The`bItCh
AdJuStAbLe mAdNeSs
- Член од
- 22 јануари 2005
- Мислења
- 4.605
- Поени од реакции
- 114
Еве нешто интересно за кафето.. (ама на српски е :? )
Kafa
Legendarni etiopijski kozar Kaldi je jednog davnog dana, oko 800. godine, primetio da se njegove koze čudno ponašaju. Bile su pune energije, skakale i trčale od jednog do drugog grma sa crvenim bobicama i brstile. I nisu spavale te noći.
Kaldi je to ispričao lokalnom svešteniku, koji je napravio napitak od bobica posle koga je i sam ostao budan cele noći. Ubrzo se pročulo da postoji biljka koja daje energiju. Otprilike u isto vreme afrička plemena su pravila energetske "čokoladice" od kafe i životinjske masti. Ime "kafa" potiče od arapskog "qahwah", što znači "napitak od biljke".
Kafa zatim prelazi Crveno more i stiže u Arabiju. Odatle potiče kafa kakvom je danas znamo. Oko 1000.godine prvi put je napravljen napitak od pečenih zrna kafe, a do XIII veka muslimani su počeli da je piju iz religioznih razloga. Kasnije, gde god je išao islam - išla je i kafa: u severnu Afriku, istočni Mediteran, Indiju. U XVII veku kafa stiže u Evropu, početkom XVIII u Južnu Ameriku. Do 1800. godine u Brazilu ovaj napitak postaje svakodnevno uživanje za sve slojeve stanovništva.
Berba i prerada
Kafa se dobija od biljaka roda Coffea, iz familije Rubicaceae. Postoji mnogo vrsta u ovom rodu biljaka, ali se uglavnom koriste zrna Coffea arabica (var.typica i var. bourbon) i Coffea canephora (var. robusta). Arabica je poznata kao brazilska kafa, dok se C.canephora uglavnom gaji u Africi.
Kafa je grm ili stablo. Plodovi su crvene bobice slične trešnji. Najbolje mešavine se dobijaju kombinovanjem zrna nekoliko vrsta.
Berba počinje kad bobice sazru. Najbolji i najskuplji način je da se one beru jedna po jedna. Pošto se preskaču zelene i prezrele, kvalitet je visok. Pored ovog načina branja, radi se trešenje i mašinska berba, posle kojih mora da se vrši separacija nezrelih i prezrelih bobica.
Proces termičke obrade kafe se deli na nekoliko faza:
Prva je faza sušenja za vreme koje se eliminiše vlaga. Ovde zrna gube tzv. rezidualnu vlagu koja čini oko 12% mase zrna. Vreme faze sušenja je oko polovine ukupnog vremena prženja kafe.
Druga faza je faza prženja. Najvažniji parametar ove faze je količina toplote koja se predaje zrnima. Intenzitet boje pržene kafe je u korelaciji sa finalnom temperaturom prženja. Viša temperatura znači tamniju kafu. Boja može da služi kao parametar za određivanje kraja ove operacije.
Treća faza je hlađenje. Kroz masu zrna kafe se propušta hladan vazduh. Za najbolji kvalitet, prženje mora biti zaustavljeno naglim hlađenjem zrna vazduhom ili vodom.
Šta se dešava u toku prženja?
Za vreme prženja dešavaju se neverovatno složeni procesi koji rezultuju aromom i ukusom koji su nam svima poznati. Pre svega, dolazi do karamelizacije šećera, nastaje više od 700 novih jedinjenja i formiraju se brojne isparljive komponente i pigmenti. Degradacijom amino-kiselina nastaju jedinjenja oksazol i pirazin koji su odgovorni za karakterističnu aromu kafe i na svaki kilogram kafe oslobađa se više od 10 litara ugljen-dioksida.
Šta ima u kafi?
Najpoznatiji i najvažniji sastojak kafe je kofein.
Posle popijene kafe kofein se apsorbuje, što znači da prelazi u krv. Poluživot kofeina u krvi je oko 4 sata. To znači da se posle 4 sata njegova količina u krvi smanji na polovinu, pa u sledećih 4 sata još polovinu preostale količine itd. Kofein stimuliše centralni nervni sistem, tj. mozak. On povećava budnost, pažnju, raspoloženje. Jedna šoljica kafe ima oko 100-150 mg kofeina. Sve u svemu, koliko god govorili da je štetna, u umerenim količinama vam neće naškoditi. Bar ne značajno. Slobodno možete piti do dve dnevno, ništa vam neće biti.
Zabluda vezana za kafu je da povišava krvni pritisak. Ovo je samo delimično tačno. Pritisak će nešto porasti odmah posle kafe, ali će taj efekat biti kratkotrajan. Posle toga će vrednost krvnog pritiska opasti više nego što je prvobitno porasla, tako da se može reći i da kafa snižava krvni pritisak. Sve u svemu, zaista, ako pijete jednu do dve kafe dnevno, ne treba uopšte da razmišljate o ovome. Opustite se - i uživajte! Jedan savet: izbegavajte da pijete kafu uveče, jer može da dovede do nesanice. Kafa stimuliše aktivnost mozga, pa može da se desi da se njemu, iako morate sutra rano da ustanete, baš nešto ne ide na spavanje.
Preterivanje sa kafom, kao i preterivanje u bilo čemu, nije dobro. Najčešći problemi koji se javljaju su nesanica, uznemirenost, lupanje srca, bol u želucu.
Ako vam baš smeta kofein, ili ako jednostavno ne želite da unosite u svoj organizam štetne supstance, ili bolje reći supstance koje snažno deluju, danas to bar nije problem. Kafa bez kofeina je praktično oslobođena ove supstance - otklonjeno je bar 97,5%. Samo, neki bi vam rekli da to i nije kafa.
Saveti
Kafu je najbolje čuvati u zatvorenoj staklenoj posudi, jer su njeni najveći neprijatelji vlaga i vazduh. Ne prija joj ni sunčeva svetlost, na svetlu gubi svežinu, zato je treba čuvati u zaklonu. Kafa je najbolja do deset dana po prženju. Posle toga već vetri.
Najbolji način da uvek imate svežu kafu je da makar imate svoj mlin. Sveže mlevena kafa je uvek ukusnija od one koja je stajala u kesici.
Postoji veliki broj zaista fenomenalnih napitaka od kafe (nije teško zaključiti da je vas pisac kafoholik
Možete je kombinovati sa čokoladom (e, to je stvarno idealno!), mlekom, alkoholnim pićima, mnoge izvrsne torte sadrže kafu, ona im daje "šmek". Odlična je topla, leti još bolja hladna. Možete joj dodati sladoled.
Savet vezan za kuvanje kafe: najbolja temperatura za kuvanje kafe je 95-98 stepeni C, znači, neposredno pre nego što provri. Možda ste to već čuli, ali verovatno niste znali zašto voda ne treba da proključa. Na nižoj temperaturi od ove, ne ekstrahuje se dovoljno kofeina i esencijalnih ulja iz zrna, znači kafa je nekako bledunjava i slaba. Na višoj temperaturi pak, znači na 100 stepeni, jako se povećava aciditet, znači, kafa ima drugačiji, kiseliji ukus.
Recepti koje vam nudimo su bolji sa kafom bez taloga. Upotrebite kafu u granulama (instant kafu) ili procedite vašu omiljenu tursku. Kad dodajete mleko u kafu, gledajte da ga zagrejete, mleko iz frižidera menja ukus kafi.
Samo da napomenem da ono što je po mnogima najbolje od kafe, espresso, ne možete da napravite bez aparata. Nešto nalik kapućinu može da se smućka, ali espreso je nemoguće iskopirati. Na sreću, to vas ne sprečava da sednete u kafić i uživate u koncentrovanom napitku od svega nekoliko mililitara. Uostalom, pola uživanja u espresu je mala teška šoljica i tacna, kakve većina nas nema kod kuće.
Mada, moram da vam kažem da sam jedne godine na letovanju u Grčkoj nabasala na Nescaffe espresso. To su bile male kesice na kojima je pisalo "espresso" i koje su, časna reč, sa malo vrele vode davale isti ukus i miris, čak i beličastu penu karakterističnu za espreso. Posle toga sam bezuspešno pokušavala da po beogradskim pržionicama i prodavnicama nađem ovaj proizvod, ali su me svi bez izuzetka ubeđivali kako on ne postoji. Eh!
Kafa
Legendarni etiopijski kozar Kaldi je jednog davnog dana, oko 800. godine, primetio da se njegove koze čudno ponašaju. Bile su pune energije, skakale i trčale od jednog do drugog grma sa crvenim bobicama i brstile. I nisu spavale te noći.
Kaldi je to ispričao lokalnom svešteniku, koji je napravio napitak od bobica posle koga je i sam ostao budan cele noći. Ubrzo se pročulo da postoji biljka koja daje energiju. Otprilike u isto vreme afrička plemena su pravila energetske "čokoladice" od kafe i životinjske masti. Ime "kafa" potiče od arapskog "qahwah", što znači "napitak od biljke".
Kafa zatim prelazi Crveno more i stiže u Arabiju. Odatle potiče kafa kakvom je danas znamo. Oko 1000.godine prvi put je napravljen napitak od pečenih zrna kafe, a do XIII veka muslimani su počeli da je piju iz religioznih razloga. Kasnije, gde god je išao islam - išla je i kafa: u severnu Afriku, istočni Mediteran, Indiju. U XVII veku kafa stiže u Evropu, početkom XVIII u Južnu Ameriku. Do 1800. godine u Brazilu ovaj napitak postaje svakodnevno uživanje za sve slojeve stanovništva.
Berba i prerada
Kafa se dobija od biljaka roda Coffea, iz familije Rubicaceae. Postoji mnogo vrsta u ovom rodu biljaka, ali se uglavnom koriste zrna Coffea arabica (var.typica i var. bourbon) i Coffea canephora (var. robusta). Arabica je poznata kao brazilska kafa, dok se C.canephora uglavnom gaji u Africi.
Kafa je grm ili stablo. Plodovi su crvene bobice slične trešnji. Najbolje mešavine se dobijaju kombinovanjem zrna nekoliko vrsta.
Berba počinje kad bobice sazru. Najbolji i najskuplji način je da se one beru jedna po jedna. Pošto se preskaču zelene i prezrele, kvalitet je visok. Pored ovog načina branja, radi se trešenje i mašinska berba, posle kojih mora da se vrši separacija nezrelih i prezrelih bobica.
Proces termičke obrade kafe se deli na nekoliko faza:
Prva je faza sušenja za vreme koje se eliminiše vlaga. Ovde zrna gube tzv. rezidualnu vlagu koja čini oko 12% mase zrna. Vreme faze sušenja je oko polovine ukupnog vremena prženja kafe.
Druga faza je faza prženja. Najvažniji parametar ove faze je količina toplote koja se predaje zrnima. Intenzitet boje pržene kafe je u korelaciji sa finalnom temperaturom prženja. Viša temperatura znači tamniju kafu. Boja može da služi kao parametar za određivanje kraja ove operacije.
Treća faza je hlađenje. Kroz masu zrna kafe se propušta hladan vazduh. Za najbolji kvalitet, prženje mora biti zaustavljeno naglim hlađenjem zrna vazduhom ili vodom.
Šta se dešava u toku prženja?
Za vreme prženja dešavaju se neverovatno složeni procesi koji rezultuju aromom i ukusom koji su nam svima poznati. Pre svega, dolazi do karamelizacije šećera, nastaje više od 700 novih jedinjenja i formiraju se brojne isparljive komponente i pigmenti. Degradacijom amino-kiselina nastaju jedinjenja oksazol i pirazin koji su odgovorni za karakterističnu aromu kafe i na svaki kilogram kafe oslobađa se više od 10 litara ugljen-dioksida.
Šta ima u kafi?
Najpoznatiji i najvažniji sastojak kafe je kofein.
Posle popijene kafe kofein se apsorbuje, što znači da prelazi u krv. Poluživot kofeina u krvi je oko 4 sata. To znači da se posle 4 sata njegova količina u krvi smanji na polovinu, pa u sledećih 4 sata još polovinu preostale količine itd. Kofein stimuliše centralni nervni sistem, tj. mozak. On povećava budnost, pažnju, raspoloženje. Jedna šoljica kafe ima oko 100-150 mg kofeina. Sve u svemu, koliko god govorili da je štetna, u umerenim količinama vam neće naškoditi. Bar ne značajno. Slobodno možete piti do dve dnevno, ništa vam neće biti.
Zabluda vezana za kafu je da povišava krvni pritisak. Ovo je samo delimično tačno. Pritisak će nešto porasti odmah posle kafe, ali će taj efekat biti kratkotrajan. Posle toga će vrednost krvnog pritiska opasti više nego što je prvobitno porasla, tako da se može reći i da kafa snižava krvni pritisak. Sve u svemu, zaista, ako pijete jednu do dve kafe dnevno, ne treba uopšte da razmišljate o ovome. Opustite se - i uživajte! Jedan savet: izbegavajte da pijete kafu uveče, jer može da dovede do nesanice. Kafa stimuliše aktivnost mozga, pa može da se desi da se njemu, iako morate sutra rano da ustanete, baš nešto ne ide na spavanje.
Preterivanje sa kafom, kao i preterivanje u bilo čemu, nije dobro. Najčešći problemi koji se javljaju su nesanica, uznemirenost, lupanje srca, bol u želucu.
Ako vam baš smeta kofein, ili ako jednostavno ne želite da unosite u svoj organizam štetne supstance, ili bolje reći supstance koje snažno deluju, danas to bar nije problem. Kafa bez kofeina je praktično oslobođena ove supstance - otklonjeno je bar 97,5%. Samo, neki bi vam rekli da to i nije kafa.
Saveti
Kafu je najbolje čuvati u zatvorenoj staklenoj posudi, jer su njeni najveći neprijatelji vlaga i vazduh. Ne prija joj ni sunčeva svetlost, na svetlu gubi svežinu, zato je treba čuvati u zaklonu. Kafa je najbolja do deset dana po prženju. Posle toga već vetri.
Najbolji način da uvek imate svežu kafu je da makar imate svoj mlin. Sveže mlevena kafa je uvek ukusnija od one koja je stajala u kesici.
Postoji veliki broj zaista fenomenalnih napitaka od kafe (nije teško zaključiti da je vas pisac kafoholik
Možete je kombinovati sa čokoladom (e, to je stvarno idealno!), mlekom, alkoholnim pićima, mnoge izvrsne torte sadrže kafu, ona im daje "šmek". Odlična je topla, leti još bolja hladna. Možete joj dodati sladoled. Savet vezan za kuvanje kafe: najbolja temperatura za kuvanje kafe je 95-98 stepeni C, znači, neposredno pre nego što provri. Možda ste to već čuli, ali verovatno niste znali zašto voda ne treba da proključa. Na nižoj temperaturi od ove, ne ekstrahuje se dovoljno kofeina i esencijalnih ulja iz zrna, znači kafa je nekako bledunjava i slaba. Na višoj temperaturi pak, znači na 100 stepeni, jako se povećava aciditet, znači, kafa ima drugačiji, kiseliji ukus.
Recepti koje vam nudimo su bolji sa kafom bez taloga. Upotrebite kafu u granulama (instant kafu) ili procedite vašu omiljenu tursku. Kad dodajete mleko u kafu, gledajte da ga zagrejete, mleko iz frižidera menja ukus kafi.
Samo da napomenem da ono što je po mnogima najbolje od kafe, espresso, ne možete da napravite bez aparata. Nešto nalik kapućinu može da se smućka, ali espreso je nemoguće iskopirati. Na sreću, to vas ne sprečava da sednete u kafić i uživate u koncentrovanom napitku od svega nekoliko mililitara. Uostalom, pola uživanja u espresu je mala teška šoljica i tacna, kakve većina nas nema kod kuće.
Mada, moram da vam kažem da sam jedne godine na letovanju u Grčkoj nabasala na Nescaffe espresso. To su bile male kesice na kojima je pisalo "espresso" i koje su, časna reč, sa malo vrele vode davale isti ukus i miris, čak i beličastu penu karakterističnu za espreso. Posle toga sam bezuspešno pokušavala da po beogradskim pržionicama i prodavnicama nađem ovaj proizvod, ali su me svi bez izuzetka ubeđivali kako on ne postoji. Eh!
Не пијам кафе бе...(мал сум уште,уште одам на школо 
