- Член од
- 3 мај 2010
- Мислења
- 287
- Поени од реакции
- 236
Прв пат го среќавам овој топик. Мислев ќе наидам само на женски мислења ама имало и мажи кои се „осмелуваат“ да „кажат“ нешто на љубената.
Јас и мојата имавме убави времиња, најубави спомени кои ми останале до ден-денес. Имавме и гордост која ме натера да го пишам ова тука, а не да и го пратам во порака. Имавме места кои неизбежно беше да ни доловат насмевка кога случајно ќе ги посетиме. Имавме луѓе кои со задоволство не гледаа фатени за рака. Имавме песни кои ги објавувавме на Facebook и беа наменети за нас меѓусебно. Имавме девојки и момци после „нас“, со кои можеби сме имале убави моменти. Со кои случајно ги посетувавме истите тие места. Со кои сме ги сретнале истите луѓе. Со кои си постираме песни, но добро знаеме за кој се наменети тие песни... Кажувам за мене, а и за неа. Зошто? Бидејќи ја познавам. Бидејќи имавме се. Бидејќи иста насмевка ми доловува нејзиниот пост на Facebook како тогаш. Бидејќи со мојот линк и одговарам на нејзиниот, знае дека сеуште се интересирам. Бидејќи тоа била и ќе биде нашата вечна, тајна комуникација. Бидејќи ја држам оваа за рака, а се насмевнувам кога ќе ја видам неа, иако тој ја прегрнува. Бидејќи се врти назад да се осигура дека и јас ќе се свртам кога се разминуваме. Да го прочита ова нема да знае дека сум јас, ќе се расплаче најискрено зошто истото го мислела. Да и пишам, веднаш би била моја. Да ми пише повторно би бил нејзин.
Но заборавив нешто што го споменав горе - ја имам истата гордост. Ја има и таа...
Јас и мојата имавме убави времиња, најубави спомени кои ми останале до ден-денес. Имавме и гордост која ме натера да го пишам ова тука, а не да и го пратам во порака. Имавме места кои неизбежно беше да ни доловат насмевка кога случајно ќе ги посетиме. Имавме луѓе кои со задоволство не гледаа фатени за рака. Имавме песни кои ги објавувавме на Facebook и беа наменети за нас меѓусебно. Имавме девојки и момци после „нас“, со кои можеби сме имале убави моменти. Со кои случајно ги посетувавме истите тие места. Со кои сме ги сретнале истите луѓе. Со кои си постираме песни, но добро знаеме за кој се наменети тие песни... Кажувам за мене, а и за неа. Зошто? Бидејќи ја познавам. Бидејќи имавме се. Бидејќи иста насмевка ми доловува нејзиниот пост на Facebook како тогаш. Бидејќи со мојот линк и одговарам на нејзиниот, знае дека сеуште се интересирам. Бидејќи тоа била и ќе биде нашата вечна, тајна комуникација. Бидејќи ја држам оваа за рака, а се насмевнувам кога ќе ја видам неа, иако тој ја прегрнува. Бидејќи се врти назад да се осигура дека и јас ќе се свртам кога се разминуваме. Да го прочита ова нема да знае дека сум јас, ќе се расплаче најискрено зошто истото го мислела. Да и пишам, веднаш би била моја. Да ми пише повторно би бил нејзин.
Но заборавив нешто што го споменав горе - ја имам истата гордост. Ја има и таа...