aerodromka
Hiena
- Член од
- 11 март 2007
- Мислења
- 2.752
- Поени од реакции
- 8
lele znam deka ne e tema ova ali moram da vi go prezentiram posto na deckotot ocigledno mu bese moment na inspiracija (pijana malku do dusa ali ok e)i mene me dirna malce pa da go spodelime so vas.....
Radikalche: Објективно гледано, сите услови се исполнети да се прекине оваа љубов, љубов која можеби и трае премногу долго, еднострана, платонска љубов, љубов која носи само тага. Но, кога ке помислам на тоа да и ставам крај на оваа мака, си го поставувам прашањето, дали вредеа овие маки и страдања во минативе 13-14 години. А одговорот е СЕКАКО ДЕКА ВРЕДЕШЕ, и тоа ме враќа повторно кон старата ми болка, кон она што ми ја разранува душата, но се појавува една минијатур Radikalche: една минијатурна точка светлина на крајот на тунелот, светлина која ме одржува да бидам сеуште меѓу најзагрозените и повторно се раѓа онаа страст и верба на која сум осуден и на крајот излегувам иако со наведната глава, но сепак она познатото, наделку прочуеното АЈ ДОГОДИНА ми појавува искри во очите и ми влева некоја сигурност, сигурност дека од судбината не се бега. А судбуината рекла „Додека срцето чука и тревата расте Мзт Скопје ке живее во нас„
ako saka nekoj cel teks da go procita moze kaj nego na blog ako go znaete se razbira!!!!!!
Radikalche: Објективно гледано, сите услови се исполнети да се прекине оваа љубов, љубов која можеби и трае премногу долго, еднострана, платонска љубов, љубов која носи само тага. Но, кога ке помислам на тоа да и ставам крај на оваа мака, си го поставувам прашањето, дали вредеа овие маки и страдања во минативе 13-14 години. А одговорот е СЕКАКО ДЕКА ВРЕДЕШЕ, и тоа ме враќа повторно кон старата ми болка, кон она што ми ја разранува душата, но се појавува една минијатур Radikalche: една минијатурна точка светлина на крајот на тунелот, светлина која ме одржува да бидам сеуште меѓу најзагрозените и повторно се раѓа онаа страст и верба на која сум осуден и на крајот излегувам иако со наведната глава, но сепак она познатото, наделку прочуеното АЈ ДОГОДИНА ми појавува искри во очите и ми влева некоја сигурност, сигурност дека од судбината не се бега. А судбуината рекла „Додека срцето чука и тревата расте Мзт Скопје ке живее во нас„
ako saka nekoj cel teks da go procita moze kaj nego na blog ako go znaete se razbira!!!!!!