Кога чекањето преминува во залудно губење време?

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
Лејди Сатори напиша:
Кога таа личност е причината поради која живеете!
Значи, ако ја нема таа личност, човек треба да престане да живее, да живурка онака без никаква цел пред себе само затоа што нема храброст да си се убие?
Не ми се сфатливи овие фрази, без разлика колку имаат или немаат метафора и скриена смисла во својата содржина. Може да бидеш весел, расположението да ти е на ниво, личноста да ти дава пријатно чувство, да те обземаат блажени емоции, да чувствуваш срцето дека ти е полно со љубов, да бидеш среќен затоа што си сакан, но да речеш дека живееш за некого?
Се трудам да се сетам дали некогаш сум го рекла истово за некого барем како помала кога паметот повеќе лета, кога се` ти се чини совршено. Живееме пред се` заради себеси, за да постигнеме нешто што ќе не` исполнува, а меѓу другото и за да најдеме некој кој ќе е покрај нас, ќе не` сака и ќе сакаме, ќе чувствуваме заедно дека живееме.
Дали значи, ако ти се смота низ памет оваа фраза, дека си стигнал до највисоките чувства?

Лејди Сатори напиша:
Но што ако надежта е сигурна и се случиле многу многу работи помеѓу вас двајца и фктот дека можете да бидете заедно и на двајцата ви е добро обработен, само знаете дека од икс причини кои нема потреба да ги објаснувам сега е лошо време нешто да се почне и + веќе имате оставено многу зад вас, секој ден се гледате, заедно сте, ама ако прерасне во нешто повеќе ќе биде уништено од страна на некој друг.И затоа треба време, треба да се почека, па дури и тоа да значат години.
Надежта е директно поврзана со желбата. Додека имаш желба за нешто - ќе имаш и надеж за истото. Ништо не е сигурно. Можеби е сега сигурна надежта, но никој не може да даде гаранција дека ќе остане како таква, желбите понекогаш спласнуваат и ги снемува. Можно е кај еден од двајцата да се случи токму тоа и што останува од чекањето? Немој да велиш дека не е можно, бидејќи не знаеш што може да се случи после некое време. Потоа доаѓа разочарување и прифаќање на ситуацијата како залудно потрошено време.

И уште нешто - ако нешто е толку силно, нераскинливо, никој не може да го уништи освен двајцата (намерно или ненамерно).

Како и да е, секој си знае колку е подготвен да ризикува, а чекањето е ризик кој не дава секогаш резултати какви што сакаме.
 
Не е единствената причина, но е една од посилните, ако не и најсилната.
 
Mislam deka samata se povreduvas.Ne znam zosto no imam vpecatok deka uporno talkas vo mesto i nikako da go najdes izlezot.
Jasno mi e deka si zalubena i deka takvata ljubov boli, no se zavisi od nas. Ne mi e poentata da te ubeduvam deka gresis so toa sto ke go cekas,ne znam mozebi i jas bi cekala.No zosto ne se obides da go resisi slucajot, da se soocic ma makar i ti da treba da go prevzemes prviot cekor. Kolku sto razbrav toj e ovde na isto mesto kade sto si ti.Sto e toa sto ve sprecuva da bidete zaedno? Velis deka ima nadez da bidete zaedno epa togas bidete zaedno sega, zosto da cekas 2-3 ili 5 godini.Ako ne moze teraj napred, kolku tesko i da ti izgleda veruvaj vremeto leci se
 
Лејди Сатори напиша:
Што мислите дали е возможно да чекаме на некоја личност, многу долго време, со години без никаква гаранција дека ќе бидеме со таа личност,но сепак постои надеж се тоа добро да заврши.
Дали е тоа чекање или губење време?:nesum:
Кога таа личност е причината поради која живеете!
Ах, Лејди Сатори, вечна идеалистка. :)

Немаш никаква гаранција, имаш само надеж... Душо, ти можеш и да се надеваш дека еден ден ќе се разбудиш на Месечината, па тоа не значи дека цел живот треба да го прокоцкаш во залудна надеж дека тоа ќе се случи.:)

Прво, која и да е и каква и да е таа личност, во никој случај не смееш да ја нарекуваш причина поради која живееш. Едно основно и приземно правило е дека, без разлика за кој се работи, без секого се може. И без родител и без брат и без пријател и без љубовта на твојот живот. Времето не учи да се снајдеме во животот и да научиме да живееме без личноста што сме ја изгубиле, без разлика колку ни била блиска, сакана и битна. Не викам дека е лесно, напротив; болно е и тешко. Ама човекот има способност за адаптација на секоја ситуација (ко раперка од Ново Лисиче сум :pos:), и покрај тоа што истата му носи крајна болка и страдање.

Спомнуваш години... Да чекаш некого со денови, со недели, со месеци- ама со години?! Тоа го има само во филмовите со среќен крај. :) Прво, колку и да го сакаш, колку и да го величиш и колку и да ти значи- ти си човечко суштество и како такво си имаш свои потреби, што не можеш да ги занемариш залудно чекајќи некого кој не ни знаеш дали ќе дојде. Си имаш потреба за љубов, за заштита, за нежност, потреба за секс (да, да, и тоа:)), за размножување на крај краева :pos: Од идеалистичка љубов не се живее... Ако не можеш со него, човекот што во моментов го сакаш, тури му пепелот и сврти се напред, кон нови хоризонти. Сега си заслепена и не размислуваш објективно... Затоа се “дрзнуваш„ да донесуваш вакви решенија, како долгогодишно чекање... А верувај, при првата подобра прилика на која ќе налеташ- ќе го заборавиш и типов и ветувањето и чекањето и љубовта и се... И ќе го продолжиш твојот живот со нормален тек, како што и треба да биде.

Пробај за момент да уклучиш мозок, а да исклучиш чувства... :) И размисли дали и колку вреди залудно да се надеваш.
 
Лесно е да се стави пепел на нешто за да се продолжи понатаму, ако тоа се сака.
 
Лесно е да се стави пепел на нешто за да се продолжи понатаму, ако тоа се сака.

Jas mislam deka e poise ako se moze, milion raboti imame sto sakame da gi sredime megutoa nekogas nema sili...
A za cekanjeto, se spomnuva cekanje so godini? Pa vo toj period od nekolku godini, mnogu osobi ke vlezat vo mojot zivot, i mislam deka ke go zaboravam. Nikogas ne si zacrtuvam, ke go cekam, ne si naogam druga ljubov. Ako dojde vreme koga mozeme da bideme zaedno, i okolnostite ni go dozvoluvaat toa, i cuvstvata se isti (sto ne veruvam), bi bila...
 
Лејди Сатори напиша:
Лесно е да се стави пепел на нешто за да се продолжи понатаму, ако тоа се сака.
Ти во моментов мислиш дека тоа не го сакаш, ама нека помине недела-две, месец, два месеца, три... Ќе видиш како одма ќе присакаш. :smir:

16 години имаш... Не може толку сериозно да си сфатиш една ваква работа кога цел живот имаш пред себе.
 
Не вреди...јас си се изначекав така 2ипол години, да можам да го вратам времето после првиот месец ќе се откажам...не вреди да чекаш никој зошто со чекањето се губат толку прекрасни работи во животот...каква и да е таа надеж дека добро ќе заврши, јасно е дека е лажна надеж, да била вистинска немало да дојде до чекање со години, месеци туку љубовта ќе излегла на површина...нема логика да „живееш„ толку долго време во некој филм создаден во својата глава, тоа не е живот, ниту пак среќата е среќа, тоа е само залажување кое полека не уништува...
 
Лејди Сатори напиша:
Што мислите дали е возможно да чекаме на некоја личност, многу долго време, со години без никаква гаранција дека ќе бидеме со таа личност,но сепак постои надеж се тоа добро да заврши.
Дали е тоа чекање или губење време?:nesum:
Кога таа личност е причината поради која живеете!

Најверојатно годините си го прават своето и во тоа е разликата, но јас не би чекала некого со години ... абе какво е тоа размислување? Имате пред вас живот од 1000 години, па еве овие десет ќе ги дадам на овој, наредните на оној итн? Никако.
А и викаш без гаранција ќе чекаш, но има надеж ... што прави надежта тука? Те држи заробена по некој кој еден ден можеби нема да те препознае по улица додека шета со своето семејство? Не чини вакво размислување, не ...
Значи да, чекање некого е дефинитивно губење време ... двајца кои се сакаат, не допуштаат препреки меѓу нив, а најмалку други луѓе да им го прават тоа ...
А за личноста поради која живеам? Може да има таква личност, но тоа нема никогаш да е некој што ќе замине некаде и ќе ми каже чекај ме злато, кога ќе дојдам ќе сум со тебе 90% ...
 
Лејди Сатори напиша:
Што мислите дали е возможно да чекаме на некоја личност, многу долго време, со години без никаква гаранција дека ќе бидеме со таа личност,но сепак постои надеж се тоа добро да заврши.
Дали е тоа чекање или губење време?:nesum:
Кога таа личност е причината поради која живеете!

Го правиш тоа само затоа што ти така сакаш. Можеби несвесно, меѓутоа тоа е твоја желба, и ти избираш да "страдаш" заради таа личност. Звучи апсурдно, знам, ама таа "болка" е резултат од љубов, а штом е таква... Ти значи исто колку и него, нели? Па заради тоа ја "негуваш" надевајќи се дека конечно ќе замине, а на нејзино место повторно ќе се врати самиот тој...?
Она "надежта умира последна"... Па баш и не би се согласила. Не можеш до бескрај тоа да си го повторуваш, и последна нека е, ама сепак умира. :)
A ти треба да повлечеш линија и да продолжиш понатаму, зашто сигурно те чека многу подобра прилика, која верувај, не сакаш да ја пропуштиш, тагувајќи и чекајќи.
Мислам, реално... Да си му ти приоритет, за тие две години кои си го чекала, сте можеле ехехееееее работи да направите. :)
Јас би терала даље, без да се вртам назад. :)
 
Лејди Сатори напиша:
Што мислите дали е возможно да чекаме на некоја личност, многу долго време, со години без никаква гаранција дека ќе бидеме со таа личност,но сепак постои надеж се тоа добро да заврши.
Дали е тоа чекање или губење време?:nesum:
Кога таа личност е причината поради која живеете!

...save the best for the last Honey...:))
 
Spored mene, zaludno si go trosis vremeto i mislite:tapp: ...Izbrkaj go od tvojata gleva, nasmevni se i pogledni naokolu!
Okolu tebe sigurno ima nekoj koj ke go zameni negovoto mesto....:salut:
E sega sigurno ke si reces:"Ama nikoj ne e kako nego?!":pos2: Toa doaga odtamu sto nie lugeto sekogas go sakame ona sto go nemame, ona sto ni e misticno , nevozmozno, nedopirlivo......A koga bi go imale vo race, ne e veke interesno, pa ni tolku ubavo kako sto go idealizirame...:back:
 
не, не вреди да се чека. зашто? бидејќи не е сигрна "добивка". некои викаат дека нема ризик-нема добивка, ама кога станува збор за "таа", мислам дека е залудно трошење време. зашто да чекам некоја за која што не сум сигурен, а за тоа време сум имал и други шанси? зашто да си скратувам од среќата која што во меѓувреме поминала крај мене, а не сум ја фатил? за на крај, за таа што ја чекам да ми каже не?
 
kpbKENGUR напиша:
не, не вреди да се чека. зашто? бидејќи не е сигрна "добивка". некои викаат дека нема ризик-нема добивка, ама кога станува збор за "таа", мислам дека е залудно трошење време. зашто да чекам некоја за која што не сум сигурен, а за тоа време сум имал и други шанси? зашто да си скратувам од среќата која што во меѓувреме поминала крај мене, а не сум ја фатил? за на крај, за таа што ја чекам да ми каже не?

И да ти каже да, мислам дека не вреди никој да се чека со години ... покрај тоа што сигурно се крати од среќата која сигурно би поминала покрај чекачите, големи се шансите тие години и двајцата да ги променат, па замислите кој патетичен момент би бил да не сакаат воопшто да се заедно после цело тоа време "чекање" ...
 
јасно, како и да е не вреди! според мене ни неколку месеци не вреди па камо ли години! луге се менуваат во ставовите, во карактерот, размислувањата. неможеме да очекуваме дека и понатаму ќе бидеме заедно со "чеканиот". што ако баш во тој момент кога треба да "бидне", вас нешто не ви штима? ситуација-харикири! џабе времето...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom