1. Ne gi ispolnuvame uslovite sto gi bara EU ni 10%.
2. Sme na rab na nefunkcionalna drzava.
3. Vo mnogu clenki od EU ima javni izjavi deka zasega nema prosiruvanje opsto i deka konkretno ne se raspolozeni da pocnat pregovori so RSM.
Правосудниот систем е огромна нула. Таков беше уште за време на СФРЈ, сега е уште полош. Се суди по партиски налог (по налог на власта).
Здравството е нула. Некогаш беше подобро, ама од осамостојувањето (за каква ли самостојност зборувам?) постојано пропаѓа. За лекови кои одат преку фондот мораме да чекаме во ред, како некогаш за леб или кафе. И за нив плаќаме партиципација, па уште и доплата. Безмалку ги купуваме на слободно.
Образованието е нула. Секоја година сè полошо и полошо. Во нижите одделенија нема повторување, па во вишите доаѓаат ученици кои буквално не знаат да читаат, да не зборуваме дека не знаат да решат обична математичка задача. На крај тие татови и мамини синови доаѓаат на функција и ни ја одредуваат судбината.
Изборите се нула. Јавно вршење притисоци врз вработените, делење вреќи со брашно и пакети со зејтин... Полнењето гласачки кутии на некои избирачки места веќе е стандардна појава, без некој да сноси последици за тоа. (За ова СДС се посебни специјалисти.)
Криминалот царува во сите сфери од животот. А најголеми криминалци се оние што се на високи функции.
Мислите ли дека ЕУ има потреба од вакви таканаречени држави? Доста им е што ги примија Романија и Бугарија.
За влез во унијата ќе почекаме уште педесетина годии (ако дотогаш не се распадне, а реални се шансите), а можеби уште толку.