Што со спомените?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
Ги чувам, вон секојдневна употреба и контакт. Тоа значи - во некој плакар со стари работи.
 
Имам само едно ланче од Металика е,и нема шанса тоа да го фрлам,јес да не го поднесувам бившиот,ама ланчето на :bip: што ќе го фрлам.
И глупо е фрлање на подароци,спомени,па треба нешто да ме потсеќа каква будала сум била,или како ми било убаво порано и сл.


Се сложувам, се чуваат зошо да не , а и да не чувате предмети, мислите никогаш не се бришат , она што е заверено во мозокот, колку и да се трудите не се брише , некад кога ќе се присетите на некои од тие ќе воздивнете, на некои ќе се растажите, на некои ќе се насмеете гласно... арно ама сето тоа е и жално да се заборави, си постоел си бил со некој , ти било убаво, а може и не , ништо никогаш не се заборава, мозокот е потсетник, на времето во кое си живеел , а спомените се тука да го потврдат тоа дека си бил жив.
 
Што правите со спомените од бившите? Слики, разни поклони или било што, што ви било заедничко и ве потсетува на нив? Ако се материјални работи ги чувате на некое посебно место и ги разгледувате понекогаш или ги фрлате да не ве врзува ништо со минатото? Ако се песни или посебни места ... избегнувате да ги слушате и посетувате?
Ако сте од тие што фрлаат и игнорираат све, ви пречи ли вашиот партнер да ги има и чува?
Значат ли нешто спомените на бившите и вредат ли доволно за да се чуваат?:kafe:

ne e poshta pa da bide return to sender...

...da nemalo pesni ke nemalo ni podsetnici

...taka da, steady and with a smile on my face, za se pa taka i za toa
 
не се приврзувам кон такви ствари...едноставно може да се кај мене низ соба а јас да не памтам точно од кого се...
 
Ако стигнав да заборавам спомени, да фрлам слики, да не слушам песни кои ме потсеќаат на некого или нешто, сега ќе правев исти грешки повторно. Спомените се да те растажат, да, ама се потсеќаш дека во некоја епизода од твојот живот, во тоа поглавје тебе ти значела таа и таа личност и си имал одредени чувства.
 
duhovnite spomeni si gi cuvam..i nikogas nemozam da gi "frlam" a materjalnite gi gledam samo kako predmeti..ukrasi obleka..whatever..taka da si gi cuvam:toe:
 
Што правите со спомените од бившите? Слики, разни поклони или било што, што ви било заедничко и ве потсетува на нив? Ако се материјални работи ги чувате на некое посебно место и ги разгледувате понекогаш или ги фрлате да не ве врзува ништо со минатото.
Ако се песни или посебни места ... избегнувате да ги слушате и посетувате?
Ако сте од тие што фрлаат и игнорираат све, ви пречи ли вашиот партнер да ги има и чува?
Значат ли нешто спомените на бившите и вредат ли доволно за да се чуваат?:kafe:

Каков спомен и да е, подароци, слики, не фрлам ништо.
Можеби во прво време откако сме прекинале, ако сум повредена или разочарана, ќе ги ставам на некое помалку видливо место, за да не се потсетувам со секој поглед упатен кон нив. Исто и со песните, се додека не помине доволно време за да се намали болката.

Спомен како спомен, си има свое значење и вреди да се чува, затоа што потсетува на некое минато време, во кое сум се чувствувала убаво и ми причинувало задоволство.

Како што јас не ги фрлам и уништувам, секако дека не ми пречи истото да го прави и бившиот.
 
Оу меморис. Не ги фрлам спомените, нити иам намера да мењам хард диск зашо сега не одам со таа девојка веќе или пак коа ќе слушнам некоја песна да идам до веце за да не ја чујам дека ете ме потсеќала тоа се филмски измислици кои шо служат за да траат филмовите подолго(зборам за глупите филмови). Тоа со бледнеење спомени и неможност да се распафта старата искра што некоаш и те како постоела е исто либрето за замрсување на приказната, која така поставена не делува убедливо. Веројатно еден ден сите ние ќе созрееме виситнски а не сега да се замислуваме дека сме созреани само затоа што така ние сакаме да се доживуваме. Чест случај е тоа и ја често се залетувам дека сум гимнастичар, па си ја кршам ногата. Тоа што се брои, тоа што останува се спомените ако не псотојат, било материјални било во нашата глава негираме дека некогаш постоеле. Може нема и другите да знаат дека ги имаме, може е тоа зашто така сакаме, може не, но тие се во нашата потсвест, стутулени некаде длабоко чучат. Ние проценуваме дали се вредни, или не се. Еден ден веројатно, а можеби и не, сите спомени и лоши и добри ќе си ги ставиме на едно место, бидејќи колку што може еден лош спомен да носи поука, добар не може, сепак сите ќе си ги сакаме пак. А дотогаш да се претплатам на хард дискови:kesa:
 
Imam edna kosula od edna bivsa...si ja nosam...
Imam nekoi dzidzi-midzi raboti od poslednata bivsa...si gi cuvam...
A za sliki...ne znam dali e moznod a se slucuvaat takvi koincidencii ama...mnogu gi gubam...dali so format na PC-to, ili frlanje po greska...ne znam.:)
 
Што правите со спомените од бившите? Слики, разни поклони или било што, што ви било заедничко и ве потсетува на нив? Ако се материјални работи ги чувате на некое посебно место и ги разгледувате понекогаш или ги фрлате да не ве врзува ништо со минатото? Ако се песни или посебни места ... избегнувате да ги слушате и посетувате?
Ако сте од тие што фрлаат и игнорираат све, ви пречи ли вашиот партнер да ги има и чува?
Значат ли нешто спомените на бившите и вредат ли доволно за да се чуваат?:kafe:
Искрено поим немам кои работи ми се од бившите. Ете сеа баш ми текна на еден огромен зајак од Охрид што ми го купи бившиот пред 4 години (зашто го заборавив малото зајче дома) и сеедно ми е од кого е и што е. Никогаш не сум правела таква „чистка„ дома после раскинување, не сум човек кој пати кога ке се присети на нешто завршено.
Е сеа ако баш не е завршено е друга ствар. Ама сепак тоа со подароците не ми игра никаква улога. Дали вредат? А зашто да ги фрлам пак!? :toe:
 
Спомени...затоа се викаат нели да ти текна за нив,јас ги чувам,глупо мие да ги фрлам :toe: слики,подароци,џиџи миџи...ме потсетуваат на убаво време поминато во минатото
 
спомените се сепак спомени и треба да се остават во минатото.
we have to move forward no matter how good it was!:toe:
 
Се избришав...сите МСН разговори нејзиниот број нејзините и-маилови сликите нејзини не можем да се присетувам на неа. Прв пат сум бил олку тажен во животот.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom