Aceva напиша:
Е зашо така, сфарно?
Те опитвам зошто имам идентичен, сигурно посериозен, случај/проблем со една пријателка. Доктор Џекхил у Скопје и Мис Хајд - надвор од границиве на нашата мала и прекрасна. Тука чучи у ќуш и чека да пријде некој (било кој - што е најтрагично), а надвор и блеснуваат тоа очиштата зелени и не моеш да ја стасаш. А кога се иссели на некое подолго време надвор, и јас се понадевав дека сме ја решиле, исто така почна да чучи.
Абе муабетот ми е дека коа ќе искочам на местенцава кај шо ја идам да кажам андергроунд (ама од мејнстримов нема спас) така да нема aндергроунд денеска,ја неможам да видам насмеана фаца од цура која со гримаса ти казжуе дека излегла за да запознава нови луѓе.
Друга работа,ја сум ти малце комплексен тип,коа искачам у град сакам да јадам гомна да се зезам да се растеретам,додека некоја кокошка ќе ми дрви или шо праела денес на факс или на работа пошо нели НЕ МЕ ЗНАЕ и ќе глуми финоќа пред мене(нема опуштеност)
Значи поентата ми е:да глеам многу насмеани цури (а не коа ќе влезам у Сектор,местото кај шо киснам најчесто) глеам само намуртени цури со подвиснати муцки што уште со фацата ти кажуе ако ми пријдеш си го јадел.И така постојано и постојано истите и истите фаци all the time.
Додека надвор од Ск не познаваш никој па макар и у Дебар да си шо се вика,а да не збориме за надвор од државава.
И друг факт што ме нервира,ја сум sex addicted дај доста се глуми у градов дека сите се дева марија.
У постов има многу причини зашо ја го минимизирав моето излагање у Скопје.
п.с. мое лично размислување