Anco
За солун ДА, ЗА срем НЕ
Сменето од Acid, за почитлив преглед на постот:
За Илинден, 2 август, на повеќе места беше полно народ и веселби. Јас работно бев така на едно место. До мене имаше тезга со играчки – со се и сешто, а мојата поскромна: на кутии од јајца наредени пешкири, крпи и чорапи.
Гужва кај продавачот до мене, ред се чека, најчесто помали деца со родители, а почесто со бабите. Ме јаде љубопитност и се приближувам да видам што чудо е тоа. Купува раја едно мало кутивче и дава 800 денари! Уште повеќе почна да ме копка, па тргнав по едно дете што го отвораше кутивчето за да видам што е тоа чудо за 800 денари. Одвнатре извади едно кесе, шушкаво, слично на кроасан од оние најмалите. Замина, не видов што има внатре, но подоцна видов – и се уверив зошто отишле тие 800 денари.
Или сме најбогати, или НАЈГЛУПИ.
За тоа кукличе од неколку партали не би дал ни 50 денари. Име – едвај запомнив – ЛА-БА-БУ. Во Германија, ред се чекало за такво нешто да се купи. Цел свет ја фатил епидемијата на ЛАБАБУ. И јасно е – не сме ние подоле.
Свртив друг лист и почнав да им нудам од мојата роба на овие што веќе купиле или на оние што чекаа да купат.
— Повелете, 24 пешкири за 800 денари...
Никој не ме есапи, никој не се ни врти да ги види пешкирите.
Не ми одеа пешкирите, па почнувам со:
— Повелете, за 800 денари – 40 пара чорапи!
Бирај од кој сакаш – машки, женски, дечки... Место тоа кукле во кутивче, добиваш 40 пара чорапи!
И... пак – никој не ме есапи. Не продадов ни еден комплет чорапи од 40 броја, а чинат колку едно ЛАБАБУ.
Слушам продавачот вика:
— Нема повеќе! Нема повеќе!
Сите ЛАБАБУ ги продал по таа цена.
Пробувам по трет пат да нудам – на цел народ, а посебно на тие што не успеале да купат ЛАБАБУ:
— Повелете, 24 пешкири за 800 денари!
Никој не ме "шиша". Ама сепак, некои прашаа и коментираа:
— Децата нејќат пешкири... имаш ли ЛАБАБУ?
Значи, каде застанав другари?
800 денари – тоа е леб за двајца за цел месец, а бабушките со последна илјадарка скриена во чантичка ја даваат за да купат ЛАБАБУ на внучето.
Сега, или сме најбогати – или најглупи. На вас е да одлучите.
Уште и ова:
Кој сака ЛАБАБУ – можам да му дадам контакт, го знам сега човекот.
А кој сака 24 пешкири – може да ми нарача овде, праќам по карго низ цела Македонија.
На крај, кога ги собиравме тезгите и кутиите, продавачот до мене ми вели:
— Ама сум се заебал. Требаше по 1000 денари да ги давам. На овој глуп народ така треба.
За крај: 800 денари е цена за леб за двајца за цел месец.
Оригиналниот пост на Анчо:
Za Ilinden, 2 avgust na poveke mesta bese polno narod i veselbi.Jas rabotno bev taka na edno mesto. Do mene imase tezga so igracki so se i sesto,a mojata poskromna na kutii od jajca naredeno peskiri,krpi i corapi.Guzva kaj prodavacot do mene red se ceka,najcesto pomali deca so roditeli a pocesto so babite.Me jade janza i se pri bliziv da vidam sto cudo ke e toa. Kupuva raja edno malo kutice i dava 800 denari. Uste poveke pocna da me kopka i trgam po edno dete sto go otvarase kuticeto da vidam sto e toa cudo za 800 denari.Od vnatre izvadi edno kese suskavo slicno na kroasan od onie najmalite. Zamina ne vidov sto ima vnatre no poposle i vidov i se uveriv zosto otisle 800 denari .
Nie sme najbogati ili NALGLUPI. Za toa kuklice od nekolku partali ne bi dal ni 50 denari. Ime edvaj mi zapomniv LA-BA-BU. Vo Germanija red se cekalo za takvo da se kupi.
Cel svet fatilo epidemija na LABABU. i jasno da ne sme nie podole.
Svrtev drug list i pocnav da im nudam od mojata roba na ovie sto kupile veke ili na onie sto cekaa da kupat.
Povelete da izlezam kulturen Povelete 24 peskiri za 800 denari....nikoj ne me ebava, nikoj ne se ni vrti da gi vidi peskirite, ne mi odat paskirite pa pocnuvam so..
Povelete za 800 denari 40 rala-para corapi, biraj od koj sakas,maski,zenski decki... mesto toa kukle vo kutice dobivas 40 para corapi i...i pak nikoj ne me ebava, ne prodadov ni eden komplet corapi od 40 brojki a cinat kolku za edno LABABU... slusam prodavacot kaj vika nema poveke-nema poveke,site LABABU gi prodal po taa cena.
Probuvam po tret pat da nudam na cel narod a posebno na ovie sto ne uspeava da kupat LABABU,povelete 24 peskiri za 800 denari. Nikoj ne me sisa, ama sepak nekoj prasaa i komentiraa...deca nejkat peskiri imas li LAbaBU...
Znaci gde sam ono stao drugovi, pa 800 denari e LEB za dvajca za cel mesec a babuskite so posledna iljadarka skriena vo cantata ja davat za LABabu da kupat na vnuceto....
e sega ili sme nie najbogati ili najglupi na vas e da odlucite,
Uste i ova, koj saka LaBabu moze da mu dadam kontakt go znam sega covekot, a koj saka 24 peskiri moze da mi naraca ovde -prakami po kargo vo cela Makedonija.
Na kraj koga zbiravme tezgi i kutii prodavacot do mene mi veli,ama sum se zaebal trebase po 1000 denari da gi davam,na ovoj glup narod taka treba.
za kraj 800 denari e cena za LEB za dvajca za cel mesec.
За Илинден, 2 август, на повеќе места беше полно народ и веселби. Јас работно бев така на едно место. До мене имаше тезга со играчки – со се и сешто, а мојата поскромна: на кутии од јајца наредени пешкири, крпи и чорапи.
Гужва кај продавачот до мене, ред се чека, најчесто помали деца со родители, а почесто со бабите. Ме јаде љубопитност и се приближувам да видам што чудо е тоа. Купува раја едно мало кутивче и дава 800 денари! Уште повеќе почна да ме копка, па тргнав по едно дете што го отвораше кутивчето за да видам што е тоа чудо за 800 денари. Одвнатре извади едно кесе, шушкаво, слично на кроасан од оние најмалите. Замина, не видов што има внатре, но подоцна видов – и се уверив зошто отишле тие 800 денари.
Или сме најбогати, или НАЈГЛУПИ.
За тоа кукличе од неколку партали не би дал ни 50 денари. Име – едвај запомнив – ЛА-БА-БУ. Во Германија, ред се чекало за такво нешто да се купи. Цел свет ја фатил епидемијата на ЛАБАБУ. И јасно е – не сме ние подоле.
Свртив друг лист и почнав да им нудам од мојата роба на овие што веќе купиле или на оние што чекаа да купат.
— Повелете, 24 пешкири за 800 денари...
Никој не ме есапи, никој не се ни врти да ги види пешкирите.
Не ми одеа пешкирите, па почнувам со:
— Повелете, за 800 денари – 40 пара чорапи!
Бирај од кој сакаш – машки, женски, дечки... Место тоа кукле во кутивче, добиваш 40 пара чорапи!
И... пак – никој не ме есапи. Не продадов ни еден комплет чорапи од 40 броја, а чинат колку едно ЛАБАБУ.
Слушам продавачот вика:
— Нема повеќе! Нема повеќе!
Сите ЛАБАБУ ги продал по таа цена.
Пробувам по трет пат да нудам – на цел народ, а посебно на тие што не успеале да купат ЛАБАБУ:
— Повелете, 24 пешкири за 800 денари!
Никој не ме "шиша". Ама сепак, некои прашаа и коментираа:
— Децата нејќат пешкири... имаш ли ЛАБАБУ?
Значи, каде застанав другари?
800 денари – тоа е леб за двајца за цел месец, а бабушките со последна илјадарка скриена во чантичка ја даваат за да купат ЛАБАБУ на внучето.
Сега, или сме најбогати – или најглупи. На вас е да одлучите.
Уште и ова:
Кој сака ЛАБАБУ – можам да му дадам контакт, го знам сега човекот.
А кој сака 24 пешкири – може да ми нарача овде, праќам по карго низ цела Македонија.
На крај, кога ги собиравме тезгите и кутиите, продавачот до мене ми вели:
— Ама сум се заебал. Требаше по 1000 денари да ги давам. На овој глуп народ така треба.
За крај: 800 денари е цена за леб за двајца за цел месец.
Оригиналниот пост на Анчо:
Za Ilinden, 2 avgust na poveke mesta bese polno narod i veselbi.Jas rabotno bev taka na edno mesto. Do mene imase tezga so igracki so se i sesto,a mojata poskromna na kutii od jajca naredeno peskiri,krpi i corapi.Guzva kaj prodavacot do mene red se ceka,najcesto pomali deca so roditeli a pocesto so babite.Me jade janza i se pri bliziv da vidam sto cudo ke e toa. Kupuva raja edno malo kutice i dava 800 denari. Uste poveke pocna da me kopka i trgam po edno dete sto go otvarase kuticeto da vidam sto e toa cudo za 800 denari.Od vnatre izvadi edno kese suskavo slicno na kroasan od onie najmalite. Zamina ne vidov sto ima vnatre no poposle i vidov i se uveriv zosto otisle 800 denari .
Nie sme najbogati ili NALGLUPI. Za toa kuklice od nekolku partali ne bi dal ni 50 denari. Ime edvaj mi zapomniv LA-BA-BU. Vo Germanija red se cekalo za takvo da se kupi.
Cel svet fatilo epidemija na LABABU. i jasno da ne sme nie podole.
Svrtev drug list i pocnav da im nudam od mojata roba na ovie sto kupile veke ili na onie sto cekaa da kupat.
Povelete da izlezam kulturen Povelete 24 peskiri za 800 denari....nikoj ne me ebava, nikoj ne se ni vrti da gi vidi peskirite, ne mi odat paskirite pa pocnuvam so..
Povelete za 800 denari 40 rala-para corapi, biraj od koj sakas,maski,zenski decki... mesto toa kukle vo kutice dobivas 40 para corapi i...i pak nikoj ne me ebava, ne prodadov ni eden komplet corapi od 40 brojki a cinat kolku za edno LABABU... slusam prodavacot kaj vika nema poveke-nema poveke,site LABABU gi prodal po taa cena.
Probuvam po tret pat da nudam na cel narod a posebno na ovie sto ne uspeava da kupat LABABU,povelete 24 peskiri za 800 denari. Nikoj ne me sisa, ama sepak nekoj prasaa i komentiraa...deca nejkat peskiri imas li LAbaBU...
Znaci gde sam ono stao drugovi, pa 800 denari e LEB za dvajca za cel mesec a babuskite so posledna iljadarka skriena vo cantata ja davat za LABabu da kupat na vnuceto....
e sega ili sme nie najbogati ili najglupi na vas e da odlucite,
Uste i ova, koj saka LaBabu moze da mu dadam kontakt go znam sega covekot, a koj saka 24 peskiri moze da mi naraca ovde -prakami po kargo vo cela Makedonija.
Na kraj koga zbiravme tezgi i kutii prodavacot do mene mi veli,ama sum se zaebal trebase po 1000 denari da gi davam,na ovoj glup narod taka treba.
za kraj 800 denari e cena za LEB za dvajca za cel mesec.
Attachments
Последно уредено од модератор: