Во врска со љубовта: Сакам да ти кажам дека...

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување
Nemam sretnato posexy so doza na kliker devojka so tolku golema skromnost kako ti i pokraj vnimanieto i zelabata na sekoj vtor sto odi na dve noze da te legne. Da mozam da osetam deka si izgubila celosna doverba vo maskiot rod i nivnata tendencija da ti prodadat se samo za da te plesnat, no od vreme na vreme naacinot na koj ke me poglednes me raduva mozebi ima nadez za tebe :) i e bas kako sto sakam da me gleda devojkata so koja sto sum. Edno e sigurno deka razocaruvanjata sto si gi doziveala do sega se nisto, i ako sakas da bides so mene i da ne ostanes samo drugarka kako tie pred tebe ke mora da naucis da zivees so niv zasto tie podemi i padovi se del od mene i ona vo koe sum najdobar i sto me izdvojuva od stadoto. Ako baras sigurnost nema da ja najdes kaj mene.
 
За да може човек да успее со тебе треба да биде убав како коњ, а да рмба како вол
 
Има толку луѓе со љубовни проблеми, машки и женски. И сите си пишуваме, и ништо не се случува.
Јас сум очајно сам, и гледам други девојки кој се сами, и неможам никако да им пристапам. Во реалниот живот додуша и не сум сретнал некоја девојка што е сама, а и немам друшто па да можам некако да се запознаам со некоја. А на интернет, само сретнувам некој кој се жалат дека се осамени,и толку. Па сега не ми е јасно дали некоја очекува да запознае дечко преку интернет или само интернетот го гледа како исповедална.
 
Во љубовта а? Љубовта оддамна овена за мене.
Како да ти кажам дека беше последниот мој жар во животот, а јас лакомо го изгасив. Надевајќи се дека секогаш ке можам да си играм со него... ама засекогаш се изгаси. Проклето те чекам да се вратиш, залудно е изгледа нели?

Те сакам и умирам за тебе.

:place:
 
No honey, you`re not my first love.

Не сонце. Не си првиот. Многу години пред тебе, кога не бев ни за себеси свесна, не пак за тебе, се заљубив. Многу години. Години на кои скоро и не се сеќавам повеќе. Своевремено, мислев дека тоа е вистинска љубов. Лажеш дома за да се видиш, пишуваш песни, пишуваш текстови, те зафркаваат ради него, си го местиш презимето негово, ставаш срциња покрај неговото име, тој ги остава другарите ради тебе, плаче ради тебе, се карате, се бркате низ градот, се давите одделно во алкохол ради себеси, тоа се случува во развлечени четири години и после дознаваш дека оставил трудна некоја, се оставате. Тивко и без збор преречен.

После па мислиш дека тој шо ти помогнал да се опоравиш од овој првиот, дека тој е љубов. Оној кој мислиш дека ја остава женската за да биде со тебе, оној кој ја лаже неа за да биде со тебе, оној кој не знае што сака и нема доволно јајца за да биде само со една, оној кој и ти си го направила од гомно подолу затоа што полека учиш дека мора да ги враќаш ударите што ти ги задава животот.

За потоа да дојде тој. Не го рачунам веќе меѓу живите иако е сеуште жив и иако јас знам да помислам на него. Порано ми недостигаше, веќе не. Порано сакав да го видам, сега не. Порано ми фалеше другарот во него, сега не. Али ми беше голем дел од мојот живот. Ама само тој од мојот, не јас од неговиот. Само еднонасочна беше улицата и јас стоев сама на неа. Го имав цел пат само за мене, а не знаев каде одам. Го обожавав секој сантиметар од тој изговор од маж и можеби никогаш нема да престанам да му се восхитувам на тоа какво створение Божјо е. Не обожавав нас двајцата како спојка, кое после некое време се виде дека е кратка, ама јебига. Што живот е тоа ако немаш една приказна љубовна за која ќе им кажуваш на децата дека можеби ако се случела ни нив не ќе ги имало? Што живот е тоа ако не си имала маж за кој после ќе им кажуваш на децата да се пазат од таквите, а на машките да не стануваат такви?

И после дојде ти. Секогаш ќе си над сите овие погоре. Без исклучок и без двоумење. Со ниту еден од овие не правев планови за иднината, со ниту еден од овие не сакав да се жртвувам премногу, со ниту еден од овие не знаев за компромиси, со ниту еден од овие не се трудев да се променам. Ниту еден од овие не ме скроти доволно. Ниту еден од овие не ми ја разбуди желбата за мој другар, партнер, љубовник, дечко, еден маж за цел живот. Ниту еден од нив не ме натерал да гледам мал милион видеа на јутуб за уредување на дом затоа што за пола година ќе седиме заедно и ќе уредуваме самите. Ниту еден од нив не ми ја разбуди желбата за деца.

Само ти.

Ти не си моја прва љубов. Јас имав среќа или не да ми се случи тоа многу порано. Јас одамна ги изгубив пеперутките у стомакот, но со тебе добив цел инсектариум.
Дури и да не е случи нашето засекогаш, секогаш ќе те сакам.
 
Сакам да одиме некаде на патување не мора далеку доволно е некаде заедно сами во вила некоја :*
 
си лежиме, и викам срцка, ми вика шо значи срцка за тебе?
мислам дека само она поставува вакви егзистенцијални прашања, зошто компирот е жолт и слично..
прими комплимент и баци ме, еботе
двапати
trebase na latinica da go pisam, posmesno, poslatko a kje bese i po nekako wot
 
Најлошо е да се завлечеш со човек кој не знае што сака од животот. Што е растргнат на сите страни.
Што реално уствари не му требаш...а од друга страна е доста навлечен на тебе.
Тоа си ти.

Не идеме ни напред, ни назад. Не знаеш да ги поставиш работите како што треба. А јас еднаш изгубив доволно време чекајќи некој да сфати што сакам да кажам коа зборам дека некаде нешто не иде. Може толкав ти е капацитетот и не сфаќаш за што уствари е нашата дискусија, може и да пробам да ти нацртам...ете како последен обид.
Aма, битно е другото...секогаш се смеам кога зборам за тебе. Не можам со ништо да ги заменам тие прошетки на ладново, тоа смеење на цел глас...и чувсвото кога неможеш да си земеш воздух. Моментот кога не престануваме со зборење, онака темите се редат една по друга, сами...едноставно прв пат во животот правам необични работи.

Нема да иде ова уште долго. Реално знаеме дека не сме еден за друг и дека сме многу различни. Ама сепак со насмевка го прифаќам фактот. Зошто знам дека тоа ќе ми биде правилна одлука, а од друга страна ќе останам исполнета со убави спомени.
 
Мене искрено ми здодеа сето ова.
Љубовта не треба да биде ваква.
А и не можам веќе да чекам дека нешто ќе се промени.
Ај ем ту олд фор дис...

Таман ќе помислам дека ете, сега е моментот, ти одма нешто ќе сјебеш. И губам желба после. Се муртам и ми доаѓа да те треснам по глава да ти го рестартирам мозокот... И тогаш ги проколнувам сите оние денови кога си ми се насмеал, си ме поздравил, плус денот кога ме прегрна, а јас добив мини инфаркт...
И у себе ти пцујам сѐ по список. Мајки, шајки....
 
Сакам да ти кажам да си ги средиш дволичните другарки да не почнам ја да ги редам, а ако почнам тоа ке бидне покрај ѕид, во ред .. за стрелање
 
Абе јас кога сакам - сакам.
Тоа ти е со сите нијанси на сакање, плачење, доверба, недоверба, игри, гревови и убавини.
Во гените ми е да повредувам, а не сакам. Стварно не е намерно, јбг.
 
...од совршен секс оној прв пат со тебе.

Колеги и летна ноќ после работа. Пиење штотуку извадено пиво од фрижидер и правење муабет на јазик што и двајцата не го знаеме доволно. Спонтано преместување во спална, почнувајќи со нежни допири, па се до врвови што дотогаш ги немав доживеано. Откако изгубив поим за време и место, потребен беше заеднички туш со уште една партија. Пак враќање на пиење пиво, ама овој пат на тераса со поглед кон месечина и цигара во рака.

Очекувам да ја повториме ноќва и наредно лето, а до тогаш ќе се надевам дека ќе сретнам друг како тебе.
 
Иронично е што си пет дена помал од мене, а луѓето мислат дека си повеќе од пет години постар од мене. Не е ептен до тебе тоа, гени се во прашање, на моите сите им кратат 5-10 години од тоа што имаат. :D
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom