Што со спомените?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
Sto je vishe sechanja to je vishe nevolja...Колку вистинито.Ама од некои причини ништо не фрлам.Едноставно чувам.Дел од моето минато и од моето градење како особа.Во еден период од мојот живот тие спомени ме правеле среќна.Така да ништо не фрлам,кинам..(само во екстремни случаи:kesa:)
 
би чувал се кога би добил....али сеуште немам ништо.....кога некој ке ти поклони нешто значи дека му значиш барем малце...така да не сакам да ги отфрлам тие спомени...сум му бил на некој нешто...зошто да го фрлам тоа..:toe:исто така и песни слушам...ако сум ја запамтил песната било нешто имало меѓу нас....
 
Јас се чувам во кутии, под кревет:) И едно вино мислам дека се наоѓа таму:) Ама никогаш не сум имала потреба да буричкам таму и да ги разгледувам. Кога отварам за да земам нешто, ако ми падне погледот врз некоја ствар која ептен ме тера да си спомнам за некоја ситуација, не чувствувам ни тага, ни среќа... Се ми е далечно и чудно, некои моменти како да не се случиле воопшто. Од, да кажеме повредни ствари, лани добив едно ланче со привезок срценце, и кога раскинавме сакав да му го вратам, ама ми рече дека ќе го сфати тоа како навреда, па го задржав, во накитот ми стои:)
 
Никогаш не чувам ништо.. дури може и после една недела да го џитнам :nesum:
не се врзувам за предмети и не чувам сувенири за нешто. Живеам за денес. Вчера таму нека остане....Се трудам да не носам никакви товари, ни психички ни материјални.
 
spomenite pocnuvaat togas koga ke zavrsi ljubovta i traat zasekogas
 
Nekad koga ke si sednam na kafe so spomenite mnogu ubavo si pominuvam,ama nekad e uzas.:toe:
 
Глупаво и детско ми е после раскинување да си ги враќаме поклоните.:uvo:Или па да ги фрлам, ма каква и да била причината за раскинувањето. Се врзувам за предмети, и ме потсеќаат на убавиот период од врската...Од време на време ќе разгледам, и ќе се потсетам на убавите спомени. :smir:
 
Не се врзувам за предмети, туку за луѓето. И многу ми значи да не чувствувам притисок. А ако имам предмети од бившите со мене, ќе го чувствувам тој притисок. Затоа, ако не ги фрлам предметите, барем ги отстранувам, во смисла да не налетувам секојдневно на нив. Многу почесто, до душа, доаѓа до фрлање.
 
Некои драги спомени ги чувам,но нај ама баш најчесто ги фрлам бидејки човекот што ми ги подарил не бил вреден да е со мене па оти да имам нешто со не вреди да ме разочарува секогаш коа ке го видам!
но за жал има и некои спомени кои колку и да се трудиш да ги уништиш:lut: тие се тука до тебе..
 
Се чувам...кога сум го добил поклонот, кога ми ја посветиле песната, кога сме ја направиле сликата и сите тие работи се се случило во време кога ми било убаво, зошто да ги фрлам? Кога веќе љубовта ја нема зошто да ги нема и спомените...
 
Имам толку многу спешл моменти,што дури почнувам некои многу убави работи да заборавам,секој ден ми е нова авантура нови видици нови достигнувања нови типки.. Главава ме полна со "вечни" моменти.. со типки кои ми се допагале кои ми се допаѓаат,со суштества кои засекогаш ќе ги сакам. Убаво е пред да заспијам,лежам во креветот и се враќам во минатото,моментите кои некои не ни ги приметуваат а на некои остануваат истетовирани на срцето до последниот бит

И да.. Вредноста на моментите расте правопропорционално со поминатото време
 
спомените без разлика дали се добри или лоши остануваат.Лошо е само кога сум пијан тогаш сите спомени ми се лоши хехехех
 
какви и да се остануваат и не се забораваат.мене лично ми смета да гледам предмети од него у соба,така да ги спакував,и на таван.несакам да се навракам у минатото и да се постсекам шо како било,без разлика дали било убаво или лошо.идеме даље :helou:
 
Спомените се нешто што не ме оставаат да живеам на мира.И фала јасно дека се исфрлив од слики до се што имав од него.Не заслужил да го гледам тоа нешто и да се потсетувам на "прекрасната и хармонична" врска.Само ќе се нервирам уште повеќе и ќе се потсетувам која гадост ми ја приреди.
Ако на пример врската завршила како што треба и сме се разделиле на мирен начин немам ништо против подарок или било што да го зачувам и да се присеќам.
 
Спомени како спомени.Секогаш ќе бидат присутни колку и да се трудиме да заборавиме неизбежно е.Е сега на почетокот нормално дека ќе бидат малце болни,ама полека со тек на време ќе избледат колку толку.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom