Ваша поезија!

Мисла...

Рани часови Марија, јас пак сметам на тебе
Сето ова време ме оставаше без здив, игли и железо веќе се во твоето минато
Сега ти си во облаците, со скапи миризи и чуден говор каде лалињата во зима цутаат.
Твоите колкови не те држат како порано.
Моја Марија
Зошто не ми заминеш од срцето како што полека заминуваш од мојот живот.

Каде ни замина младоста љубов моја?
Можеби во татковината, можеби во хартијата...а можеби само можеби...таа се скри во нашиот стомак!
 
[FONT=&quot]

Можеби[/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Можеби животот не оддалечува[/FONT]
[FONT=&quot]еден од друг,[/FONT]
[FONT=&quot]можеби времето прави се [/FONT]
[FONT=&quot]за да не можат нашите стрелки да се преклопат.[/FONT]
[FONT=&quot]Можеби......?![/FONT]
[FONT=&quot] [/FONT]
[FONT=&quot]Но, сепак нашите желби[/FONT]
[FONT=&quot]успеваат да надминат се.[/FONT]
[FONT=&quot]Нашата љубов е чиста и вистинска [/FONT]
[FONT=&quot]што е посилна од се.[/FONT]
[FONT=&quot]Те сакам за миг до мене,[/FONT]
[FONT=&quot]ме сакаш за миг до тебе,[/FONT]
[FONT=&quot]тоа е најважно.[/FONT]
[FONT=&quot]Ништо не е поважно од тоа да сакаш[/FONT]
[FONT=&quot]и да почувствуваш дека има некој [/FONT]
[FONT=&quot]што е тука за тебе, што се грижи за тебе.[/FONT]
[FONT=&quot]Никој не може да го прекине[/FONT]
[FONT=&quot]ова што го имаме,[/FONT]
[FONT=&quot]НАШЕТО ќе оди дотаму[/FONT]
[FONT=&quot]каде што ќе посакаме ние.[/FONT]
[FONT=&quot]Можеби ќе стигнеме и до оној крај[/FONT]
[FONT=&quot]каде што сакам да бидам со тебе засекогаш.[/FONT]


За моето Сонценце:back:
[FONT=&quot][/FONT]
 
ајде и мојата поетична страна да ја покажам:icon_redf

Замина!

Рече збогум и замина!
Стоев и те гледав,
немоќен нешто да сменам,
без сила да речам - остани!
Сега си некаде далеку,
далеку од очиве мои,
но близу до мисливе мои,
близу до срцето мое!
Дали знаеш дека кога заминуваш,
оставаш некој кој за тебе се грижи,
некој кому му недостигаш?
Да! Ми недостигаш!
Дали паметиш,
што се правевме заедно,
дали воопшто на мене се сеќаваш?!
На крај, само едно сакам да знаеш,
кај и да одиш,
до моето срце,
секогаш блиску ќе бидеш!

 
Респект

Респект за мене
респект за тебе
респект за него
респект за неа
респект за нив
респект за сите
респект за постовите од само еден збор
респект за зборот
респект за најмоќниот збор
респект за зборот респект
респект за зборот респект што пречесто го користите


респект!
 
i pokraj toa sto imav pedigre
zivotot napravi sega so mene
lut ponizen i navreden
vo dusata dlaboko povreden
gi baram svoite prava
sto na drugite im gi dava
sudbinata prokleta
bezmilosna i slepa.
 
Без причина

Немам причина за да ги вадам своите коски надвор
и со нив да градам замислени куќи,
да мачкам црн малтар по прозорците
и да бирам боја за тепихот во новата кујна.

Возбудено воздивнувам во средната на темнината,
додека креирам воздух од својот карактер,
внимателно го кршам вратот
на туѓиот поглед
забранет од страна.
Задоволително и патетично.

Си играм со конците околу моите прсти,
ги повикувам небесните семиња да пораснат
во внатрешноста на умот
и утробата,
ми треба помош за да се исечам себеси.

Светиот олтар на младоста,
е погледот во ѕидот на добрината,
насмевката во очите
и мудрост,
лудост.
Сеедно.
 
sedev sam zamislen
do mene bese ti
kojznae sega kaj si
sedam sam zamislen
gorko svakam
svetov e besmislen.
 
Пелистерка

OOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOooo
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO
OoooOOOOooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOO
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO
OOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOooo
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO
OoooOOOOooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOO
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO
OOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOooo
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO
OoooOOOOooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOO
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO
OOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOooo
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO
OoooOOOOooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOO
OOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooOOOoooO

Шоубо, си жубориш
пред да те испијам,
дек ќе жуборам и јас.
 
И оваа недела
небото е фино
И оваа недела
Ќе се слави во Торино

Јувентус има јаки играчи
затоа се горди неговите навивачи
Звезда до звезда во него се збрани
Ги има од сегде од сите четири страни

На голот гордо стои Џиџи Буфон
што да се каже за него освен дека е шампион
него никој неможе да го смота тој е столб во одбрана
тој е Киелини, човекот кој не дозволува на Јуве гол да им се даде

Кога Дел Пиеро ќе упати дијагонала
топката оди кај Трезеге на глава

Гиовинко е брз како лав
кога е на терен сее страв

Слободен удар!!
Раниери се смее со голема сласт
на противничкиот голман му нема спас
Се засили Дел пиеро силно нога метна кутриот голман
сосе мрежа како партал летна

Ја постирав и во фан клуб јувентус:pipi::pipi:
 
Ќе заминам далеку
Ќе го допрам брегот пред да изгрее сонцето
И ќе ја гледам месечината и ѕвездите
Ќе им кажам се за нас

Заминав минатата вечер
Го допрев брегот
Се обидував да најдам се што изгубив
Во илјади бранови
Милиони бранови
Уште, некаде сум сигурна

Дека ќе го видам твоето лице
Ќе те видам таму

Утринско сонце
Пред да се издигнеш
Пред да дојдеш и да сјаеш пак на нас
Дозволи ми да најдам

Малку утеха во ноќта
Зашто не ми е тешко за тоа што го изгубив
Го допрев брегот
И ништо никогаш не се сменило
Во илјади бранови
Милиони бранови
Сеуште ја барам твојата љубов

И се што гледам е твоето лице
И се враќам дома до тебе

Дури и да боли те избирам пак
Завршив но спремна сум да започнам

kat.
 
Ајде да си играме криенка?
Сакаш?

Ајде да одиме и да газиме по облаците,
да ги баталиме сите матријалистички гомна
и сите розови пеперутки,
ајде бе,
ајде да газиме по облаците?

Не сакаш пи*ка ти материна?
Штета!

А баш сакав да си играм криенка!
 
Ајде нешто аматерско од мене :)

Ти си ми симпатија прва, за тебе ако треба ќе исцепам и кубик дрва:pos2::pos2:

Ме љубеше

Се сеќавам
на првиот пољубац,
траеше
скоро 4 часа,
во колата,
таа ноќ
не спиев.

Ја љубев,
и таа ме љубеше,
нежно и страсно
во исто време,
нејзините прсти
кои поминуваа
низ мојата коса,
ме возбудуваа.

Те сакам
и среќен сум,
затоа,
те сакам се повеќе
и повеќе.
Многу повеќе,
него тогаш.:smir:





 
My dollie went crazy
Her soft painted eyes glowed radiant green
Her cherry lips spit out perfumed glitter
Her nose bled lipstick and crayon
Dripping slow on the silky floor
Then she pulled out each and every lovely brownish curl
Revealing numbers written on the scull
Right where the wires had met their ends
Uppers downers
Into unplanned movements
And torturing electric veils
A storm is driving those little ankles mad
And her voice gets thiner in the mindless fog
Master, my master, where have you gone?
I cannot shine all on my own
Master, they weren’t my friends
All the voices you’ve put in my head
From the start they could feel I was dead
Master, you forgot to tell
A wooden tear cannot melt
Master, you did me wrong
A porcelain heart cannot get warm
 
Kрадам кога се немам себе
Се надевам дека во некој далечен предмет
Насликано е мое око
Или запишан збор што не го кажав
Божествен витраж од украдени стакла
Му ги земам правејќи го и него крадец
Me брка низ лавиринтот
Вечно трчаме иако немаме здив
Ако запреме ќе има судар
И стаклата ќе се сронат на подот
Затоа трчај, ако трчаме ќе заборавиме...
[FONT=&quot]
[/FONT]
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom