Вечерва овде, без тебе...

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
Вечерва овде, без тебе, ме убива целава атмосфера околу мене... Дождов уште нема абер да прекине, јас после долг, неконструктивен ден - го најдов цедето со музика што ми го изрежа летоска, пред да си одам... Имаше фатено прашина... Немав добиено одамна желба да слушам INXS ни Џорџ Мајкл. И сега ја немам... Ама нешто ме тера. Се измачувам со ова, ама на некој начин тоа е она кое го сакам, да чувствувам пак. Деновиве се исплашив дека повеќе не чувствувам, дека ми станало сеедно. Сега гледам дека нема врска, дека пак ми недостигаш колку и претходно, иако сум малку поскршена и похаос од тогаш. Знаеш, во ваквите вечери правам ретроспектива, се што се случило и не се случило а можело... Сега сфаќам дека не жалам за ништо кое го имам направено пред да те запознаам, еден куп глупости, ама сите ми помогнаа да сум денес ова што сум. Од друга страна, жалам за тоа што немаме направено еден куп работи заедно, а требало да ги направиме, жалам за еден куп реченици кои ти ги имам преќутено оставајќи ги за подоцна, за еден куп гушки кои ги одложив зошто мислев дека не е време или место за нив.
Сега се што сакам е да бидеме и понатаму силни како и до сега, и двајцата...
Вечерва овде, без тебе, посакувам да можам да ти го слушам дишењето додека заспиваш, да те гледам додека спиеш и да те гушнам кога ќе се разбудам. Во неможност да го реализирам сето тоа, а вака вокабуларно не особено силна, ќе си ја пуштам Never tear us apart, од INXS и ќе продолжам да се надевам дека многу наскоро ќе се видиме.
 
Vecerva ovde bez tebe, si go vrakam "filmot" nanazad, se potsekam na se sto pominavme zaedno, se potsekam kako se zapoznavme, koga prv pat se baknavme, koga mi gi peese omilenite pesni. Posegnuvam po telefonot, go otvaram imenikot i go baram tvoeto ime. Nema da te pobaram, znais deka nikogas ne zvonam prva. Ako ti tekne na mene javi se.
 
Вечерва овде без тебе топ ми е! Дури и вино имам. Еби си матер. Не те биваше... Никогаш нема ни да те биде... И не е мојот предменструален синдром тоа што те прави во моите очи најголем губитник. Туку си ти самиот. Сакаше да си покажеш самиот себеси дека можеш да сакаш пак нели? ЕПА НЕ МОЖЕШЕ! Не успеа мене да ме сакаш. А се` ти дадов... Или можеби не?! Сепак не. Не ти се дадов себеси, онаа вистинската, среќно е што не згрешив. Кругот се врти и денес дојде да ме молиш. О со која жестина во крвта ТЕ ЗГАЗИВ. О, која негативна и позитивна емоција ми помина низ вениве додека го газев секој еден твој збор и секоја една твоја молба, твојата душа. Упс, немаш душа, не заборавам. Знаев дека повторно ќе дојдеш, ќе клекнеш, само за да ми бидеш поблизу до штиклава со која ќе ти ги изобличам цртите на лицето.
 
Уживам у слободата и се надевам дека нема да те видам веке никогаш. Доста е ова шо сеа сум заради тебе и доста ми е од сите глупости за тебе. Овака сум СРЕЌНА до крај.
 
вечерва овде без тебе ... хм, пак пробвам да те заборам, абе арно си се оддалечив од ко ме откачи шо кур ме тераше пак да се гледаме :( ... ми го поремети животот не е фер :(
 
Многу сум осамена, а ти си далеку од мене. Неможам да издржам сакам да те видам...ТЕ САКАМ
 
...ми се навраќаат спомени.Се прелистувам колку само поминавме заедно и добро и лошо.Некогаш најсреќни,некогаш на раб на лудило колку животот е непредвидлив.Се сеќавам на првите денови,иако оддамна сеуште го паметам секој чекор,сета скриена насмевка,тие заводливи разговори со часови,денови и ноќи.Колку започнува наивно,за да премине во нешто вистинско и силно.Никогаш не помислувавме дека со години ќе се поднесуваме,караме и нервираме,а од друга страна ќе се сакаме повеќе од било кого на светот.Можев да се кладам дека брзо ќе завршиме,но дефинитивно ќе изгубев.Се претопивме во еден човек,со исти погледи и исти точки во глава.
Те сакам мило,ја имаш целосно мојата подршка,силни сме ќе преживееме и со тоа:back:
 
Вечерва овде без тебе...
Посакував и оваа вечер да беа како сите оние што ги имавме...кога само јас и ти бевме тим и ги игравме главните улоги...
И како и сите изминати вечери јас само ќе ја гушкам перницата мислејќи дека тоа си ти и мислејќи на сите оние мигови поминати заедно во темнината седнати еден до друг и прегрнати гледајќи ги ѕвездите...барајќи каде имам скокот...и јас како те галев по твојата коса...
Но сето тоа се спомени со кои јас секоја вечер заспивам...
 
Now that it's done I realize the error of my ways
I must venture back to apologize from somewhere far beyond the grave
I gotta make up for what I've done
’Cause I was all up in a piece of heaven, while you burned in hell, no peace forever

But, you hаve my heart, at least for the most part.

Потребно ми е само да знам дека си блиску и дека постоиш, затоа е се' ова.
 
...слушам џез, те замислувам, некако си ми смешен, ми се мешаш со сто лица, и далечен си, зошто не си битен, ама правиш да се чувствувам посебно.
Или кој знае дали си тоа ти...
 
Без тебе... го слушам ова во позадина:


Серпико како и вообичаено знае да погоди живци со програмата на радио, ми навраќа куп спомени, куп добри и прекрасни спомени, навистина посакувам да беше тука, како тогаш :* но знам, песнава постои и подолго а ќе постои и ќе ја слушаме повторно - заедно - те сакам :*
 
Вечерва овде без тебе,и вчеравечер овде без тебе,и вечерта пред тоа,и вечерта пред тоа......
Па веќе и не е нешто ново...
Чудно би било вечерва овде со тебе!?!
 
Вечерва овде , без тебе ....
се прашувам дали ке имам сила пак да засакам .. некој друг ...
 
Се е исто, секое утро, секое попладне, монотонија секој ден па и секоја вечер бидејќи сум тука и без тебе...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom