Пред да го гледам повторно сега, се сеќавав дека кога ќе биде во кампот ќе наиде на „висок претставник“ кој претходно му беше пријател.
И се сеќавам на деловите дека 2 пати за малку беа прекинувани во воспоставување контакт но не се сеќавав дали воопшто ќе воспоставеа контакт.
Така мислам да му помогне бе, да го тргне од кампот нешто а-у.
А кој е одговорот, зошто не му помогнал?
Вака сега: прво, јас мислам дека не е сосема точно тоа дека не му помогна. По носењето на сите тие наковални, железишта, и по прегледот, докторот беше тој кој го постави да биде келнер, за колку може повеќе да му ја олесни работата. Сметам дека тоа беше максимумот кој можеше да го стори, зошто сепак он беше само доктор, а не некој кој може да внесува и изнесува луѓе во и надвор од логорот. Сега сигурно тука некој ќе рече: можел да го сокрие некаде додека не дојде крајот на сѐ. Да, можеби можел, но на тоа одговор даде некој пред мене: Германците се прикажани како крајно бесчувствителни и индиферентни кон целиот тој масакр кој се случува околу нив, како божем гинат мравки, а не луѓе, па во таа насока и докторот е прикажан ко човек на кој му е поважен одговорот на една загатка од смртта на илјадници луѓе пред неговиот нос.
Кога сме кај загатката, токму затоа те прашав и што мислиш, кој е одговорот на прашањето „зошто докторот не му помогна?". Јас, на пример, мислев дека е поради тоа што Гвидо не му помогна нему да ја реши последната загатка:
Fat fat, ugly ugly,
all yellow in reality.
If you ask me what I am
I answer "cheep cheep cheep".
Walking along I go 'poopoo',
who am I, tell me true?
Читав по нет толкувања дека Гвидо не му го кажал одговорот бидејќи одговорот на загатката е „Евреин”, што за него било навредливо и понижувачко, но некако не успеаја да ме убедат аргументите дека токму тоа е одговорот на загатката. Мое мислење, сега, по третото гледање, е сепак, дека Гвидо му го кажа одговорот на загатката, и дека одговорот е дека загатката нема одговор, исто како загатката на Луис Керол од чајанката во Алиса во земјата на чудата: „зошто гавранот е како маса за пишување?”. Сега сум убеден дека причината за „непомагањето” не лежи во никакви загатки, туку во самиот доктор како лик и неговата човечност.
Малку конфузно делувам, знам, но:
1. еден по полноќ е, очите ми се на пола копје
2. само што се вратив од работа, уморен сум
3. денов ми беше еден од најлошите во животов
па така, се надевам ќе ме разберете.