Прашања до атеистите

  • Креатор на темата Креатор на темата Дмт
  • Време на започнување Време на започнување
Статус
Затворена за нови мислења.
a zoshto mislish deka e toa sudenje., a i ne se 6 milijardi ima i drugi konfesii., ., okolu sudenjeto., za kakvo sudenje stanuva zbor ., pa religijata hristova e najbliska do ateistichkata komunistichka ., na sekoj spored zaslugite ., shto tuka aj da kazheme toa i tamu., ., nema tuk nikakov sadizam ., edinstven vid ., vrsta koja e sozdadena na ovaa majchica zemja sadizam ima edinstveno kaj nas lugjeto., nikoj i nishto od zadovolstvo ne se izzhivuva vrz nekogo., toa e privilegija samo na chovechkiot rod., taka da ., sani si sudime sega i tuka ., a se drugo e posledica ., i logichen sled na rabotiteo_O
 
Че ги болит „столе„ и понатаму...

Што зборуваш бре ти човече??????????? Дали се читаш пред да постираш нешто?????????????????
Со кој трол сум нашол јас да расправам...ццц...
 
a zoshto mislish deka e toa sudenje., a i ne se 6 milijardi ima i drugi konfesii., ., okolu sudenjeto., za kakvo sudenje stanuva zbor ., pa religijata hristova e najbliska do ateistichkata komunistichka ., na sekoj spored zaslugite ., shto tuka aj da kazheme toa i tamu., ., nema tuk nikakov sadizam ., edinstven vid ., vrsta koja e sozdadena na ovaa majchica zemja sadizam ima edinstveno kaj nas lugjeto., nikoj i nishto od zadovolstvo ne se izzhivuva vrz nekogo., toa e privilegija samo na chovechkiot rod., taka da ., sani si sudime sega i tuka ., a se drugo e posledica ., i logichen sled na rabotiteo_O
 
Ако твојот бог ги суди и покрај нивното противење, каков садистички бог е тој?

Бог ќе не суди според верата и според делата кои сме ги (не)практикувале во нашиот овоземен живот. Така. Христос ќе ни суди така што ќе ги раздвои праведните од неправедните. а не со некоја специјална судска постапка, својствена за земните судови. Така, секој од нас, со своето поведение, прави „кредит„ од добри и лоши дела, на чија основа, практично самите себе си го одредуваме местото: или сум десно од Христа, меѓу праведните, или сум лево до Христа, меѓу неправедните.
Така, Христос нема да не скрши од ќотек, туку само ќе не раздвои: едните за во Рајот, друите за во пеколот. Така, Христос нема да биде садистички настроен судија, туку Он Е праведен судија, кој суди на „подлогата„, оформена од делата и верата од секој од нас како поеднинец.
 
Бог ќе не суди според верата и според делата кои сме ги (не)практикувале во нашиот овоземен живот. Така. Христос ќе ни суди така што ќе ги раздвои праведните од неправедните. а не со некоја специјална судска постапка, својствена за земните судови. Така, секој од нас, со своето поведение, прави „кредит„ од добри и лоши дела, на чија основа, практично самите себе си го одредуваме местото: или сум десно од Христа, меѓу праведните, или сум лево до Христа, меѓу неправедните.
Така, Христос нема да не скрши од ќотек, туку само ќе не раздвои: едните за во Рајот, друите за во пеколот. Така, Христос нема да биде садистички настроен судија, туку Он Е праведен судија, кој суди на „подлогата„, оформена од делата и верата од секој од нас како поеднинец.

Огромен дел, да не речам мнозинството од луѓето не сакаат Исус да им суди.Те прашав што ке прави тој со нив доколку тие одбијат да им се суди?
 
Огромен дел, да не речам мнозинството од луѓето не сакаат Исус да им суди.Те прашав што ке прави тој со нив доколку тие одбијат да им се суди?

Христос вети дека ќе дојде и Он го одржува своето ветување.

Верните, јасно, го чекаат и Неговото второ пришествие, што значи дека верните, во одредена мерка, не мораат да стравуваат од Судот Христов.

Оние кои не веруваат, нит Го чекаат Христа нит изразуваат барем грам вера дека такво нешто ќе се случи. Така, оние кои Го чекаат, имаат на што да се надеваат, а оние кои не Го чекаат, си „тераат„ по свое.

Оние кои не сакаат Христос да им суди, можат да „не сакаат„ колку што сакаат, но Судот Христов е еден и важи за целиот човеков род, од Адама па до поселдниот роден од жена. Значи, не е во прашање нечие „не сакање„, туку во прашање е неизбежноста на Судот Христов. На Неговото второ доаѓање, кога Он ќе ни суди, нема бегање од тој суд, небитно дали некој Го прифаќа или не Го прифаќа Христа Богочовекот. За оние кои не Го прифаќаат и си остануваат во неверие и тврдоглавост, следи местото одлево од Христа, т.е. местото „меѓу козите„, а тоа е местото во кое се насочуваат неверните-местото на вечната смрт, местото познато како „пекол„.
 
Лудилото на религијата не е во тоа што тврди дека едно битие постоело пред да постои се друго и има моќ да го создаде универзумот и животот. Лудилото е во тоа што тврди дека тоа битие се крие од нас илјадници години, за на крајот да се врати и да ги казни оние кои се сомневале во него со вечно патење, небаре извршиле геноцид над милион луѓе.

Тотално лудило.
 
Не постои поглемо лудило од доживотното, до смрт живеење во неверување и во безумно и безмерно приврзување кон нешата од овој Свет, по принципот „...само еднаш се живее,,,„ или „..живеј како секој дн да ти е последен ден од животот...„.

Порано или подоцна, дури и во нашиот овоземен живот, доаѓа и казната за таквото безумие, кое најдобро се отсликува кај луѓе кои запаѓаат во старот, а кои целиот живот го минале во неверие.
 
Em prost em zadovolen...

Све зависи што подразбираш под „прост„, оти по мојот критериум, секој кој нема благе везе за нештата кои се надвор од овој Свет а се фатил саде за материјалноста, за мене е прост.

Што се одесува до „задовлен„; тука си во право: и црковното учење и личниот духовен опит од верните вели дека тие (верните) се задоволни од својата овоземна состојба, а „...нешто повеќе...„ бараат само во сферата на духовното.
 
Оние кои не веруваат, нит Го чекаат Христа нит изразуваат барем грам вера дека такво нешто ќе се случи. Така, оние кои Го чекаат, имаат на што да се надеваат, а оние кои не Го чекаат, си „тераат„ по свое.
Можеби надежта последна умира.......но сепак умира.
 
Убо велат богословите: смртта е страшна, ама уште е пострашна ако ум(и)рам со и во неверие и безнадежно.
 
Све зависи пто подразбираш под „прост„, оти по мојот критериум, секој кој нема благе везе за нештата кои се надвор од овој Свет а се фатил саде за материјалноста, за мене е прост.
Sekakov kriterium i sekakva definicja Miki! Znaes kako vikaat, za ludiot site drugi se ludi.
Што се одесува до „задовлен„; тука си во право: и црковното учење и личниот духовен опит од верните вели дека тие (верните) се задоволни од својата овоземна состојба, а „...нешто повеќе...„ бараат само во сферата на духовното.
Da de, te tera da bides zadovolen so tvojata prostotija i neukost...
 
Убо велат богословите: смртта е страшна, ама уште е пострашна ако ум(и)рам со и во неверие и безнадежно.
Смртта е природна. Нема ништо страшно во самата смрт. Страшен е животот живеен во страв од смртта.

Огромен дел од човештвото животот го поминува во ужас од умирачката. Па си измислува другарчиња. Во моментов се околу 5000.

Ти си одбрал еден од нив, да не ти е толку страв. Сирот.
 
Статус
Затворена за нови мислења.

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom