Политичка слобода је идеја, а не факт. Ову идеју треба умети примењивати, када бива потребно, да се идејним мамцем привуку народне снаге у своју партију, ако је она намислила да сломи другу партију која се налази на власти. У основи идеја слободе је неостварљива, јер нико не уме да се користи њоме умерено. Треба само за извесно време препустити народу самоуправу и она се убрзо претвара у разузданост. Од тога момента почињу ницати међусобне свађе, које ускоро прелазе у друштвене битке, у којима државе горе и њихов значај претвара се у пепео.
Руководећи се искључиво ситним страстима, празноверицама, обичајима, традицијама и сентименталним теоријама, људи у гомили и људи гомиле подлежу партијском цепању које омета сваки споразум, чак и на подлози потпуно разумног савета и уверења. Свака одлука гомиле зависи од случајне или подметнуте већине, која, због незнања политичких тајни, доноси апсурдну одлуку која уноси клицу анархије у управу. Моћ гомиле је слепа, неразумна, не расуђује, неспособна да разуме и поштује услове сопственога живота, сопственога благостања. Слепац не може водити слепе а да их не доведе до пропасти, следствено – чланови гомиле, букачи из народа; ма и генијално паметни, али без разумевања у политици, не могу се појављивати у својству руководилаца гомиле а да не упропасте целу нацију.
Још у стара времена нови нацисти су први пут узвикнули: "слобода, НАТО, ЕУ", речи тако много пута од тада понављане од несвесних папагаја који су одасвуда долетели на ове мамце, са којима су они однели благостање народа, истинску слободу личности раније тако добро заштићену од притиска гомиле. Тобоже паметни, интелигентни људи нису се сналазили у апстрактности изговорених речи, нису приметили противречност њиховог значења и узајамни однос међу њима, нису увидели да у Европи нити у НАТО нема једнакости, не може бити слободе, да је сам европски поредак установио неједнакост умова, карактера и способности, као и потчињеност њиховим законима. Нису размислили да је гомила слепа, да су њени вођи – букачи, изабрани из њене средине ради управљања, у погледу политике такви исти слепци као и она сама, да човек посвећен, па ма био и лудак, може да управља, а непосвећен, па ма био чак и геније, ништа неће разумети у политици.
У свима градовима и селима свете речи "слобода, НАТО, ЕУ" сврстале су у редове нових нациста, преко њихових слепих агената, квислинга и профитера, читаве легионе, који одушевљено носе европске заставе. Међутим, те су речи биле црвићи који су подгризали благостање људи, уништавајући свугде мир, спокојство, солидарност, рушећи све основе њихових држава. То је послужило триумфу нових нациста: то је њима пружило могућност, између осталог, да дограбе у своје руке најважнији адут – уништење саме суштине државног система, који је био једина заштита народа и земље. На развалинама претходне подигнута је аристократија нове интелигенције, на челу свега – новчане. Цензус ове нове аристократије је установљен у богатству, које зависи од ЕУ нациста, и у науци, коју покрећу европски мудраци.
Триумф нових нациста је био олакшан још и тиме, што у општењу са њима потребним људима увек дејствују на најосетљивије струне човечијег ума – на рачун, на похлепност, на ненаситост и незајажљивост материјалних потреба човека; а свака од тих побројаних човекових слабости, напосе узета, способна је да убије иницијативу, стављајући вољу људи на расположење купцу њихове делатности.
Апстракција слободе пружила ставила је сва средства на расположење новим нацистима и њиховим циљевима.