Плачењето, храброст или понижување?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
јас плачам само кога смееам многу и од нервозата а пред не ми е гајле ак има некој или не пред мене
 
Плачењето не е ниту храброст ниту понижување.За машките е понижување(ако плачат),другите ке ги сметаат за пи*ки и други ствари..тоа е биолошка особина..кои сите живи организми ја имаат,и никој не може да ја сокрие.Не плачам пред никој(освен ако ептен нешо се деси),т.е не ни плачам многу,освен ако има голема причина.
 
Кога плачам сама тогаш плачењето ми е олеснување. Најчесто плачам ради неубави работи што ми се случуваат, ретко плачам на филмови, книги... Имам плачено само кога го гледав I'm Sam..
За плачењето во јавност, односно пред другарки и сл. не би рекла дека е храброст. Похрабро ми звучи да ги проголтам солзите или да ги сочувам за пред самата себе, иако ми се има случено да заплачам пред другарки и пред дечко ми, ама ни најмалку не се чувствував храбра...
Така да, мислам дека плачењето е момент на слабост и излив на емоции..
 
Како може да е храброст покажување на слабост,за мене плачењето нема врска со храброст,тоа е немање на доволно самоконтрола и препуштање на емоциите,тоа не е ништо лошо,ама сепак е слабост.
Имам плачено,ама секогаш сум се тргал на страна,не од страв,не сакам такво испуштање на емоции јавно,некои работи треба да бидам само ваши.
 
Stvarno ne placam mnogu t.e. moze da se rece deka ne placam mnogu pred drugi luge. No ponekogas mi pomaga, a ponekogas placenjeto me pravi da se cuvstvuvam vinovna za pricinata i toa me unistuva. Vo tie momenti kolku poveke placam tolku sum poblisku do raspaganje. Sakam drugite da mislat deka mi e potrebno da sum sama koga mi e tesko no i toa me unistuva. Sakam da znam deka ima nekoj do mene. A ne mozam da go napravam toa. Ne mozam da placam pred nekoj, bilo koj. Makar da se raboti i za najdobrata drugarka. Dali e toa gordost? Ili mozebi strav deka pogresno ke bidam svatena. NE ZNAM!
 
ја мислам дека плачењето не е ни храброст ни понижување,туку да ти олесни некогаш кога ти е тешко
 
Плачење...навистина интересна особина на човекот. Што знам, гледам најразлични мислења. Да почниме од храброста еве мажите ќе речат ако плачиш си нешто помалце, но напротив со тоа докажуваш дека си доволно храбар да ги прикажиш твоите емоции, искрени емоции. Да го покажиш вистинското лице. Ако изиграваш некој мачо тип, нема да добиеш ништо. Иако досега се воздржував од плачење сепак, после неколку години конечно се исплачив. И навистина ми олесни, се ослободив од тој товар. Секогаш кога чуствуваме дека ни капнала некоја солза нетреба да го прикриваме тоа, тоа е најнормално...па сепак сме луѓе. Тоа не е никакво понижување, нормално е како и трепкање, како вдишување и издишување...

Да не забегвам од темата сепак мислам дека е храброст, храброст да се отвориш пред другиот, воопшто не е понижување. Толку.

Поздрав.
 
Ниту храброст, ниту понижување. Секогаш кога ми е тешко плачам. Секогаш. Ми олеснува на душата и полесно се осеќам после.
 
Mn golema placka sum i cesto placam za se i sesto, posle mn mi e polesno i mozam po trezno da razmislam i da se soocam so problemite koi predizvikale placenje...ali ako zboruame za ona placenje i iskazuvanje na emocii vo javnost, nikogas ne mi se slucilo i ke gledam da ne mi se sluci...mislam deka e mn nevkusno da places i site i onie koi te znaat i onie koi ne te znaat da razberat so to e, deka si se skarala so decko ti, ili deka te izneverila najdobrata drugarka, deka profesorot ne sakal da ti pise 5 i sl...mn mi e banalno nekako, site da te vidat a so toe niso ne si napravil samo si privlekol vnimanie...iskreno ne cenam lugje koi placat vo javnost, a znam dosta mnogu. Pa fala bogu moze da se potskries negde so edna dve drugarki i placi do utre ako sakas ili odi si doma i sl ali u javnost, nema sansa...nikogas! A koga ke vidam nekoj/a takov/takva koj/a go/ja znam da place na sred ulica a okolu nego/nea se isposobrani druraki i ne ni zastanuvam poso nemozam da ja gledam kako gi ogovaraat onie koi se "krivi" za ona sto toj/taa placi i ja smiruvaat ne ni zastanuvam zoso znam za so denesnive deca placat na sred ulica :)

Definitivno ne opravduvam placenje u javnost!:nenene:
 
Nema chovek shto ne plache, bez razlika dali e mashko ili zenshko . I jas placham samo ne za ocenki :) tuku najchesto koga kje zagubam nekoj shto mi e drag, bez razlika vo koja smisla sum go izgubil ... mn me nervira koa nekoi glumat mazi i se pravat deka ne plachat, a shto e najtragichno pa tie plachat 3 pati poishe i od zeni :)
 
Се обидувам да бидам цврста,и не ми се случило да заплачам пред некој друг,можеби ќе ми затрепери гласот,но ќе ги голтнам солзите и пак продолжувам.
Кога сум сама знае да ми се испушти по некоја солза,ако ми се случило нешто мене или на некој мој близок,но тоа е тоа и за кратко сум пак онаа истата.
Имам проблеми со емоциите,понекогаш ги искажувам премногу,а понекогаш воопшто,па затоа доаѓам до вакви ситуации.
А конкретно за прашањето дали е понижување или храброст..верувајте,понекогаш храбро е и да заплачеш,барем за мојот случај,кукавички е да се криеш во школката што си ја создал.Сепак,не сум за јавно плачење...некои тоа не го сфаќаат како што треба,па ќе помислат дека сакаш сожалување.
 
Tocno e deka placenjeto e nesto iskreno i ne e za potcenuvanje,i deka site zivi sustestva placat.Ama toa ne gi resava rabotite i samo lugeto bez gordost placat na javni mesta...so isklucok isprakaj u vojska ili na pecalba:)

Jas ne placam na javni mesta za da me gledaat kolku mi e tesko i krivo za nekoja rabota,mislam deka samo pred lugeto na koi im veruvam mozam da placam,nejkam da znaat kolku sum ranliva i sto moze da me iznervira i povredi!
 
Ako se ima dobra pricina za toa,voopsto ne ponizuvanje. Za zenskite i ne treba nekoja jaka pricina ali da vidis masko kako place za bez veze....e toa ne cini.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom