Напади во Авганстан и Пакистан

  • Креатор на темата Креатор на темата Heidrich
  • Време на започнување Време на започнување
Во Виетнам за разлика од А-стан Виетнамците сите беа од една етничка група (ОК освен некое малцинство тука и таму). Во А-стан има 33 народи/племиња кои меѓусебно се непријателски настроени поради повеке милениумски рчки меѓу себе.

Најголемата група се Пашту со нешто над 55% и како најголема група се мразат со помалите, посебно со оние жолтеникавите групи на границите на север (Узбекистанци, Туркмени, Таџици и сл.) кои биле користени од Империална Русија во 19 век и СССР во 20.

Секако и другите помали групи се чувствуваат загрозени од Паштуните и се приклонуваат кон сите анти-Пашту окупатори.

Помали се загубие во однос на Виетнам али и војната се разликува, нема регрути, сите се професионалци, технологијата е напредната а и ја нема густината на трупите на земја. Во Виетнам Америте едно време имале скоро 500.000 војници плус Јужновиетнамските трупи.

Авгнистан е 20 пати поголем од Виетнам а НАТО има околу 50.000 војници плус уште толку „приватни“ и нешто од новата Авганистанска национална армија.

Смарт ес, прв пат слушам за играчки бомби од страна на Талебанците али и тоа може лесно да го провлечат како НАТО да го направил, јебига кога населението е неписмено повеке ке им верува на своите.

Поголемиот дел од убивањата во А-стан го прават племињата меѓу себе како и локалните шерифи, во меѓусебните пресметки за територија со афион, кои некако се преќутуваат за да искочи дека Авганистанците едвај чекаат демократија, права на жените (ха ха) како и западен стил на живот.

А ако Талебанците немаат подршка од населението, како тоа ги има сеуште? Герила без подршка од локалното население пропаѓа а еве скоро децениа уште се борат.

Се се плашам дека ке продолжи вака без везе уште многу многу години.
 
Кои талибанци?Ма нее ова се останати уште неколку иљади,другите се победени одамна,сега само онака се зголемуваат НАТО контингентите за да може лојалното Афганистанско население на мира да ужива во благодетите на западната култура која е широкоградо прифатена таму.Еве МекДоналдс веќе ке гради сендвичари во Кандахар...

ПС иронија настрана,добар пост како и секогаш Ајзенхорн...
 
Данкешен Хајдрич.

Војна, посебно герилска, не се води со оружје туку со луѓе. А герилата не се обидува да го победи окупаторот зошто тоа е невозможно, окупаторот е поопремен, понаоружан и подобро истрениран. Герилата се обидува да го надтрае окупаторот дур овој не се засити и заради било која причина не си отиде, дали притисок од домашната јавност или преголеми трошоци.

Секој мртов цивил им одговара на герилците, народот секогаш ке го обвини окупаторот, демек да не сте тука немаше ова да се случи. Ако брат ти и вујкоти се талебанци и поминат низ село, НАТО пробува да ги рокне и гинат еден куп цивили (колатерална штета нели) за населението криви се НАТО заради негрижа за населението, никогаш нема да ги обвинат двајцата нинџи, зошто по племенските правила на Паштунвали племенскиот закон им следува гостопримство во нивниот клан и племе.

ОК, НАТО сака да ги одвои Талебанците од населението надвајќи се дека селаните нема да им дозволат на Талебанците да влегуваат во нивните села али како? Талебанците можат да се одмаздат после нели. Да го нападнат селото кое ги одбило, а можеби и имаат фамилија во селото, пак Паштунвали во игра, тој закон им е постар од Исламот и уште го користат, фамилија пред се.

Значи НАТО рока, цивили идат у колатерала а Талебаните добиваат нови симпатизери и борци кои сакаат да се одмаздат за своите мртви роднини и кози од бомбардирањето.

А еве колку е про-америчка моменталната власт во А-стан.
http://www.cbsnews.com/stories/2009/08/31/eveningnews/main5278105.shtml

Што да ти кажам, нема да се смири А-стан дур не ги потепаат сите Паштуни али ота ке ја утне целта на „демократијата“ нели.
 
Колку за илустрација за сојузништвото со Афганистанската па и Ирачката војска,еден текст кој евентуално ке долови она што Ирачаните и Афганистанците го учат на потешкиот начин т.е Американската лицемерна политка на дело

U.S. closes door on a onetime Iraq ally

A former commander with the Sunni militia that aided the U.S. military 'surge' in Baghdad has been turned down for immigration to America as a refugee. His case poses a policy challenge for the U.S.

By Ned Parker
September 23, 2009
Reporting from Amman, Jordan

The man who had fought Al Qaeda in Iraq sat in the waiting room of the immigration office. He watched others go up before him. After several hours, they called his name: Saad Oraibi Ghafoori.

In a way, the waiting burned him. He had once led more than 600 men in Baghdad; Iraqi officials and U.S. commanders came to him for help. Now he lived in a nondescript home in Jordan's capital with an upset wife and two restless children -- a 9-year-old boy and a 6-year-old girl -- who had been hoping for more than a year to get the call to go to America.

He had sat in classes given by the International Organization for Migration, learning about U.S. apartment rental prices and how to apply for food stamps. He was ready to do whatever the Americans wanted: If they wished him to train U.S. forces heading to Iraq, he would do it; if they wanted him to fight in Afghanistan, he would go.

He missed being a soldier. He hadn't gone to a shooting range in more than a year. When he heard fireworks, he confessed, it made his blood pump. The 36-year-old ex-paramilitary commander, who once patrolled west Baghdad in camouflage, had developed a slight pot belly in a year of sitting at home.

In the office that day in July, Ghafoori was finally summoned to a table. The case officer was blunt: He had been rejected and there was no point in appealing the case.

The letter from U.S. Citizenship and Immigration Services read: "As a matter of discretion, your application for refugee resettlement . . . has been denied."

He looked at the other Iraqis around him. He squirmed a bit. They had already recognized him and knew him by his nom de guerre, Abu Abed, the man who had ignited Baghdad's Sunni Arab revolt against the militant group Al Qaeda in Iraq.

"I broke that day," he said. "I saw myself as the biggest loser in the world."

Last year, the U.S. government removed hurdles that had made it difficult for its Iraqi employees whose lives were endangered to flee to America. It also cleared similar obstacles for Iraqis working with U.S. companies. The number of Iraqis accepted in America through the State Department's refugee assistance program jumped from 1,600 to nearly 14,000 in 2008 and is expected to reach 18,000 this year.

But Ghafoori's case poses a policy challenge for the U.S. government. How should it handle the pool of 100,000 paramilitary fighters called the Sons of Iraq, many of them former insurgents, who have little in common with the Iraqi translators and civil servants that the refugee assistance program aims to help?

Does the United States have any obligation to men like Ghafoori, whom the U.S. military once funded and fought with against a common enemy?

Until now, accepting a man who may have at one time fought the U.S. military, a man who admits he killed his enemies, has been considered politically untenable in post- 9/11 America, where immigration policies have been guided by the fear of another attack on U.S. soil.

"Abu Abed confounds our sort of virtuous naivete of American foreign policy," said Kirk Johnson, an advocate for Iraqi civilian employees with the U.S. military and State Department. "We want to go fight evil and come back victors, and that's the extent of most people's comprehension -- and they don't realize in that process there are all kinds of shifting allegiances and muck and murk."

Asked about the dilemma posed by fighters such as Ghafoori, the Department of Homeland Security, which screens all those applying for refugee status, said it could not comment on specific cases and referred the matter to the State Department.

The State Department said it has not formulated a policy for the paramilitary leaders, whose history in Iraq's insurgency has largely blocked them from moving to the United States, where the law rejects anyone seeking refugee status who has persecuted others.

"There is no policy specific to the Sons of Iraq or other U.S.-supported militias," a State Department official said, speaking on condition of anonymity. The official referred back to the regular refugee process as the primary way for the fighters to come to the United States, although it is a near certainty that most will be rejected because of their controversial pasts.

Commanders such as Ghafoori, who have found themselves targeted by armed Sunni Muslim and Shiite Muslim groups, as well as by elements in Baghdad's government, have few options other than a dangerous existence in Iraq or precarious exile in a neighboring country.

Ghafoori hopes to find a way to reverse the U.S. decision, with support from friends in the American military.

One of the few routes available to him would be Homeland Security's Significant Public Benefit Parole program, which is run in close association with the Pentagon to bring in people who served the war efforts. But the program operates in near secrecy and is the equivalent of winning the lottery: The combination of official backing and luck must align to bring the person inside.

American officers who know Ghafoori and his contribution to the U.S. military buildup in 2007 are worried about his future.

"Abu Abed has no country now. . . . His work saved American and Iraqi lives, and now he is sitting in Jordan with no one," said one senior U.S. officer, still stationed in Iraq, who is not authorized to speak with reporters. "The irony is his work is every bit as important as translators or contractors and probably more dangerous . . . and then he gets arbitrarily rejected."

After forging a partnership with the Americans in summer 2007, Ghafoori reached dizzying heights in Baghdad and became a pioneering figure in the Sons of Iraq movement. But he was also one of the first of the new paramilitary leaders to fall.

Some who know him say his ego swelled and he had become blind to the fact that his rarefied position as the enforcer of his neighborhood, Amiriya, had passed by spring 2008, that the national government was poised to assert its role in the city, and that the Americans would back the move.

His detractors called him brutal, but then Ghafoori never hid the fact that he killed many of those suspected of being in Al Qaeda in Iraq. It was kill or be killed, and he makes it clear that he often was compelled to resort to the former.

Wounded in an assassination attempt, probably carried out by political rivals or Al Qaeda in Iraq, he left the country for treatment in Jordan in April 2008. It marked the beginning of his exile.

In Jordan, he and his wife pinned their hopes on going to the United States through the refugee assistance program. They had commendations and letters of praise from U.S. generals.

In the best circumstances, the immigration process is unpredictable for Iraqis. Even civilians who worked with the U.S. military or State Department have found themselves barred for seemingly arbitrary reasons -- based on service in a military unit during Saddam Hussein's time, or having paid a kidnap ransom to an armed group to free a relative, which the U.S. technically considers support for terrorists.

Ghafoori's history is shrouded in mystery. Some say he was a member of the Islamic Army, a group that battled the Americans, which he denies. He acknowledges close ties with members of armed factions, but insists that he never attacked an American. He also says he worked as a U.S. informer starting in 2004.

"He is a fighter, but you don't defeat insurgents with someone who passes out Girl Scout cookies. He did what was necessary to bring security to that neighborhood," said Army Col. Dale Kuehl, who worked alongside Ghafoori in Amiriya. "He was fighting for his country."

Kuehl believes Ghafoori would thrive in America, and rejects the notion that the onetime fighter poses a security threat.

"To say he can't function in our society is false. I've seen him with his kids and people on the street," Kuehl said. "He is a normal person like anyone else. Would I mind him [living] down the street from me? No, I wouldn't mind."

Kuehl warned that turning away a figure such as Ghafoori sends a bad message as the U.S. engages in counterinsurgency tactics around the world.

"The unintentional message, but a message nonetheless, is if you do something for us, we may not take care of you," Kuehl said.

After being rejected, Ghafoori was despondent. His wife, Khalida, threatened to leave him and take their children back to Baghdad, even though they would be an easy target for his enemies. Sometimes, Ghafoori drove his car to Amman's hillsides to escape. The landscape reminded him of northern Iraq's mountains, where he spent time with his mother's Kurdish family.

Gazing down at the Jordanian capital, he listened to Mariah Carey songs. One minute he smiled, the next he scowled like a fighter.

"I have a side that thrives on fighting and chaos," he said, "and then I have a peaceful side that just wants to be left alone."

Eventually, he pulled himself together and persuaded his wife to stay.

His wife longed to work again as a schoolteacher and wanted her children to be able to play in the street and to go to school like normal kids.

"She wants to have a life and to teach and to have her children to grow up to be somebody," Ghafoori said, after listening to his wife vent her frustrations.

He sat on his couch, with the television on, and complained that he felt like a woman. The family had moved at least three times in the last year because of threats.

His enemies, he said, were gloating about what happened to him. "They call me the tissue paper for the Americans," he said. "They used me when I was needed and threw me away in the end."

http://www.latimes.com/news/nationwo...14,print.story

ПС можеби и мала поука за нас...сојузници ехехехех..
 
Кој го кажал не знам али го имаше како изрека во една игра (Rome total war)

Alliance with the powerful is not to be trusted.
 
И еве заради успешноста на војната и сите победи уште еден контингент ке оди да помогне во достабилизацијата на Авганистан

Дополнителни 40.000 американски војници во Авганистан


САД ја преиспитуваат стратегијата во Авганистан и можеби ќе испратат дополнителни 40 илјади војници, соопшти републиканскиот сенатор Џон Меккејн.
„Мислам дека тоа е една од најслабо чуваните тајни во Вашингтон. Се работи за 30 до 40 илјади војници“, рече Меккејн, кој му беше противник на Барак Обама на претседателските избори.
Или од устата на републиканците па и генералите,за да биде поуверливо

Тој предупреди дека НАТО мисијата во Авганистан е осудена на неуспех доколку состојбите не се променат за 12 месеци.
И главниот заповедник на сојузничките сили генерал Стенли Меккристал смета дека побуната во земјата се шири.
Во Авганистан во моментов има 65 илјади американски војници. До крајот на годинава треба да бидат 68 илјади, заедно со засилувањето од 21 илјада војници што го одобри Обама.
http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=114256

И сега во јануари и нашиот контингент добива плус 70 војници со нови задачи.Не ми стои оти е мудро да продолжиме со прикаските како војната таму е добиена.

Исто така еве и еден поглед на она што го зборував околу ,,сојузничката,, авганистанска армија,т.е нејзината спремност и не дај боже препуштањето на Авганистан во нејзини раце.Ова слободно можете да го аплицирате и на Ирачката армија

http://www.liveleak.com/view?i=af1_1254072035

На почетокот на видеото ке чуете како маринецот ја објаснува неспремноста на единицата за борбена патрола,од погрешно држење пушка,погрешно поставена опрема за да понатаму неговиот колега објаснува како доколку се спроведе нарко тест контрола би изгубиле скоро 80 % од сегашната Авганистанска национална армија,притоа илустративно објаснувајќи пред очите на самите Авганистански војници кои не разбираат ништо,фаќајќи ги на дело со хашиш.
И да е иронијата поголема мисијата на нашиот нов контингент меѓудругото ке биде иста како и на овие маринци,обука и борбени мисии со Авганистанската армија.Милина-напред пази се од талибанците ама никогаш не го врти грбот на овие другиве.
 
И да е иронијата поголема мисијата на нашиот нов контингент меѓудругото ке биде иста како и на овие маринци,обука и борбени мисии со Авганистанската армија.Милина-напред пази се од талибанците ама никогаш не го врти грбот на овие другиве.

Во секој случај (според мене) јасно им е на Американците дека една територија не може вечно да се држи под контрола, па затоа и се обидуваат да го направат она што го направија со Ирак а тоа е: да постават во Авганистан влада-марионетка на САД, и да ја обучат авганистанската војска.Откако ќе се постави стабилна влада-марионетка во Авганистан тогаш и нема да има некоја потреба од Американците таму.А Обама, ако сака да има успех во Авганистан ќе треба да испрати нешто повеќе од 65 илјади американски војници.Не може да седи на две столчиња.
 
Токму затоа го поставив клипот.За да се уверите како изгледа таа војска и влада во реалноста.Истиот момент кога ке се повлечат НАТО и САД и тие војски и тие влади ќе отидат поѓаволите.Со се државите....
 
Ирак е решен проблем,Ирачаните ќе го решаваа,САд се повлекоа по базите и точка.

ама навистина авганистан ќе биде поголем проблем не во смисол на загуби на сојузниците(видовме кој колку изгуби)

арно ама многу се малцинства...племенски организирани-оди разбери се,затоа и авганистан ќе биде потежок од Ирак поточно дури и основот за проценка Ирак-Афган не е соодветен,како и да е посложено е во авганистан иако како што кажав талибанците се поразени со енормни губитоци,алкаеда изгуби 2000 члена И.Т.Н...но секогаш полесно се уништува него ли што се гради така да...ќе треба време,може и плус10години(а баш сакам-и не верувам дека ќе ја средат за 5- 10 години)па да се тргне овој неспособниов обама и повторно Пентагон да го има крајниот збор,премногу мекост не ќе е на арно.


П.С војник на хашиш=жив мртовец:)

кај нашиве ги бапнавме...кој трошок е за одбраната ма после букурешт требаше тотално повлекување-чао пријатно и крај.:toe:
 
Токму затоа го поставив клипот.За да се уверите како изгледа таа војска и влада во реалноста.Истиот момент кога ке се повлечат НАТО и САД и тие војски и тие влади ќе отидат поѓаволите.Со се државите....


Може да се постигне успех, само работата бара многу повеќе време, време кое Американците го немаат, а го немаат зошто оној што седи на главното столче во Америка изигрува пацифист.Не знам што мисли Обама, но по се изгледа не размислува добро.Од една страна сака да го држи Авганистан под контрола, а од друга страна пак сака да го исполни она ветување што им го даваше на неговите сограѓани; да ја повлече американската војска од тие региони.Не може и едното и другото, мора да се одлучи а ако не се одлучи не само што ќе ја загубат војната во Авганистан, туку и Америка ќе излезе понижена и посрамотена од таа војна , а и неговата партија ќе ја посрамоти со тоа во Америка, и целиот американски народ пред цел свет.Или со една реченица: ќе падне и од „двете столчиња“.
 
Ирак е далеку од готова работа.Ирак е моментално котел составен од


  • Централна власт сопнзорирана од западот корумпирана максимално и на стаклени нозе.
  • Курди на северот кои слично на Косово само чекаат аммин да прогласат независност.
  • Милицијата на Ал Садр која всушност е држава во држава и на која во моментов и се прогледува на прсти по приниципот не ме задевај не те задевам

  • ќелии на Ал Каеда кои комбинирани со сите странски служби кои делуваат таму даваат една огромна каша
И сега оној момент кога ке си заминат Американците таму ке следи општ хаос.Ирак никогаш нема да биде држава без да се справи со Садр и неговата милиција а тоа е практично невозможно,Сунитите никогаш нема да можат да се вклопат во општеството а остатокот сунитски држави нема да дозволат и да бидат маргинализирани,централната власт или било која ирачка власт никогаш нема да дозволи Киркук и северот со нафтата да се отцепи,фактички тоа е таков котел кој едниствено во моментов Иран го држи привидно мирен(т.е мирен само заради тоа што го нема на вестите на Фокс инаку жртви има редовно).Тој момент кога ке им треба да пуштат сигнал до Американците пак ке си продолжи по старо.

Војската на Ирак е иста како и онаа на Авгаснитан т.е е само група на луѓе кои во беспарицата немаат друг излез и на првата посериозна гужва дезертираат.Се на се вообете армии нема ниту 20 % од потребното на кое би се потпрела евентуалната идна држава.Грешките се направени она што сега се прави е контрола на штетата.

Успех ке се постигне во преговори со талибанците.Она што Обама сакал нејќел евентуално ке мора да го направи.И евентуално да ги оттргне од Ал Каеда.Истото ке се случи и во Ирак со друг талибанец т.е верски лидер.И ултимативно ке мора да го смири Израел т.е да му објасни дека веќе е доволно моќен да се одбрани од било каква закана таму и нормално заедно со остатокот од светот да им дае до знаење и на Арапскиот свет дека Израел е реалност и дека е готово со глупавите идеологии за уништување на истиот,нешто што веќе доста од Арапите го имаат сфатено но што Израел упорно го отежнува бомбардирајќи кога ке му текне и поддржувајќи проширување на еврејските населби на палестинските територии.Друго чаре нема.
 
де па зарем Ирачката армија да ја изедначиме со авганистанската...па голем процент се и ветерани уште од војната со Иран...па заливската и сега но јасно врвот е сменет и тоа влијае,Иран го сметам за Фактор кој уште толку го пали шиитското население,кога не би се мешал Иран кога не би обучувал терористи...поточно 70% од терористите се обучени или пак инфилтрирани од Иран-оттаму и опрема и оружје.

Курдите и независност.....не би рекол Турција не би дозволила а и секаква промена на границите ќе води кон понатамошна ланчана реакција ако не и карма-каша-затоа курдите ги дистанцирам.

Ал Садр е друга приказна...нека се снајдат сами ирачаните кои патем за разлика од афган не се 30 племиња па така да ситуацијата во ирак е далеку поедноставна од таа во афган-таму ќе има тешкотии па може и уште 10 години САД да треба да се задржат...а Ирак...самата пазарна економија,помошта ќе го разработи системот,навистина во Ирак Бин ладен не можеше ни на сон да помисли да стапне а сега САД војната со ал каеда ја пренесоа во Ирак.

уште некоја година ќе останат и ќе се повлечат,верувам дека Ирак ќе се среди,ама за авганистан не би рекол и 10 години џабе ќе им бидат на америте таму.


дека е готово со глупавите идеологии за уништување на истиот,нешто што веќе доста од Арапите го имаат сфатено

точно повеќето арапи ја сватија реалноста и сигурно се помирени со тоа но проблемот е баш кај
хамас и хезболах кои имаат крајна цел уништување на израел,истите се поддржани од Иран и Сирија.

кој ги поддржува нив ја поддржува нивната цел:toe:
 
Дванаесет цивили загинаа во напад во Јужен Авганистан

Дванаесет лица, меѓу кои жени и деца, денеска се убиени, а 15 се повредени во напад врз автобус во јужната авганистанска провинција Кандахар

Автобусот, кој патувал од Хелманд кон Кандахар, експлодирал од поставена бомба на патот, соопшти службата на гувернерот на провинцијата. Провинцијата Кандахар се смета за упориште на талибанците и еден од центрите на нивниот бунт.
Според податоците на ОН само во првите шест месеци од годинава во Авганистан загинаа над илјада цивили, што е за една четвртина повеќе отколку минатата година.

http://www.time.mk/read/cdd5f82839/d36eabe260/index.html
 
де па зарем Ирачката армија да ја изедначиме со авганистанската...па голем процент се и ветерани уште од војната со Иран...па заливската и сега но јасно врвот е сменет и тоа влијае,Иран го сметам за Фактор кој уште толку го пали шиитското население,кога не би се мешал Иран кога не би обучувал терористи...поточно 70% од терористите се обучени или пак инфилтрирани од Иран-оттаму и опрема и оружје.

Курдите и независност.....не би рекол Турција не би дозволила а и секаква промена на границите ќе води кон понатамошна ланчана реакција ако не и карма-каша-затоа курдите ги дистанцирам.

Ал Садр е друга приказна...нека се снајдат сами ирачаните кои патем за разлика од афган не се 30 племиња па така да ситуацијата во ирак е далеку поедноставна од таа во афган-таму ќе има тешкотии па може и уште 10 години САД да треба да се задржат...а Ирак...самата пазарна економија,помошта ќе го разработи системот,навистина во Ирак Бин ладен не можеше ни на сон да помисли да стапне а сега САД војната со ал каеда ја пренесоа во Ирак.

уште некоја година ќе останат и ќе се повлечат,верувам дека Ирак ќе се среди,ама за авганистан не би рекол и 10 години џабе ќе им бидат на америте таму.




точно повеќето арапи ја сватија реалноста и сигурно се помирени со тоа но проблемот е баш кај
хамас и хезболах кои имаат крајна цел уништување на израел,истите се поддржани од Иран и Сирија.

кој ги поддржува нив ја поддржува нивната цел:toe:

Поголем дел од ветераните од Ирачко - Иранската војна сега има околу 45 - 55 години така што не може да се каже дека се корисни. Плус Америте ги отпуштија сите војници и полицајци кои служеле под Садам и почнаа од почеток. Тоа им е најголема грешка по мене али ајде.

Сосема си во право со Иранската врска и обучувањето на герилци али јебига и ја на нивно место би правел исто, нема да седат и да чекаат „Големиот Сатана“ да го пацификува Ирак лесно па да им писне и на нив нели. Али Ал Каеда е Сунитска организација и нема врска со Иран кои се Шиити.

Точно дека во Ирак се само три да кажеме групи (Суни, Шиа и Курди) али Ал Садр е неприкосновен водач на Шиитите така што нема шанси да поведат про-америчка политика а они се 60% и повеќе од Ирак, и не забораваат како ги оставиа на цедило сојузниците после првата заливска војна кога дигнале востание (и Курдите исто) а Садам ги згазил после.

И јас се надевам дека Ирак ке се среди али ако Шиитите решат (а мислам дека ке решат) да се присоединат со Иран или да прогласат Шиитска република (како Иран) граѓанска војна е неизбежна.

Што се тиче Курдите, во право си дека ниту Турција ниту некој друг ке допушти така лесно да се отцепат али јас мислам дека едноставно не се организирани доволно за да направат некое успешно востание.

Хамас се ретардирани хрчкови (се извинувам на хрчковите) кои Израел ги користи за показни вежби и тренинг со боева муниција, ништо друго и не ги сака никој, ниту другите арапи, а во Египет активно ги мразат. Инаки со другото палестинско движење Фатах се во рчка. (демек нешто се смируваат сега по стоти пат)

А Хезболах........ аааааах Хезболах, им се восхитувам како што кажав од професионална гледна точка, топ се организирани, дициплинирани, со одлично разработена статегија и тактика.

Хезболах им даде помош на сите жители на Либан кои страдале од Израелските бомбардирања, им помогна со обнова на куќите и подели/дели храна, медицински матријал и облека БЕЗ РАЗЛИКА на која вера припаѓаат тие жители се дур се граѓани на Либан. Царови

Затоа има и Христијани кои се во Хезболах.
Не ги подржувам али не ги подржувам ни Израелците.

Едноставно го проучиле другарот Мао Це Тунг и неговите размислувања за герилата и можам да кажам за сега ги даваат испитите се со 10ки.
 
Што се тиче Курдите, во право си дека ниту Турција ниту некој друг ке допушти така лесно да се отцепат али јас мислам дека едноставно не се организирани доволно за да направат некое успешно востание.
Убаво кажано.Сепак на ова еден апдејт.Северот на Ирак денес е де факто посебна држава нешто како Косово откако дојде КФОР.Значи само административно се дел од Ирак.Курдските единици кои се дел од ирачката армија само привидно всушност единственот нешто кое ги поврзува со Ирак е само еден пач кој вели Ираки арми.Практично тоа се чисто курдски единици со курди команданти кои никогаш не ги напуштаат северните делови да речеме еве во помош на затегнатиот централен и јужен дел од Ирак.Истиото важи и за администрацијата.Така да мислам дека базата за Курдистан е подоготвена.Турција верувам дека ке се спротистави силно но како и Србија само за да го релативизира неизбежното.

За Хезболах еден одличен напис на кој налетав

Hizbullah had better intelligence information than Israel and better control of its forces during the Second Lebanon War, according to an official IDF scorecard compiled recently by a top navy officer.
The article - which was given an award by Chief of General Staff Lt.-Gen. Gabi Ashkenazi - was written by Lt.-Col. Robi Sandman, and was published in the latest edition of Ma'arahot, a monthly journal on military issues.
During his research for the article, titled "How the Arabs are preparing for the next war," Sandman asked 24 senior IDF officers to grade the army and Hizbullah in 10 categories, on a scale of 1 to 10.
While the IDF enjoys superior technology, the scorecard revealed that the army performed poorly in gathering intelligence on Hizbullah, did not command its troops effectively during the monthlong war and lacked motivation to win.
In intelligence, Hizbullah received a 7 and the IDF a 6; in military doctrine and strategy Hizbullah received a 9 and the IDF a 5; In technology, the IDF received a 9 and Hizbullah a 5; in training and organization, Hizbullah received a 8 and the IDF 7, and in tactical command Hizbullah received a 8 and the IDF a 6.
The 24 officers also ruled that Hizbullah had greater motivation to win than the IDF. Hizbullah received a score of 8 in the motivation category, while the IDF scored only 4.
In the article, Sandman claims the IDF is currently structured in a way that it will not be able to prevent thousands of fighters - from Hizbullah or Syria - from infiltrating deep into Israel.
The next war, he wrote, will likely include Hizbullah sending hundreds of teams comprised of 4-5 fighters each, armed with anti-tank missiles and sniper rifles, into the Galilee.
"We need to recognize that the IDF with its current structure cannot provide a response to the unbelievably well-equipped force that is rising up to destroy the State of Israel," he wrote.
These hundreds of squads will be able to rely on local Israeli-Arab infrastructure in the Galilee, Sandman wrote. He recommended that the IDF immediately establish small, elite reconnaissance squads capable of countering this threat.
Sandman also warned of the possibility that in a future conflict, the United States might not help Israel as it had in the past. During the 2006 war and the Yom Kippur War in 1973, the US airlifted advanced weapons and ammunition to Israel to refresh dwindling stockpiles.
Sandman warned of two main catalysts for a possible lack of support. The first was what he called the decreasing influence the Jewish community had over the US government.
"This trend will continue to get worse, due to assimilation and the fast rise of other minorities such as the Hispanics, which amount to 30 million [people] today in the US," he wrote.
The second was a possible change in government and subsequent policy that "could leave Israel without an ally."
As a result, Sandman recommended that the IDF ask the US to establish additional warehouses with emergency stockpiles of weaponry in Israel, even "if Israel has to pay for their maintenance."
The US already has several warehouses with weaponry in Israel.
His second recommendation was that Israel and the US hold joint training exercises to prepare for the possibility that the IDF will one day be under threat and require American troop support.
"This type of support will be important one day in an emergency, but could also serve as a deterrent for enemies when planning an attack," he wrote.•
http://www.jpost.com/servlet/Satellite?pagename=JPost/JPArticle/ShowFull&cid=1254163537499

Тоа што текстов доаѓа од устата на Израелски официјални лица само додава на тежината на кажаното.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom