Лулашки

  • Креатор на темата Креатор на темата Il Chino
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
20 март 2007
Мислења
8.493
Поени од реакции
308
Лулашки

Ајде разбудете го детето во себе.
Спомени, згоди... незгоди, сетете се на времињата.
Јас се сетив вчера, штета што траеше само 2 секунди... ама не сум јас крив. Не сум тежок, синџирите беа стари! :)


За мене е просто бесценето. Нежно ветре, 'рѓосани синџири, земја-небо, детска смеа, земја-небо...
 
Јас си немав незгоди ама имаа оние што сакаа да влезат дома. Затоа што си бев разгалено како мало:) баба ми и дедо ми ми имаа наместено лулашка во ходник.
 
Коа бев мал ептен ми беше интересно да се лулам. Имам паѓано, ама некоја посериозна незгода сум немал :)
 
Ко мал во поранешното маало имавме лулашки, но беа искршени така да таму се лулав само еднаш или два пати.
Најчесто одев со дедо ми по плажите и се лулав ко луд:)...штета и таму ги искршија, па потоа пораснав и не ми беше интернесно.
 
Ауу лулашки. Обожавам. Ко малечка многу сакав да се лулам, а искрено и сега ми дојде таква желба...и онака имам блиску тука игралиште...:)
 
Омилена занимација и атракција во маало ни беше. Се тепавме кој да седне, па броевме кој колку време се лулал и се менувавме.
Само доста лоши спомени имам, силно ме турнаа и направив колут назад за прв пат во мојот живот. Уште имам белег на ногата.
 
Мене ми се вртеше од лулашки,ретко одев,повеќе на флипери киснев :kesa: ама на екскурзии задолжително беше дремење по неколку саати на лулашки....ах спомени
 
Уфф ме врати у времето кога ко копиљ се пентерев по дрвјата низ маалото, Меѓу другото и лулашките ми беа (сега ко да не ми се?) омилена занимација. Се сеќавам бев еднаш у Турција на едни со метален синџир и и седиштето од кожа - ко самар беа :pos:. И така се занесувам ко ненормален се лулам и *фап* наопаку се превртив со главата во земја (сум се лизнал од тоа кожата). 10 минути сум бил во безсознание ама после се опоравив среќа ништо не ми беше. А најмногу сакав со дечките од маало (повеќе бевме машки) на клацкалица. Абе мераци, какви плескавици си правевме.
 
Ех,времиња...Ако сум голема уште ми е мерак да си седнам на лулашка и да се лулам.:) Еднаш се сеќавам паднав,ама без повреди,слабо беше зацрстувањето:toe: ама се прснав од смеење како и секогаш:pos2:
 
Лулашки Ајде разбудете го детето во себе. Спомени, згоди... незгоди, сетете се на времињата. Јас се сетив вчера, штета што траеше само 2 секунди... ама не сум јас крив. Не сум тежок, синџирите беа стари! :) За мене е просто бесценето. Нежно ветре, 'рѓосани синџири, земја-небо, детска смеа, земја-небо...
Еј лулашки.... ми фали воа...
Поарно стари синџири неголи излитени јажиња и дупната глава :)
Одамна беше воа не се сеќавам точно кога, бев кај братучед ми на гости и ни текна ај ќе се луламе, а имаа у подрум од тие дрвените лулашки со јажиња по дворовите шо се местеа, ама сирота лулашка готова беше да се распадне у секој момент.... И ја наместивме седнав ја прва и се запнав посилно да ме бутка и само едно време "крррц" едното, па другото јаже, па даска по глава :pos: Уште ме боли задников коа ќе ми текне како треснав, ама за братучед ми ми е криво ни еднаш не се излула :( сирот он..... :pos2: После сакавме да ги врзуваме јажињата, ама тетин испаничи коа ме виде мене крвава и ја метна негде :( мх!
Омилена занимација и атракција во маало ни беше. Се тепавме кој да седне, па броевме кој колку време се лулал и се менувавме.Само доста лоши спомени имам, силно ме турнаа и направив колут назад за прв пат во мојот живот. Уште имам белег на ногата.
Ту па дали :) па ќе скокате уз лулање, еден ќе бележи кој подалеку рипнал, некој залутан ќе го тресне лулашката, друг у меѓувреме ќе се тепа за ред да фати... :pos2:
 
:pipi: lelee kako mala gi obozavav...sekogas odevme so dedo mi i toj me lulase.....souboooooo
mada, da vi kazam iskreno, i sega poneklogas se odam i se lulam zosto da ne...si se potsetuvam....a i ne gledam deka e samo za mali deca bas e interesno....ko ke nema nikoj i mama si se lula :)
sekoj covek e dete vo dusata, samo koj poveke koj pomalce ....i zavisi koj go izrazuva toa na odredeni momenti kade sto e dozvoleno :baeh:
i nema nisto loso vo toa
 
Лулашкииии:vozbud:Како малечка ги обожавав,татко ми ми беше направил во дворот и по цел ден се лулав.Ми доаѓаа и комшичињата и тука настануваше општ хаос,кој ќе се качи прв,колку ќе се лула...имаше и незгоди,како раскрвавени колена,раце,џумки на глава...Ахх...убаво беше тогаш,но и сега ако ми се укаже прилика одма седнувам,само не сум намила на некое такво место:icon_lol:
 
а иначе....си имам во детската кај мене лулашка......:kesa:
 
Мене ми се вртеше од лулашки,ретко одев,повеќе на флипери киснев :kesa:
Истиот проблем го имам,ми се врти и повраќа друг кога гледам а камоли јас да се качам на лулашка или рингишпил евентуално,затоа јас неможев женска да си фатам на рингишпил,не бев фраер да се вртам :pos: ама затоа биљардот и флиперите ми беа неизбежни,се сеќавам кога се немаа пари одевме на пруга чекавме возот да помине и од лим жетони да ни направи :kesa:( :icon_lol: )
 
Лулашките ми беа дел од детството што секогаш ќе го паметам. Обожавав да се лулам, имав секакви лулашки по дома, сама ги правев со помош на дедо ми кој ми ги прицврстуваше само. Кога си мислиш дека си на небо па на земја, леташ ко да имаш крилја, прекрасно не се симнував од нив. Просто како пеперутка...:pipi:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom