Колку се врзувате?

  • Креатор на темата Креатор на темата Lady
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
23 март 2007
Мислења
2.370
Поени од реакции
62
Сите ние се врзуваме за личности, предмети и сл.работи.
Колку повеќе се врзуваме за нештата, толку нашата зависност станува поголема и кога еден ден во сплетот на околности или ќе го изгуме или дистанцираме од нештото, следува големо разочарување...
Лекција која со тек на времето или се учи, или одредени личности тврдоглаво ја повторуваат грешката. Се врзуваат брзо, често и затоа нивносто страдање е почесто....
Со врзувањето не се повредуваме само себеси ами понекогаш и оние кон кои е насочено тоа...Едноставно ги гуши нашата потреба од поврзаност...
Сметате ли дека ова е лоша навика, доблест или пак лекција која треба да се научи за помалку да се страда?
 
Јас обично многу се приврзувам. За предмети така-така, ама за луѓе премногу.
Многу лесно знае некој да ми зарасне за срце, без разлика дали е пријател или нешто друго.
Затоа многу тешко ми паѓа и ме повредува ако некој ми зарие нож во грб или ме разочара ептен. Премногу за срце си ги прифаќам работите.
Не е баш некоја доблест, но не е ни мана. Можеби треба со мала доза резервираност да се однесуваме со луѓето. Јас не сум таква и можеби и тоа е најголемиот проблем.:toe:
 
I jas mnogu se privrzuvam za rabotite t.e. i za predmeti i za luge. Sekogas e mnogu razocaruvacko koga ke svatis deka nekoi od tie luge ne se dostojni za toa mgutoa takava licnost sum sto da pravam. A pedmeti imam mnogu od koi ne se otkazuvam 99% se nekoi gluposti ama vo nekoj period od zivotot mi znacele nesto pa si gi cuvam za da se potsekam na nekoi raboti.
 
Сите ние се врзуваме за личности, предмети и сл.работи.
Колку повеќе се врзуваме за нештата, толку нашата зависност станува поголема и кога еден ден во сплетот на околности или ќе го изгуме или дистанцираме од нештото, следува големо разочарување...
Лекција која со тек на времето или се учи, или одредени личности тврдоглаво ја повторуваат грешката. Се врзуваат брзо, често и затоа нивносто страдање е почесто....

Точно. Тоа е лекција која никој човек дур е жив нема да успее да ја научи. Барем јас така мислам.
Јас сум човек што се врзува премногу, за се. Се врзувам и со личности и со предмети, па кога е време да ги пуштам, да си одат, премногу ми е тешко. Многу пати ја имам повторувано оваа грешка, ама, не можам да се научам да не бидам толку блиска со луѓето. Изгледа тоа е моја мана.:toe:

Сметате ли дека ова е лоша навика, доблест или пак лекција која треба да се научи за помалку да се страда?

Не знам како да ја дефинирам. Лоша навика? Па и не е баш лоша, шо знам. Уствари можи е. Самиот правиш да страдаш.
Доблест? Не знам. Можи и е до негде вид на доблест. Тоа кажува колку сакаш да бидеш со некој, колку го/ја сакаш личноста, и колку можиш да бидиш исполнет со љубов.
Лекција? Дефинитивно да. Ама лекција која никогаш не можам да ја научам. Колку и да ја повторам.
 
Сите ние се врзуваме за личности, предмети и сл.работи.
Колку повеќе се врзуваме за нештата, толку нашата зависност станува поголема и кога еден ден во сплетот на околности или ќе го изгуме или дистанцираме од нештото, следува големо разочарување...
Лекција која со тек на времето или се учи, или одредени личности тврдоглаво ја повторуваат грешката. Се врзуваат брзо, често и затоа нивносто страдање е почесто....
Со врзувањето не се повредуваме само себеси ами понекогаш и оние кон кои е насочено тоа...Едноставно ги гуши нашата потреба од поврзаност...
Сметате ли дека ова е лоша навика, доблест или пак лекција која треба да се научи за помалку да се страда?
Се врзувам и за личности и за предмети. Можеби не чини ама сепак тоа сум јас. Можеби зависноста станува поголема и навистина е тешко кога ќе изгубиш нешто кое си го негувал некое време...но не секогаш е така. Не секогаш мора да ги изгубиме работите со кои сме поврзани.
Секој изминат настан не поучува да не правиме иста грешка понатаму. Па така следствено ако ја пронајдеме грешката во нас, бидејќи животот ни дава повеќе од само една шанса, имаме можност да ја поправиме истата.:wink:

Сепак потребата за врзување е истовремено и доблест и мана. Доблест поради искреноста и поврзаноста со пријателите кои ти се блиски. Мана поради гушењето и страдањето од евентуалното разочарување.
 
Сите се приврзуваме за различни работи и различни луѓе.
 
se povrzuvam ama ne totalno.sekogas ostavam nekoja granica da ima pomegu mene i nestoto ili licnosta za koja se vrzuvam..mozebi gresam mozebi ne.sepak toa mi e eden vid na samoodbrana,zastiten mehanizam da ne mozi da me povredi se i sesto...
 
Не се приврзувам многу,сите ми се гости во срцето.Неам некој староседелец.
За тие што сум била приврзана,сум ги изгубила на мн.лош начин затоа сега на сите им давам повратна карта.
 
за предмети не се приврзувам толку многу...али за луѓе...ееее тоа е посебна прича:pipi:
 
леле колку се врзувам, премногу колку шо не треба затоа до сега сите пати освен овај сега бев злоупотребуван, ама се надевам дека овај пат ќе бидам награден од Бог за сите пати до сега шо сум бил отворен и шо сум имал добро намери стално
 
Со предмети ич не се врзувам и не ми значат ништо(сега за сега).А за луѓето...приврзана сум само со оние што премногу ми значат и што имаат некоја улога во мојов живот..Ми треба многу време да се приврзам за некој.:pipi:
 
Mnogu, ednostavno e, toa ispolnuva, toa ja hrani dushata.Duri is o neprijateli sum povrzan i rado bi idel na kafe ili bilo shto,
'prijatelite chuvaj gi blizu ama neprijatelite ushte po blizu'
Pa so predmeti pa!!!!! Ihaaaa.... ko decata mali shto nespiat bez kulka taka i jas sum so moite omileni predmeti, a bre rituali se toa eden kup, imam edno 7 raboti bez koi ne trgnuvam :toe:nikade i sekoe utro gi sobriam eden po eden
 
Сметате ли дека ова е лоша навика, доблест или пак лекција која треба да се научи за помалку да се страда?
Дефинитивно лекција која треба да се научи за помалку да се страда. Врзување за личности е ок се додека не почнат да не ,,гушат,, или да ги преотеретуваме со нашата опсесивна приврзаност, а не секој може тоа да го поднеси. Ако ги копираме американците во се зошто да не бидиме и полиберални кога се во прашање љубовните или другарските врски. Можна опасност:се губи романтиката, за некои нужно потребна. Придобивка: тренинг на емоции и здобивање со флексибилност.:)
 
За жал премногу се врзувам за некој брзо а знам дека не треба али изгледа тоа е дел од мене и не можам да се сменам.
 
Za predmeti se privrzuvam,za luge mnogu tesko zosto znam deka sekoj pravi greski i tie greski mozat mnogu da me povredat,ponekogas.Pazam za kogo i zosto sum se privrzala za nekoja licnost...Ako se privrzam i se sluci nesto nesakano toa mi e lekcija za naredniot pat da pazam poveke,ne e losa navika zosto ako ne se privrzes za covek nemozes da go zasakas,da se zaljubis...a ljubovta e nesto....najubavo sto moze da mu se sluci na covek!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom