Плачењето, храброст или понижување?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
Е оди да те видам запри ги с’зите кога си идат.
Да бе, кога ми се плаче ќе плачам, па ако сака и цел свет нека ме гледа. Ќе си ја пикам мачнината во себе, па уште на 40 да ме здрма удар. нема грешка, плачете луѓе, здраво е
 
Плачењето е момент на слабост,кога не знаеш да најдеш(читај:не ти текнува) разумно решение на моменталната ситуација.Арно ама,многу луѓе сеир си гледаат кога некој плаче,па затоа ако имам момент на слабост,си гледам да најдам место каде што никој нема да ме види ако треба да плачам.Додуша,многу ретко ми се случува да плачам,ама пак во тајност.Не сакам некој да се сити на мој момент на слабост!
 
Плачам кога стварно ми е тешко и кога се онака ќе ми се насобере и не гледам ништо понижувачко во тоа.Не верувам дека постои некој човек на планетава што барем еднаш во својот живот не заплакал. Во животот неможе да биде се така розево и совршено...секогаш се доживуваат некои падови кои предизвикуваат разочарување, болка, страдање, зашто би го држеле тоа во себе како што кажа Dark Angel само би си ја пикале мачнината во себе.Затоа сметам дека плачењето не е понижување, тоа е сосема нормално т.е нормално до одредени граници...Да плачам пред сите и тоа за некои глупи ситници да ме гледаат луѓето и да ми се смеат е тоа веќе не...Имам една таква другарка и стварно не ја сфаќам...
 
Јас плачам кога сум сама дома и тоа ако нешто многу ме повредило или ако СЕ ми се собрало и ако ми е преку глава. Нема никаков срам во плачењето, тоа е човечки. На тој начин човекот си ја олеснува душичката и затоа плачете кога ви се плаче. Кога сте депресивни и разочарани. На тој начин ќе ви олесни и по некое време се ќе помине и вие пак ќе бидете среќни, зошто ништо не е вечно, па ни тагата.
 
Dark Angel напиша:
Е оди да те видам запри ги с’зите кога си идат.
Да бе, кога ми се плаче ќе плачам, па ако сака и цел свет нека ме гледа. Ќе си ја пикам мачнината во себе, па уште на 40 да ме здрма удар. нема грешка, плачете луѓе, здраво е

Potpolno se soglasuvam i naucno dokaano e deka placenjeto e zdravo za lugeto em si gi proistuvas ocite em dusata si ja cistis :) e pa aj da pocneme da placeme sega za zdravje
 
Spored mene placenjeto e rezultat na pregolema doza na emocii, bez razlika dali toa e taga, sreka, ljubov... I nema nisto loso vo toa da se place.
 
Сеирџискиот македонски менталитет го толкува плачењето како понижување и во тој поглед сме еднакви, срамота е да плаче маж, а богами и жена кога е во друштво, така се гледа на тоа и секогаш некој ќе ти се сити.плачењето е здраво ама не го препорачувам во социјална средина.
 
Имам една мисла околу ова -кога плачеме од љубов!

....за изгубената љубов,немој да плачеш,
зашто се што се полева,
повеќе расте...
 
Што знам јас лично сум против машко плачење али има од плачење до плачење
Иако не сум некој емотивец баш ме трогнаја солзите на Месиќ на закопот на Трајкоски
 
Najgolemiot svetski mafijas Al Kapone stalno placel koga idel na operi.
 
кога е од тага, среќа, жалост...плачам...ама зависи пред кој, најчесто пред никој. Сум голема плачка ама не и цмиздарка.
 
Да можев лесно да заплачам мислам дека барем за миг некогас ќе ми било полесно---ама пуста гордост или што знам што е неееее плачам :toe:
 
definitivno ponizuvanje spored mene. Ne gledam hrabrost i koga placam gledam da ne me vidi nikoj. Koj ja iskazuva tagata sam toj vistinski tazi, a koj pred drugi place toa moze da ima poveke varijanti. Ama vo sekoj slucaj e ponizuvanje.
 
Ме сметаат за рамнодушна и ладнокрвна во многу ситуации зашто успевам да ги задржам емоциите во себе, пред други не можам да плачам. А и ретко плачам дури и кога сум сама.
Не го сметам тоа ни за храброст ни за понижување едноставно таков ми е карактерот. Тоа си е само потреба или нормален начин на искажување емоции, како што се смееме кога нешто ни е интересно, така и плачеме кога сме тажни или имаме некаков проблем. Иако знаеме дека тоа не ги решава проблемите сепак подобро се чувстуваме после тоа, полесно и е на душата.
 
Плачење...радост....тага....????? Нема везе плачењето е природна појава кај сите луѓе со што се чистат очите од сите непотребни ствари кои летаат во воздухот:) Мала шала.....Иначе плачењето е нешто што би го стаил пред самоубиство....не е никаква храброст, дефинитивно е слабост. Случаите каде што плачењето е од среќа, е некако недефинирано поврзано со тагата, во среќата има тага и обратно. Понижување НЕ, чувството на пониженост од страна личност да, ама понижување ако човек плаче не. Сепак сите луѓе имаат свои слаби точки нели:)
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom