Ваша поезија!

Ангел во пеколот

Чекорев сама во градината со безбојни цвеќиња чиј мирис ме присеќаше на вечност...
со трнови во глуждовите го барав цвеќето со најубава боја
Заробена во лавиринтот 8..трагав по љубовта која беше илзуија
Го гледав она што сакав да го видам,
во екот од громови го слушав само твојот глас
Во распараното сиво небо го допирав виножитото, пустината ја гледав како рајска градина
Во прашината го чувствував мирисот на виолетов јоргован, во секое зрно криев една солза
Додека громовите го расекуваа секое парче од моето срце,
јас ги чувствував како мелем.
Дождот не беше само капки вода, беа дијаманти кои се тркалаа по моето лице
Стоев среде пеколот, мислејки дека се наоѓам во рај.
Го љубев ѓаволот..
горев во неговиот оган,
пиев од неговата крв,
Јас ангелот ги заложив своите крилја,
да станам грешник,
за миг пак да живеам во пеколниот рај.

http://kuklaodpamuk.blogspot.com/
 
Пролет

Отворам ширум прозорци
да намирисам што се случува,
соседите пак јадат на балкон
веќе е почната сезоната
на балетанки,
точаци и зелени гранки,
на весници што летаат од ветрот,
на белоглави гулаби
што носат пораки
дека треба да е мирно
и мачките на раат
да се фрлаат по нив
кога овие првнуваат да летаат,

треба да е топло
за пензионерите да шетаат
(А не да се туркаат по автобусите),
дека можеме на работа и со точак
(да тргнеме против ауспусите)

и така
отварам крилја како гулабите
што без да сакаат
на глави ни какаат
ама носат пораки
дека треба да е мирно
кога
Пролетта
надоаѓа силно.
 
Лесна љубовна песна

Те сретнав додека плаќав сметка,
лесно те познав по црвената беретка.
Ти која беше прва дама на матура,
и која лесно заврши адвокатура.
Лице твое гледам почнало да бразди,
се прашувам дали фукционираат бартолинови жлезди.

Ми даваш комплимент не сум се сменил ич,
лесно враќам дека сега со косиште сум брав угич.
Ти кажувам дека имаш уште многу време,
дека лесно ќе најдеш некој со такво резиме.
Викаш стара сум да раѓам, а млада да умрам!?
Со лесна насмевка само климам и констатирам.

Треба да размениме телефони да не се загубиме!
Ние сме изгубени маргиналци лесно го цитирам Морисон.
Со насмевка климаш со глава и подаваш рака за збогум,
Со леснотија ја прифаќам и ветувам дека барем еден ден ќе те имам на ум.
 
Од кога бев во форма:

Life is like a box of chocolates, you never know what you're going to get.

I didn't intend to rhyme
but there comes a time,

when you take all your savings
and forget your parents blessings.

You understand that life is endless fights,
where you cannot realize your given rights.

When you haven't got a clue
of which feelings are really true.

The society is in a complete mess,
and we seem to couldn't care less.

The world is in such a despair,
that no one could ever repair.

The people are in neglection,
they need some sort of protection.

Governments promised us relief,
we all wait in disbelief.

We are given a path to follow,
which leaves us all in sorrow.

To emancipate ourselves we try,
longing for yesterday we cry.

Look-there's no one left to blame,
its our future we cannot claim.

Drastic Changes we really need to make,
for better tomorrow, for our own sake.

There are many roads we can choose,
but at the end we are destined to loose.

Love and goodwill we disagree,
can someone set us free ?

20 years have been and gone so fast,
but my opinion will forever last:

We must do it all by ourselves,
making history in the bookshelves.

In this jungle we are left alone
hard work is the key to the throne.
 
The wrath of love

Abuse me
Still accuse me
for my sins undead
and words unsaid
Kill me
And then thrill me
with your satisfied smile
that I longed for a little while

Exhume my soul
with your predictable call
for every single thought you had
that made me as almost as dead
Then bury me again
In this earth yet so plain
For it seems to appear
that I long for it, my dear
 
Во себе


Одеднаш, пишуваш песна
оти во тебе лежи нешто
налик камен
ама ете, полесно е
зошто е од збор
и дава збор
дека ќе премолчи
само кога ќе го изустиш
напишеш
запишеш
некаде наоколу


Додека се збива животот.
 
Незнаев каде да го постирам ова извонредно дело и се одлучив тука.Дечково го пратам на фејзбук и е извонреден.Додуша имат некој специфичен стил,ама вреди да го прочитате!
Дами и господа ви го претставувам Дарко Лешоски.

"Само за баба ти ми е жал - кур ме боли за сите други од твојата фамилија!

Ниеден од твоите дома никогаш не ме сакаше
Ниеден у пизду материну којзнае што лошо сум им сторил да си ебеш фамилијата
Само баба ти бог душата блага да и ја прости
Само таа ми отвораше врата и ми правеше друштво кога да те чекав ко Маргарет Тачер или ко државен секретар во ходник ил во дневна.
Другите се нешто имаа работа , а мислам и одвај името дека ми го паметеа
Само таа убава луда душа помлада пет пати одвнатре од нас обајцата.
„Ах сега таа леле мори мајко ќе се изначекаш бре кутро дете се тегне цела вечер ко змија,
Па да се нашминка па да се налицка па кај ми е ташната„
„Кај ќе ја носиш ? По кафани негде ќе ја шеташ “
Само таа ме ме гледаше во очите, а не во кондурите или во кошулата
Само таа ми земаше да не ме одбива кога ја нудев со цигара.
Само таа одоколу ми наговараше „што ги дупиш овие важно ти да ми ја правиш нејзе среќна!“
Само таа ми велеше „леле колку убаво мирисаш леле колку ти е убава косата - блазе си и на внукава.
Потем само тивко ќе подиздишеше: „ах пуста младост да би пуста останала..“
Само пред нејзе не морав да ги кријам тетоважите и да стојам некултурно со раката во џеб или во август да носам сако или со долги ракави кошула кога идев да те земам од дома
Само баба ти знаеше како те гледам и на телото твое и на младоста како ти се радувам
Оти гледаше и таа дека убаво раснеш оти порно си и оти си убава и дека од нас може да излезат убави дечиња - имаше перде ама не и беше срцето слепо да си ебете сите глаата!
И страст знаеше што значи и мерак и севда
И само јас и се дивев дури ја зезавте сите вие што збришала на мотор со покоен дедо ти бегалка
Само јас и се смеев топло и ми се испушташе тивко „алал вера“ кога ќе почнеше тоа да го раскажува и таа го гледаше тоа.
Најчесто кога ќе се скаравме знаев да се начукам и на сите другари да им ја ебам вечерта
Гнаса се правев бе гнаса
сељачиште што ја плеска по газ и ја провоцира Смртта да го гледа во очи ноќта.
Гајле ми беше за се што станало и кур ме болеше
сакав да си ја р`кнам низ прозор душата како шлајм во кој се измешала сета моја залудна љубов кон тебе и сета нежност како пукната флаша закачена во петица што ме болела.
Дури градот спиел...
Дури ти триста глупости си сонувала
нова гардероба, одмор на Санторини или друга ефтина среќа
Дури твоите биле на викенд во Маврово или негде на друго место у пизду материна
Јас сум бил до пола низ прозорот излезен надвор од колаhttp://www.youtube.com/watch?v=zpj8mgpko2U
Дури ме крепеле и викале „фати го бе ќе падне надвор моронот
ќе не закачи во затвор сите четворица“
Звучниците од колата пукале и бујрум некој нека ја смени таа горко весела циганска музика
Од небото јас низ сета галама сум ја слушал баба ти како ми вели „не секирај се ќе и помине те сака пиле таква е чурук табиет на мајка и цела!
Од небото јас сум ја слушал како те буди да ми се јавиш или те тера да ми пишеш порака
„Пиши му ќе го убиеш, пиши му го изгоре детенцето мори кучко една !“

И затворени ми биле очите
И распетие подигнати рацете
И жар и јаглен ми чадел низ носот од пожарот во градите
И ечеле триста труби и нашата свадба на јаве сум ја сонувал
На сите неродени дечиња од тебе јас очињата и гласовите сум им ги слушал и гледал
Дури ме држеле од позади за половината да не се бастисам од колата
И во рајот горко весела и била на баба ти душата
Оти си слепа се нервирала.
Оти те сакам повеќе од дедо ти нејзе - за тебе се радувала.
Ме милувала како ветер по образот и „јави и се утре не оставај ја без твојта љубов те молам“ – ми велела
Со затворени очи сум и се насмевал и „Ќе и се јавам“ сум и велел „само неможам вечерва ме боли неможам бабичке немам сила“
Со едната невидлива рака ме крепела под мишката да не паднам ,
со другата некаде во рајот што те нема да ми се извиниш од нервоза лупала ракија..
Во такви ноќи што не сме заедно пцуела и во рајот и гнасо и пичко викала и по Бога...
Само за баба ти ми е жал - кур ме боли за сите други од твојата фамилија!



"Mј`аууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууууу!!!!"

Не те познавав
Ни ти мене нормално
А на прво гледање си разменивме броеви
Ти го кажав без страв дека ти си лудача
ми титна и ти без да помислиш дека може сум од оние што дишат по телефон
Потем една вечер ти ми ѕвонеше касно
Ми кажа се тој ден што ти се исподесило
Ми кажа ѓоа сме седеле во клупа
Ми кажа ѓоа сме биле во војска заедно
Во еден здив на рамо ко на близок
Едно време плачеше и ме здоболе и јас ти го исклучив телефонот
Се опцув сам себеси и го облеков капутот
Потем ти ми пиша извини извини знам претерав дарко
Потем јас ти се јавив по десет минути и нема гајле нема везе пред зграда сум кај тебе кажи кој стан си да не ги притискам сите дугмиња на домофонот - со смеење ти реков
И ти се насмеа рече осамнаес и потем шмркна како уште да плачеше ми се сочини кога шмркна со носот
Кога ја отвори вратата ми рече ти ненормален си ...

А јас ти реков купив сладолед гиро и ти реков молимте не му спомнувај на Грујо кришем ми дадоа пиво
Таа вечер ти не ми рече дојди ама јас знаев дека ти требам и ти се донесов
Таа вечер јас дојдов кај тебе и научив се што требаше да знам за тебе од многу порано
и паметам се што носеше и колку кусур ми остана во новчаникот и како душата ти мирисаше и првиот мирис од домата твоја во ходникот
И звукот на твојата расплакана смеа од мол што преминува во дур
и боите од веце од шишето со омекшивачот
и малата мечка дека беше од лево дури чекав да ми отвориш пред влезот соѕвездието
И која емисија одеше на реприза на телевизорот
И како ти светеа очите
и како ја сето највесело од мене од петни жили го извадов
И како ти ја пуштив душата како шарен папагал да ти го развесели станот
По некое време како да ми исцеди како ми падна тешко иhttp://www.youtube.com/watch?v=HZwMX6T5Jhk
ти реков кај е даљинското и ја испуштив Лов лак даун се сеќавам хит беше на телевизорот
ти реков извини и ги затворив очиве на троседот...
Потем твоите усни ги осетив кај мене на усните на ќошот
таа вечер јас откога ти се донесов јас веќе не знам ни кај се не бевме и што све не праевме и веќе не знам ни кој сум...и на ништо друго потоа не се сеќавам , а еве веќе години ... твој сум !

Понекогаш знаат да ми прокапат две три солзи
некогаш од среќа оти ти си убава , а јас да бидам покрај тебе што би рекла една наша позната пејачка доволно луд
понекогаш од бол што си ти коза, а ја кретен и вол
но и тоа плачење ја знам никогаш без страст оти не било и нема да е
ами стално е кришно
а и солзата
и солзата да ми има глас би била како мачор во февруари
како мачор во фебруар што се одѕвива и вика болно до стан осамнаес до твојот прозор
од дно на срцето и од душата љубовта и трњето
како остро сечиво по бебешко грло :Мјааааааааааааааааааааааааааааааууууууууууууууууууу!
 
Нова вода

Едно од оние утра
кога имам гугутки на балкон
саксиите свират џез со љубичиците
мачките се греат во пар
по улиците
мириса на пита од комшии
а јас сонувам
со очи ширум отворени.

(Градот е гладот
и во него има шерифи
а ние, отсекогаш сме биле
Индијанци)

И ми се пишува
живот ми се вдишува
зошто сакам да зачувам
мигови ко детелини
залепени зрнца среќа
за крвната слика.
Музика
кревет
парче хартија
искористена ноќ
и многу љубов
и допир од ноќ
стари сеќавања
нова симфонија
и те раѓам
тебе
себе
нас
нив
сите што тонат, па испливуваат
на брегот што води кон Новиот свет.

И како во Girl and the sea
сакам
да ме допираш низ прсти
како песок кој се развејува
за да напишам
колку е ведро
да се биде жив
додека
времето истекува.
 
Парадајз лост

О, моќен ти 6-метил аденосзину
ко пиреј низ вируси бактерии и еукариоти расфрлен
што ти вршиш
што обичен нуклеотид не врши.

Мал е метилот и поставен точно,
врзан за лутиот азот силно
та оксидативна деметилаза мора сила да црпи
метил гнасен да одстрани милно.

Та тој метил пуст
на шеста позиција што се збрал
што прави што чини,
за кој кур го госпот таму клал.

Не, нема ти тајната да ја чуваш долго
ти транслација не регулираш,
нит со протеини алаш-вереш имаш,
ти обструираш деаминација, да би аир не видел!
 
Наслов


Гледам секој ден промоции
секој нешто пишува
а велат се е веќе кажано
контрадикции
немаат асоцијативна логика
да извлечат
логички консеквенци
и што и да те читаат
браво ќе ти кажат
и што ископани дупки чекаат
гробиштата се полнат со мртовци
а ние сме исто
смртници
потенцијално мртви
Се во свое време
и лесно е да се каже
мислам дека се најдобри реплики
ако успееш да не изреагираш непромислено!
 
О ламенти о лабараторија

Сокереа баци биохемиско лабараторија,
Cа мангеа дае дик опасно територија.

О метило, о пропило, џа и бутило,
чак и слободно радикали,
Сиктер минџа, у компленто
гит проклето хемикали!

Соске баци глуминела топ експерти ки форуми?
боље лезет прчинела ладовина о подруми.

Ексик мука ем ламенти о патенти лабараторија,
Гитла беља, о чавале, ки душманско територија!
 
Моето имагинарно пријателче

Јас не сум трол, јас си имам мака,
никоја не ми пишува, никоја не ме сака.
Утеха барам, утеха нема,
варени јајца почнав да спремам.
Може треба да ја побарам Весна,
за утеха ќе ми отпее една песна.
Викаат во мозокот не сум бил арен,
но кој ќе им докаже, таков сум правен.
Корпа до корпа, контејнер до отпад,
често се прашувам колку сум глупав, колку сум смотан.
Како да им се пуштам, што да им зборам,
една да ми намигне, паѓам во кома.
Мојата ориентација сеуште не ми е јасна,
но се тешам со една милфица, далеку е од убава, но не е ни гнасна.
Имав еднаш женска, но нешто не спречи,
ради мојата коса отиде на очен лекар, да се лечи.
Сега сум сам, тагувам, незнам кај да ја барам,
кој знае и дали постоела или и тоа ми е лага.
 
Се борам со капките бисери.
Како зрнца песок слободно ме испушти од твоите раце.
Од прв ден го имав чуството како се тркалам надолу.
Како ронка прашина безмилосно се држев на секоја станица при падот.
Ооо височино,никогаш не те видов одблизу.
Сакав за миг бар да зирнам во длабочините на твојата душа.
Колку само вешто беше ја затворил.
Зарем мислеше дека не ја насетувам твојата празнина?
Замислена статуа неможе да ги придвижува нештата.
Замислена статуа со туг веке однапред замислен лик.
Замислена статуа од која се бараше само нејзиното присуство.
Замислена статуа која претставуваше само нечие продолжение.
Статуа направена од прашина на ветрот.
 
Има едно 3-4 месеци откако ја смислив ама еве денеска ми текна да се потсетам...

Т'га за Исток

Авионски крилја как да си метнех,
И в источни ст’рни да си прелетнех!
На туѓи места ја да си идам,
Да видам Сеул, Инчеон да видам,
Да видам дали с’нце и тамо
Светло изгревјат како и вамо.


Пошто овде с’нце ме жежит,
Пошто овде јарко с’нцето светит
На п’т далечни ја ќе се стегнам
Ак треба и пеш ќе си побегнам,
К’де с’нцето светло угревјат,
К’де интернетот до небото достигват.


Овде је бедно и мизерија м’ обвива
И голема рецесија земја покрива:
Цени и плати и дан'ци,
Силни извршители и странци
; Околу ламји и хиени соседни,
Наша земја сака да запоседни.


Не, ја не можам овде да седам,
Не, ја не можам турци и индијци да гледам!
Дајте ми карта ја да си летнам,
И в источни ст’рни да си прелетнам:
На туѓи места ја да си идам,
Да видам Пекинг, Токио да видам.


Тамо драмите грејат душата
И 3Д филмови се даваат в кината:
Тамо храната с природна сила
Со с’та роскош ги растурила:
Кимчи, ориз или рибана
Ќе им однесам ја од пастрмкана
Кинеска, Корејка или Јапонка,
Секоја божева је хубавина.


Тамо на 100 инчен лед да гледам,
С’нце да изгревјат, ја да ЖИВЕАМ.

castleview.jpg
 
Мојот свет свет

Зошто да ти давам од времето?
Зошто да те пуштам во мојот свет свет?
За да ми ги лажеш вистините?
За да ми газиш по сништата и радостите?

Мислите да ми ги прелажеш, обесчестиш и земеш?
Па ти се знаеш, на сите им објаснуваш,
за сè збор ќе најдеш, сè ќе протолкуваш,
сè ќе свртиш наопаку - ќе извртиш лице на опачина,
нечии црева ќе извадиш од утробата негова,
па в раце ќе му ги дадеш и ќе кажеш:
- Повели! Денес слава славам па раздавам.

Како ли гревовите ќе си ги оправдаш?
Како ли ќе те суди иднината?
Кои пари душата ти ја купија,
па по себе и други во пекол да водиш?


<Константин Карев, 8 мај 2013>
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom