Драга Кајги,
Се` е срање! Ништо не е по планот, се` отиде у провалија, ама јас сум крива. Не размислувам ич, бетер од плавуша сум на моменти. Се` што ми се случува сега е моја вина и секако последиците ќе си ги сносам сама. Едвај чекам да помине нова година, едвај! Таму се` ќе биде поинаку. Диде време да расчистам со себе, да се соочам со глупоста моја. Време е да сфатам дека џабе се надевав. Надежда умира последна, ама умре! Сега нема повеќе надеж, сега ја имам реалноста, колку и да е сурова ќе мора да се помирам со неа и да живеам со неа. Имам доста за менување. Премногу работи не чинат, а кога нешто не чини тоа се менува, се менува од корен. Ќе живуркам дур да си дојдат овие и после заедно си одиме, секој по својот пат. Светот е големо место каде секој треба да си ја бара среќата, а кога бараш нешто тоа и ќе го најдеш. Мојата среќа не била тука, џабе се надевав!