Дали ви смета љубопитноста кај некои луѓе?

  • Креатор на темата Креатор на темата renate
  • Време на започнување Време на започнување
Не само што ми сметаат, туку и страшно ми одат на нерви. Можеби ми сметаат затоа што сум премногу воздржана и не заинтересирана за тоа што се случува со другите, па кога ќе се закачи некоја таква радознала особа, јас едноствано се дистанцирам и јасно нагласувам до кај се границите. Ниту некому му ја нурушувам приватноста, ниту сакам да ми ја нарушуваат.


Многу ми смета. И мразам такви луѓе што љубоморат, а од сите страни сум со такви луѓе опкружен. :mad: Љубомората е болест.

Љубопитност, не љубомора :)
 
Никогаш не ми сметала.
Еднаш, таква љубопитна личност, ме испрашуваше и информациите ги изврти и ми наштети.
Од тогаш ми сметаат прашалници.

Јас не напињам да ми се отвараат. Обично ми доаѓаат луѓе и почнуваат да си зборат.
Се случило блиски да ми ќутат. Ова немате поим колку ме има извреѓано.
Меѓу редови (за оние што не знаат да читаат) значи: „Сакам дистанца, стој подалеку од мене“.
Што ќе правиш? Ќути си и ти и нека те боли и тргни си се на страна.
But they just lost a friend.
 
Imam i jas eden komsija mnogu radoznali se i on i zena mu.Mojata kerka uci so negovata i cesto pati mojata odi kaj niv da si igraat.Vo posledno vreme deteto ne go pustam kaj niv poradi tie raboti.Koga i da odi kaj niv majkata na devojceto non-stop nesto ja isprasuva.Te kako e tatko ti kako na rabota kolku plata zima ,majkati kolku plata zima itakvi slicni raboti.A pa nedaj boze da te vidat niz grad so zdravstvena kniska,dodeka ne te isprasaat sto ti e i od sto si bolen ne te pustat.Ednas mi skisna i i odvrnav deka toa ne e nejzina rabota pa duri jas ispadnav kriv.Mnogu sum bil aroganten.More mars u pizdu materinu ne mi treba takvi radoznali so samo ti zaviduvat.
 
По карактер не сум радознал, затоа многу се нервирам кога некој сака да знае се за тебе.За таквите луге би рекол немаат свој живот, или премногум им е досаден
 
Многу ми смета, многу се нервирам кога некој апла ме испрашува во лице без срам. Едвај се воздржувам да не возвратам. Особено ме нервира кога некој од фамилија го прави тоа.
Па добро, зарем не мислат дека ако сакам да им кажам ќе има кажам, штом досега не разбрале очигледно не сакам да им кажам ништо. Глупи луѓе.

А, исто така ме нервира и кога раскажувам некој настан, а обично кога раскажувам нешто муабетот има поента и многу се нервирам кога ќе почнат да ме испрашуваат некој детали и ситници небитни за она што сакам да го кажам. Не разбирам од што корист им е ако го дознаат тоа?
 
Него некој нека предложи како да се однесуваме со таквите луѓе. И околу мене многу такви има. И џабе е да му кажеш да не прашува кога инает тера. Има доста упорни луѓе.
 
Под љубопитни има две категории :
-Љубопитни колку да знаат све што се случува
-Љубопитни со скриена намера

Првиве уопште не ми сметаат за разлика од вторите неможам да ги поднесам :)
 
Многу ме нервираат муабетите како"Е,па кај си ти девојче,што те нема толку време итн итн.Триста прашања во една секунда а јас од култура ќе одговарам и ќе одговарам ко на испит да сум.
Многу ми се интересни тука одговорите што никој тука не е љуботитен.
Кај се љубопитните на форумов?
 
Да, претерано ме иритираат. Ако на мене ми се случи нешто вакво ќе ги отерам у пичку матер, се си има граница, ова е веќе нарушување на приватноста, што ги боли нив кај идам ја и што праам...
 
ДА многу ми сметаат и ме нервираат такви личности без разлика каква им е намерата. И јас така наивно се ќе си кажам се а ништо нема да прашам пошто не ме интеррсира. И после кога ќе се свестам се нервирам
 
Јас си признавам дека сум љубопитен по природа, како дете бев кошмар со прашување бесмислени прашања, да дремам и слушам на масата кад што старите си муабетат. Кога потпораснав ме изделкаа да бидам малку попристоен и да не го пикам секаде носот. Сега се контролирам и кога се однесува за приватност за личност не се интересирам, ама многу ми е терсене ако некој ми закаже за нешто и потоа нагло прекине и не сака да каже ништо повеќе.
Ми смета љубопитност само од типот кога на некој ќе му кажеш дека тоа ти е границата, и истиот без твое знаење сака да дознае нешто зад грб или пак да те следи.
 
Да.
Отворена личност сум по природа, се што сметам дека треба да знаеш, сама ќе ти кажам. Она кое што не сум го кажала сама, очигледно не сакам да се знае. Што во превод значи, не ми поставувај прашања кои ќе ме испровоцираат да се претворам во кучка за пола секунда. Генерално имам проблем со оние типови на луѓе кои ѕиркаат од зад врата кој доаѓа, кој си оди, во колку. Се ежам од приказни во стилот на „ Јас видов, слушнав, ми кажаа ... “
You know what they say, curiosity killed the cat.
 
Не само што ми смета, туку имам и проблем со љубопитни луѓе. Првин затоа што не њушкам по туѓи животи, а и не ме интересира, освен ако успат не слушнам некој сочен трач. Затоа несакам некој да њушка по мојот живот, и да ми поставува прашања од кои пот ме облева. Многу пати така несвесно ме пецнале со некое прашање, за кое несакам да дадам одговор, ниту пак сакам да отворам тема.
 
Многу се нервирам кога ќе ме прашаат ‘‘Што работиш (ништо), епа како живееш,од каде пари за сметики,имаш и кола а ништо не работиш‘‘ незнам зошто луѓетоа ги интересира тоа?
Како вие би постапиле доколку се најдете во истата ситуација како мене?
 
da vi kazam mnogu zatoasto jas nesum toj tip mnogu mnogu ne me interesiraat poveke od rabotite samo ako sum jas vo prasanje odnosno ako jas sum ogovarana:cautious:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom