Странец во полн свет или полн свет со странци?

  • Креатор на темата Креатор на темата *princess*
  • Време на започнување Време на започнување
Мојата дилема е со малку поинаква сценографија. Нешо као...
Паразит у утроба или утроба за паразити?

На топиков,
Понекад родената мајка ти е странец, а не па другите.
Како и да вртиш, странец си и сам си.

Али, може да си попричамо мало о томе како би било, кад би било:pipi:

Епа ја затоа го тупев толку со тоа возвишено чувство кое не сите луѓе го доживуваат. Не сме ние степски волци, можеби посакуваме затоа што изгледа кул и привлечно да сме независни и способни за опстанок, ама сме поприлично способни да живееме во двојка во која ќе се чуствуваме како една целина и мислите на “дедото“ после децении брак сами од себе ќе ги знае и “бабата“.

Бајка муабет... пак. :toe:
 
Епа ја затоа го тупев толку со тоа возвишено чувство кое не сите луѓе го доживуваат. Не сме ние степски волци, можеби посакуваме затоа што изгледа кул и привлечно да сме независни и способни за опстанок, ама сме поприлично способни да живееме во двојка во која ќе се чуствуваме како една целина и мислите на “дедото“ после децении брак сами од себе ќе ги знае и “бабата“.

Бајка муабет... пак. :toe:
Кул и привлечно? Хмм...не би рекла.

Како и да е, многу веројатно дека не сме степски волци, пред се затоа што еволутивно ни е наметнато да фукционираме у чопор, али за живеење во двојка која ќе формира целина...Е, тука иде делот, speak for yourself, dude. :)
Сите ние иаме едно нешто кое се вика ја, ја и пак ја, или поинаку, его, и кое е онаа нишка на диференцијација меѓу секоја индивидуа.
Кај некој нишката е доволно тенка за да вети идилични "баба+дедо=цело" моменти, ама кај некој...охо, мало теже :)
 
Кул и привлечно? Хмм...не би рекла.

Како и да е, многу веројатно дека не сме степски волци, пред се затоа што еволутивно ни е наметнато да фукционираме у чопор, али за живеење во двојка која ќе формира целина...Е, тука иде делот, speak for yourself, dude. :)
Сите ние иаме едно нешто кое се вика ја, ја и пак ја, или поинаку, его, и кое е онаа нишка на диференцијација меѓу секоја индивидуа.
Кај некој нишката е доволно тенка за да вети идилични "баба+дедо=цело" моменти, ама кај некој...охо, мало теже :)

Ооо прв пат експресно реплицираш. :)

Точно, сите ние имаме нешто што се вика ЈА, ама тоа не е его. Его се билда, се гради и е темната страна на ЈА. Нишката на диференција која ја посакуваш можеш да ја бараш во твојата вокација, професија како и да го сфаќаш тоа што го работиш, и таа е позитивната страна. Дали ќе прераснеш во нарцисоидно ѓубре на кое ќе му треба секојдневно дополнување од “ТИ! ТИ! ТИ! си најубава, најпаметна, најумешна“ зависи од твојот карактер. Само што, отидов премногу надвор од темата.

Приметив дека она “нишката е доволно тенка“ го земаш за нешто лошо а не е. Во таа смисла, “нишката“ е супер и да ја нема, бидејќи во комунизмот имаше една поговорка, “заедно сме посилни од челик“. Па скини ја нишката, створи заедница на духовен план и си челик.

Океј, се сложувам и тоа дека не може сите да бидат исти, нормално е да има и степски волци, и јас знам да уживам во мојата самотија, некој ужива да ја живее и тоа е негов избор. Но тоа не значи дека е осуден на “странец си и сам си“. Само одбира така.
 
  • Ми се допаѓа
Reactions: ada
..не никогаш..одувек сум се сметала за прифатена личност...и никогаш не сум се чуствувала како странец..а поготово некого за странец:toe:
 
Ооо прв пат експресно реплицираш. :)

Точно, сите ние имаме нешто што се вика ЈА, ама тоа не е его. Его се билда, се гради и е темната страна на ЈА. Нишката на диференција која ја посакуваш можеш да ја бараш во твојата вокација, професија како и да го сфаќаш тоа што го работиш, и таа е позитивната страна. Дали ќе прераснеш во нарцисоидно ѓубре на кое ќе му треба секојдневно дополнување од “ТИ! ТИ! ТИ! си најубава, најпаметна, најумешна“ зависи од твојот карактер. Само што, отидов премногу надвор од темата.

Приметив дека она “нишката е доволно тенка“ го земаш за нешто лошо а не е. Во таа смисла, “нишката“ е супер и да ја нема, бидејќи во комунизмот имаше една поговорка, “заедно сме посилни од челик“. Па скини ја нишката, створи заедница на духовен план и си челик.

Океј, се сложувам и тоа дека не може сите да бидат исти, нормално е да има и степски волци, и јас знам да уживам во мојата самотија, некој ужива да ја живее и тоа е негов избор. Но тоа не значи дека е осуден на “странец си и сам си“. Само одбира така.


Inace zborot ''ego" e latinski i prevodot mu e "jas". Mislam deka za toa se zbori u postot.

Изборот ни е одземен во моментот кога сме почнале да земаме воздух, конформизмот започнува, конзумерството е главен сегмент, а никој од нас не може да биде вечен хермит.
Не сум странец, ниту припаѓам, само постојам како што постојат сите 6 милијарди луѓе на оваа планета, се прилагодувам и борам, баш како и сите останати.
Ниту сум, ниту некој друг е нешто повеќе или помалку од сивата материја, разликата е само во тоа што некој пласира повеќе од странецот во себе.

Сепак, се сложувам со Ивица на темава, секогаш остануваме вечно сами, барем таа привилегија или клетва никој не може да ни ја земе.

Nekako ne mi se veruva deka sekogas ostanuvame vecno sami.
 
Кул и привлечно? Хмм...не би рекла.

Како и да е, многу веројатно дека не сме степски волци, пред се затоа што еволутивно ни е наметнато да фукционираме у чопор, али за живеење во двојка која ќе формира целина...Е, тука иде делот, speak for yourself, dude. :)
Сите ние иаме едно нешто кое се вика ја, ја и пак ја, или поинаку, его, и кое е онаа нишка на диференцијација меѓу секоја индивидуа.
Кај некој нишката е доволно тенка за да вети идилични "баба+дедо=цело" моменти, ама кај некој...охо, мало теже :)

I ti si vo pravo i te kako...

Ali

za nekoi ostrva ako se dovolno blisku lugeto izmislile MOSTOVI , cim mozelo Svedska da se povrze so Danska ( jes da ne se bas ostrva al ajde figurativno ) znaci sepak e mozno ...retka moznost al tie mostovite posto se golemi i grandiozni se mnogu ubavi i unikatni. Primer drug Angliskiot podvoden most do Francija eheeheej cudo na tehnologijata ... cim toa e mozno se e mozno :smir:

Znaci da ne bide covek svoj ostrov ...mu treba most ili ljubov

Suma sumarum sepak e pravo na izbor ili sreka... ili ke izgradis most ili nema , a moze da imash sreka nekoj da go izgradi za tebe ...

Egoto samo ne sprechuva da bideme srekni a ne izolirani i tuka donekade e u pravo i viktorgg no toj mi e malce idealista ona ko Bajaga :smir: , ma jebem li ga sto e ova so ostrvata samo znam deka mi e dosadno :tv:
 
Inace zborot ''ego" e latinski i prevodot mu e "jas". Mislam deka za toa se zbori u postot.

Да, не приметив, my bad. :kesa:

Сепак, и покрај тоа шо не сум сфатил ко шо треба, сеуште мислам дека “его“, разговорно има призвук на нешто лошо, барем мене така ми личи, грешам?
 
Кул и привлечно? Хмм...не би рекла.

Како и да е, многу веројатно дека не сме степски волци, пред се затоа што еволутивно ни е наметнато да фукционираме у чопор, али за живеење во двојка која ќе формира целина...Е, тука иде делот, speak for yourself, dude. :)
Сите ние иаме едно нешто кое се вика ја, ја и пак ја, или поинаку, его, и кое е онаа нишка на диференцијација меѓу секоја индивидуа.
Кај некој нишката е доволно тенка за да вети идилични "баба+дедо=цело" моменти, ама кај некој...охо, мало теже :)

Нешто тука не капирам, не ми е јасно што.
Его или нишка на диференцијација. Јас повеќе ќе речев, его или самосвест, а потоа различност.
Понатаму велиш, оној кој има помало чувство за својата различност е способен за љубов, а оној кој има јако чувство за различноста е потешко да љуби и живее во двајца?
По мене е обратното. Оној кој е доволно самосвесен е спремен да гради убава врска со друг/и, бидејќи ги прифаќа и почитува другите. Неговото -јас- не е загрозено од другите-јас-, напротив, се јакне повеќе, во градителска смисла.

И мислам дека чувството на странец, не е буквално да си сам. Туку дека е само чувство, момент. Зарем нема луѓе со премногу пријатели, маж/жена, деца, кариера, репутација..кои ќе се почувствуваат неиполнето, туѓо, несфатено, нешто им недостига..? Тоа може само да е знак дека е време за преродба, за некоја промена. Како што би рекол драгиот премиер. Но ве молам, без реклама, сите сте ВИП поканети за журката..на животот. Иако понекогаш ќе се почувствувате како странци кои не се препознаваат себеси/не ги препознаваат другите. Не се плашете. Под маските, сите сме повеќе слични отколку што ни се чини.
 
Сте се нашле ли некогаш во некоја од овие две ситуации..на пр. да се наоѓате во средина во која се чувствувате дека не припаѓате,,едноставно се чувствувате како странци иако тоа не сте во вистинската смисла на зборот,,или пак да сте меѓу луѓе кои некогаш ви биле поблиски но сега едноставно тие толку го промениле своето однесување,,не мора да значи дека само кон вас,,туку и кон другите,, што не можете да ги препознаете,,и истите почнувате да ги чувствувате како странци? Што мислите,, што треба да се направи во ваква ситуација? Каде е најчесто проблемот? Сте имале ли некое вакво искуство? Како сте постапиле? Што мислите која ситуација би имала поубав крај или воопшто полесно би се решила? И како би се решила?


За првото дека сум се наоѓала во друштво во кое сум се остеила како да не припаѓам ми се случува често не знам зошто..А за тоа болдираното кога некој веќе се менува ние треба да го прифатиме таков каков што е..Затоа што глупаво е од наша страна да зацртуваме некои карактеристики за него и ако тој малку да ги измени тој е како странец за нас.Решение за тоа е да гледаме со очите на детенце,т.е секој пат кога ќе се сретнеме со некого без разлика дали го знаеме подолго време,не мора да значи дека е истиот,и така како мало дете што би прифатило секого,што не избира ништо,така и ние треба едноставно да го прифаќаме човекот без разлика колку тој се изменал..
 
Да, не приметив, my bad. :kesa:

Сепак, и покрај тоа шо не сум сфатил ко шо треба, сеуште мислам дека “его“, разговорно има призвук на нешто лошо, барем мене така ми личи, грешам?

Човек без его, не е човек.
 
Нешто што можеби, само можеби, претендира да биде нешто.
It.

Ако прочита погоре што се зборуваше на темата, реков дека “его“ го сметам за нешто лошо, за негативната страна на “Јас“. И сега ти сакаш да кажеш дека секој човек мора да има негативна страна? Да, мора да ја има, ама тоа не значи дека токму егото ќе му биде грдоста.

Се заебав со тоа дека его го прифаќам упорно како негативност, но ако се земе како такво, дефинитвно постојат луѓе без его, а тоа што ти не сакаш да ги прифатиш како живи е твој пропуст, не нивни.
 
Ако прочита погоре што се зборуваше на темата, реков дека “его“ го сметам за нешто лошо, за негативната страна на “Јас“. И сега ти сакаш да кажеш дека секој човек мора да има негативна страна? Да, мора да ја има, ама тоа не значи дека токму егото ќе му биде грдоста.

Се заебав со тоа дека его го прифаќам упорно како негативност, но ако се земе како такво, дефинитвно постојат луѓе без его, а тоа што ти не сакаш да ги прифатиш како живи е твој пропуст, не нивни.

Контрадикторен си на сам себе.
Но сепак, поентата ми беше дека едноставно не е возможно да постои човек без его, посебно не во општеството во кое живееме.
Тоа е нешто како константно движење во физиката или непостоењето на небитието во филозофијата на Парменид.
Не е возможно.
 
Според насловов на темава како и да му ја свртиш исто ти се фаќа.:helou:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom