Колку се обвинувате?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
Колку се обвинувате кога ќе згрешите нешто намерно или ненамерно? И ако се, колку време ви трае? А знаете да си се расплачете после таков инцидент? :cry: Малце депресивна тема ... ама кажав, денот ми е таков :cry: :wink:
Во последно време си разработив систем на ладнокрвност за минливите и минорните работи, нормално, ако одам целосно по таа перцепција, се е минливо, но делумно верувам дека она што брзо ќе помине немам зошто да го складирам како емоција ако не е нешто ново и примамливо.
Со што автоматски си се ослободувам од вината, ставам темна наочара и одам да си купам цвеќиња за да и ги подарам на Сањушка. :icon_lol:
 
Јас сум одговорен за апсолутно сè што ми се случило во животот, па и пред него: сум одлучил да бидам роден во оваа фамилија, во ова време, на ова место. Моите постапки го обликувале целиот свет, па и целата вселена, околу мене.

Бидејќи вака ги гледам работите, нема што да се обвинувам: сам сум одговорен за сè што ми се случува и нема што да се обвинувам - ако направам грешка, ќе има последица, веројатно лоша, но може и да испадне добро (тоа се вика ненамерно откритие - многу честа појава во науката, на пример). А и ако наравам сè како што мислам дека треба, може да испадне добро, а може и не.

Затоа, апсолутно нема смисла да се обвинувам за што било. Сè тече, сè се менува, сè минува, па и моето време во универзумов. Штом е така, би требало да се потрудам барем на идните генерации да им го олеснам животот со своето постоење, т.е. барем нешто да сум направил добро, зашто самиот сум одбрал да се родам, па барем да не испаднам себичен кон овој свет што ме примил во себе - да направам и јас нешто за него, што и да е.
 
  • Ми се допаѓа
Reactions: JOE
Имам некое чувство на вина!
И тоа голема, некогаш стварно знам да сум сурова со другите, како да им вракам на тие најмалку што залужиле за оние кои ме повредиле.
Епа тешко ми е ја заебав работата ама се надевам ке ми помине, трае веке 2 дена, не требаше да избрзам, а?
Епа нема назад изгледа
Е виновна сум ете си признавам, па сега нема назад.....и не верував дека вака тешко ке ми дојде
 
Многу се обвинувам, мислам поточно цело време се обвинувам, тоа е лошо :toe:
 
едноставно многууу...али ретко давам другите да приметат, пред нив ја барам вината во нив а уствари сепак мислам дека јас сум виновникот...ми фали самодоверба :toe:
 
Се обвинувам и тоа доста кога ќе згрешам, се нервирам, разочаран сум едноставно од самиот себе.
По некое време се смирувам и почнувам да размислувам каде е грешката и како да го решам проблемот, ако постои таква опција де:smir: да се реши.
 
Se obvinuvam vo nekoi normalni granici.Najprvin ja baram greskata kaj mene i voopsto ne mi e tesko da ja sogledam i da si ja priznaam pred sebesi.Koga greskata ne e kaj mene,najobjektivno gledano,nema sansi da se obvinuvam,obvinuvam sekogo i se,osven mene.:nesum::)
Tvrdoglava sum si po priroda,pa vo sto i da sum ubedena,potrebno e prilicno vreme i napor za da se razubedam,ama i toa se slucuva,mnooogu retko.
Inaku,premnogu ne se preopteretuvam so obgvinuvanjata,retko koga imam nekakva korist od niv.Najcesto si ja smiruvam sovesta,normalno, koga ne sum jas vinovna.:pipi:Koga sum jas ogovornata,pretpostavuvam deka treba da izvlecam nekakva pouka od toa,ali ne e sekogas takov slucajot.:icon_lol:
 
Колку се обвинувате кога ќе згрешите нешто намерно или ненамерно? И ако се, колку време ви трае? А знаете да си се расплачете после таков инцидент? :cry: Малце депресивна тема ... ама кажав, денот ми е таков :cry: :wink:
Најчесто, откако ќе направам некоја грешка, се обдиувам прво да сфатам што ја предизвикало таа грешка. Веднаш ја барам вината во себе, но ако не ја најдам воопшто и не се замарам.
Меѓутоа, доколку сфатам дека главна причина за грешката сум само јас и никој друг, тогаш настапуваат моменти на длабоко размислување и каење за грешката, кои не така брзо поминуваат.
 
Прво као најмал у фамилија т.е. копиљ секоја грешка ми ја префрлаа на мене. Така да ми станало навика кога и да згрешам нешто дали било тоа намерно или ненамерно и безвезно да си ја префрлам вината (понекогаш и да си доставам работи)
 
Прво као најмал у фамилија т.е. копиљ секоја грешка ми ја префрлаа на мене. Така да ми станало навика кога и да згрешам нешто дали било тоа намерно или ненамерно и безвезно да си ја префрлам вината (понекогаш и да си доставам работи)
Me 2. :pipi:
 
Во принцип сум самокритична личност, и прво ја барам грешката во мене, а потоа во другите. Така да ако некогаш сфатам дека е моја грешката, се обвинувам себеси нормално... Колку долго ми трае...зависи од ситуацијата...и колку е сериозно тоа за што се обвинувам...И да...некогаш се случувало да се расплачам неможејќи да потиснам се во мене...
 
Браво ацид камо јас да можам така .

покрај сето мое искуство секогаш многу се секирам кога јас ќе згрешам. Се обидувам тоа да го променам и дури тогаш се успокојувам .единствено што променив кај себе е помалку да грешам , да се контролирам и се повеќе успевам во тоа, а со тоа и сум поспокојна.
 
Колку се обвинувате кога ќе згрешите нешто намерно или ненамерно? И ако се, колку време ви трае? А знаете да си се расплачете после таков инцидент? :cry: Малце депресивна тема ... ама кажав, денот ми е таков :cry: :wink:


Знам да се обвинам и да си признаам себеси дека стварно сум згрешила но искрено тоа кратко трае...каењето.На други стварно тешко им признавам дека сум згрешила.:kesa:Нити од каење има фајде нити од жал,преминувам во исправување на грешката ако е тоа можно.
Знам и да се расплачам ако знам дека тој/таа е вредна за моите солзи во спротивно одам понатаму.
 
Ич, на истурено млеко не се ќенкат.
Се думат претходно, предвреме, пред рака, а не отпосле,потоа, ко ќе јет готофо сфе и биднато.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom