедна ситуација, па да мора да “седнам“ и да одвојам време за себе за да можам да сфатам уствари што ке правам понатаму, и како да постапам за да се извадам од мизеријата, luckily it all worked out good.
 
Иам време за себе...иам превеќе време за себе што незнам како да го искористам...I have so much time to spare, but ....
 
Пред повеќе од 10 год. одговорот би ми бил, дека немам време за себе и морам да одвојам време кога би си ги средила работите, мислите и слично ,односно би одговорила како многу од вас . Сега ќе кажам, колку мојата свесност во текот на денот е поголема толку и моето време е поголемо .Потребата да издвоиме време за себе доаѓа од нашиот хаотичен несвесен живот кој бара да запреме и да погледаме каде сме и што понатаму , кога свесноста е во поголем дел од денот ,ние постапуваме свесно и тоа е наше време, значи колку сме повеќе свесни , сега и тука , толку и времето за себе е поголемо.
 
Најчесто тоа се случува пред да паднам у длабок сон или пак ако рано неш се разбудам и времето кое ке го поминам во постела го посветувам на моите мисли, моите тајни, мојата потсвест и сите работи кои ма мачат и ме прават срекна како и со помислата што понатаму во животот .....во таа смисла тогаш го посветувам моето време ....а на мојот изглед истотака посветам доста време и се трудам секогаш да бидам средена, сега зависи од тоа кај одам и колку време ми треба да се спремам .
 
човекот целиот свој живот посветува најмногу време за себе, ..незабележително.. со тоа што се грижи за себе да си ги задоволи своите потреби, да го постигне она по кое мечтае, ...се` со цел да се задоволи себеси и да си овозможи подобра иднина, .. на крајот или е или не е задоволен, но важно ги определил своите цели што е уште едно достигнување на патот кон одредувањето на своја личност.
Dobro kazano:smir:
Mozam da se slozam 100% so ova.. Ja go imam celoto vreme za mene, no zaludno go trosam:tapp:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom