Земјоделско земјиште како инвестиција (buy and hold) и цени на нивите во Македонија по градови

Член од
6 април 2005
Мислења
2.959
Поени од реакции
3.099
sho odlucivte?
sea kje vi kazam, 4.5 hektari sred kumanovo nekjat ni 5 evra da dadat po kvadrat.
sea defintivno ne e vreme za `let`
 
T

Terroir

Гостин
Postara e temava sepak da prasam, znae nekoj kako odi postapkata za otkup na drzavno zemjodelsko zemjiste (i dali e mozno takvo nesto kaj nas)

I dali bi imal prednost dokolku momentalno jas imam zakup na istoto ili nema vrska
 
Последно уредено од модератор:
Член од
3 април 2014
Мислења
23
Поени од реакции
42
Postara e temava sepak da prasam, znae nekoj kako odi postapkata za otkup na drzavno zemjodelsko zemjiste (i dali e mozno takvo nesto kaj nas)

I dali bi imal prednost dokolku momentalno jas imam zakup na istoto ili nema vrska
За жал законот за купување на државно земјоделско земјиште повеќе не е во сила.
Со менувањето на власта овој закон беше еден од првите кои новата влада СДС/ДУИ ги поништи.
Со законските измени во ЗАКОН ЗА ЗЕМЈОДЕЛСКО ЗЕМЈИШТЕ стои:
Член:17
Земјоделско земјиште во државна сопственост неможе да биде предмет на продажба.

Необично е тоа што на сајтот mzsv.gov.mk сеуште стои програмата за продажба на државно земјоделско земјиште пред законските измени.
Сајтот во тој дел никој не го ажурирал иако законот со месеци е променет.
 
T

Terroir

Гостин
За жал законот за купување на државно земјоделско земјиште повеќе не е во сила.
Со менувањето на власта овој закон беше еден од првите кои новата влада СДС/ДУИ ги поништи.
Со законските измени во ЗАКОН ЗА ЗЕМЈОДЕЛСКО ЗЕМЈИШТЕ стои:
Член:17
Земјоделско земјиште во државна сопственост неможе да биде предмет на продажба.

Необично е тоа што на сајтот mzsv.gov.mk сеуште стои програмата за продажба на државно земјоделско земјиште пред законските измени.
Сајтот во тој дел никој не го ажурирал иако законот со месеци е променет.

Штета..
Ова во никој случај не оди во корист ниту на државата ниту на луѓето, еден куп празно земјиште кое зјае така а да немаш опција да го купиш и да планираш нешто поголемо

И она што се обработува претежно е со ниско доходовни култури како житарици а и незнам како би убедиле некој да инвестира посериозно во други гранки кога ете неможат да бидат сигурни дека после “концесијата“ ќе остане повторно кај нив, има култури кои успешно може и да се работат по 40-50 години а концесијата ти е само 25г
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.706
Поени од реакции
12.123
За жал законот за купување на државно земјоделско земјиште повеќе не е во сила.
.
Ако збориш за Законот за продажба (а не купување) на земјоделско земјиште во државна сопственост, каде пишува дека е вон сила?
 
Последно уредено:
Член од
3 април 2014
Мислења
23
Поени од реакции
42
Ако збориш за Законот за продажба (а не купување) на земјоделско земјиште во државна сопственост, каде пишува дека е вон сила?
Благодарам на корекцијата Lurtz во право си законот беше за продажба.

http://emagazin.mk/vesti/vest/39194

http://vecer.mk/ekonomija/predlozheno-ukinuvanje-na-zakonot-za-prodazhba-na-drzhavno-zemjodelsko-zemjishte

Укинувањето на законот го објавија повеќе медиуми на 02/09/2017 беше предлог од МЗШВ до влада.
На овој закон само му требаше симплифицирање за да профункционира продажбата/купувањето на државно земјоделско земјиште.
Со оваа приватизација на државната земјоделска земја владата ќе инкасираше значителни средства во празниот буџет, но за жал можноста не ја согледаа ни претходната, а ни сегашната влада.

Terroir потполно ти е на место размислувањето.
 
Член од
7 март 2009
Мислења
1.127
Поени од реакции
788
ako gledas dolgorocno da....ako imas visok pari i mislis deka ke gi oplodis na toj nacin t.e. ke se zalagas i imas zelba da gi oplodis. Aama ne mozis da bidis siguren dali toa ke bide za 5 ili 50 godini.
Како долгорочна инвестиција која можеби ќе му донесе бенефит и приход на некое паравнуче да,се исплаќа вака да инвестираш во плодна змеја и ниви кои ете за жал кај нас никој не сака да ги работи,ама што со твојата лична бенефит? Овде,сега,во моментов?[DOUBLEPOST=1517639210][/DOUBLEPOST]
Глобално се намалува површината на земјоделското земјиште по глава на жител на што влијаат многу фактори (изградба на згради-Скопје, автопати, индустриски зони во најплодните котлини и речни долини). Дезертификацијата го намалува бонитетот на почвата и ја прави непогодна за земјоделие, климатските промени носат сушни периоди кои негативно влијаат на приносите и почвата. Глобалниот раст на енергентите носи се поголеми површини да се пренаменуваат од посеви за исхрана во посеви за биогориво за производство на обновлива енергија. Се очекува и понатамошен раст на светската популација, и промена на прехрамбените навиќи на населението (2 милијарди кинези и индијци почнаа да јадат во Кина 3-оброк, а во Индија 2-оброк редовно), луѓето во земјите во развој ден повеќе консумираат месо (пилешко, свинско), а производството на сточна храна од житарки е конкуренција на житарките кои најсиромашните ги користат како единствен прехрамбен извор, оваа додатно ќе го намали земјоделското земјиште поради посредно производство на храна. Овие глобални трендови доведуваат до зголемување на цената на храната и до раст на цените на земјоделското земјиште кое станува се повреден ресурс.
Ми се нудат парцели за продажба од старечки домаќинства во села што изумираат за 100евра/декар(1.000 м), субвенцијата за обработна на земјиштето е 1.200 ден/год/декар ако користам сертифициран семенски материјал, а вака гледано нивите ги отплаќам за 5 години(20% годишно) преку субвенција. Квалитетот на почвата е низок 5-6-7 класа без систем за наводнување и нема предиспозиција за вискоки приноси единствено производот (жито) ќе си го покрие производниот трошок без да создава додатна акумулација на капитал. Досега имам купено 38.000 м квадратни се мислам дали да инвестирам уште пари во земјоделска земја која не ми носи приход, но ми останува како капитал, а гледам истите катастарски класи во Бугарија одат 200-300 евра/декар, а во Србија над 500 евра декар 5-7 класа.
Кај нас парцелите кои ми ѓи нудат се со големина 2-10 декара, а во соседните земји се нудат парцели 100-200 декара во парцела.
Дали и кај нас ќе следи раст на цените на нивите како во соседството???
Ми се допаѓа како размислуваш долгорочно,меѓутоа којзнае што ќе се случува после 50-тина години овде кај нас? Можеби ќе има некој нов систем кој ќе им го одземе сето земјиште на приватните сопственици,слично како денационализацијата после 2-та светска војна,ова може и навистина да се случи затоа што историјата понекогаш се преповторува,сега тоа нам ни изгледа невозможно ама се е можно,инаку идејава со купување земјиште ти е добра,јас мислам дека ако се инвестира во тоа земјиште(терени за голф,дефицитарни и барани билки на светскиот маркет и сл.)тогаш бенефит би имал и ти и државата во целина,ама тоа кај нас некако слабо оди,се надевам ова ќе се промени во блиска иднина[DOUBLEPOST=1517643755][/DOUBLEPOST]
Уште ли мислите дека има народ кој сака да работи земјоделие?
Па од немај каде го работитме тоа, никој не сака да работи како коњ, за на крај ништо да не му биде сигурно.
Види,ако си пирметил по пазариве наши се побројни се прекупците на земјоделски п-ди кои препродаваат роба купена од кванташки,тоа кажува се,нивите се празни низ македонските полиња
 
Последно уредено:
Член од
23 јануари 2016
Мислења
2.141
Поени од реакции
5.492
nasprotiv pametno e drzavata da ne prodava zemjiste, dolgorocno toa e najpametno resenie za sekoja drzava. spored mene prifatlivo e samo da se dava pod koncesija na maksimalno 30-40 godini so strogi restrikcii, a bi vnel isklucoci za pomali povrsini za ljuge koi nemaat poglema povrsina vo nivna sopstvenost. svesen sum deka za nekoi planovi se planira i podolgorocno, jas na primer nikogas ne bi sadel drva na zemjiste koe go imam samo pod koncesija (osven drva koi rastat brzo i ne se sadat zaradi plodot), no ne smee da se zaboravi deka zemjisteto e ograniceno i ustvari mu pripaga na narodot, a globolno raste populacijata. zaradi toa drzavite mora da go stitat zemjisteto, se drugo dolgorocno lici na nekoj vid samoubistvo.

dovolno e da poglednete sto se desava sirum svetot, plodni mesta se kupuvaat od strateski pricini. vo bosna poslednite godini bez broj privatni zemjista se prefrlija vo sopstvenost na arapi, kako sto razbrav i vo bugarija ima slicen trend (za ova nemam informacija od prva raka), istoto se slucuva duri i tuka vo germanija.

btw ako nekoj od vas saka da vlozi vo zemjisti ili zemjodelie veruvajte deka vo istocna evropa ima daleku pointeresni opcii. zemjisteto vo makedonija ustvari e preskapo ako se sporedi so cenite od drugi evropski drzavi. vo ceska na primer mozete da kupite kvadraten metar i za ispod 0,50€, slicno e i vo drugi drzavi od okolinata. vo makedonija nekako cvrsto se drzi cenata od barem evro za kvadrat, dodeka vo drugi drzavi cenite odamna ja podminaa taka granica. znaci ako toj biznis vi e zelba i imate pari togas imate podobar izbor od makedonija.
 
T

Terroir

Гостин
nasprotiv pametno e drzavata da ne prodava zemjiste, dolgorocno toa e najpametno resenie za sekoja drzava. spored mene prifatlivo e samo da se dava pod koncesija na maksimalno 30-40 godini so strogi restrikcii, a bi vnel isklucoci za pomali povrsini za ljuge koi nemaat poglema povrsina vo nivna sopstvenost. svesen sum deka za nekoi planovi se planira i podolgorocno, jas na primer nikogas ne bi sadel drva na zemjiste koe go imam samo pod koncesija (osven drva koi rastat brzo i ne se sadat zaradi plodot), no ne smee da se zaboravi deka zemjisteto e ograniceno i ustvari mu pripaga na narodot, a globolno raste populacijata. zaradi toa drzavite mora da go stitat zemjisteto, se drugo dolgorocno lici na nekoj vid samoubistvo.

dovolno e da poglednete sto se desava sirum svetot, plodni mesta se kupuvaat od strateski pricini. vo bosna poslednite godini bez broj privatni zemjista se prefrlija vo sopstvenost na arapi, kako sto razbrav i vo bugarija ima slicen trend (za ova nemam informacija od prva raka), istoto se slucuva duri i tuka vo germanija.

btw ako nekoj od vas saka da vlozi vo zemjisti ili zemjodelie veruvajte deka vo istocna evropa ima daleku pointeresni opcii. zemjisteto vo makedonija ustvari e preskapo ako se sporedi so cenite od drugi evropski drzavi. vo ceska na primer mozete da kupite kvadraten metar i za ispod 0,50€, slicno e i vo drugi drzavi od okolinata. vo makedonija nekako cvrsto se drzi cenata od barem evro za kvadrat, dodeka vo drugi drzavi cenite odamna ja podminaa taka granica. znaci ako toj biznis vi e zelba i imate pari togas imate podobar izbor od makedonija.
За да не го купуваат Арапи, Кинези и слични постои закон со кој се забранува да купуваат и да имаат во посед странци земјоделско земјиште (како концесија можат).

Кај нас се наоѓа земјоделско земјиште и по 0.3е м2 но на помали парчиња од по неколку декари, 1 евро квадрат во поголемиот дел од Македонија тешко и тоа само на поголеми површини кои имаат систем со наводнување или се блиску до населени места (имаат градежен потенцијал) инаку тешко да достигнат таква цена..

Инаку баш денеска гледав емисија на ХРТ1 каде Холанѓанец се преселил во Хрватска и купил земја, оти таму во Холандија 1 хектар бил 60-70.000 евра
 
Член од
23 јануари 2016
Мислења
2.141
Поени од реакции
5.492
За да не го купуваат Арапи, Кинези и слични постои закон со кој се забранува да купуваат и да имаат во посед странци земјоделско земјиште (како концесија можат).

Кај нас се наоѓа земјоделско земјиште и по 0.3е м2 но на помали парчиња од по неколку декари, 1 евро квадрат во поголемиот дел од Македонија тешко и тоа само на поголеми површини кои имаат систем со наводнување или се блиску до населени места (имаат градежен потенцијал) инаку тешко да достигнат таква цена..

Инаку баш денеска гледав емисија на ХРТ1 каде Холанѓанец се преселил во Хрватска и купил земја, оти таму во Холандија 1 хектар бил 60-70.000 евра
vo praksa ne funkcionira takvo nesto. vo tajland ima zabrana za stranci, smeat da poseduvaat nedviznost, no ne i zemjiste. za toj sto ima pari toa ne e pregolem problem, sklucuva brak so zena od drzavata i tolku. duri i da imaat zena na drugo mesto so vrski lesno vadat dokumenti deka ne se vo brak. baska posebno vo siromasni drzavi kako nasata za kratko vreme mozat da najdat moznost da dobijat drzavjanstvo.

no ne e rizik samo od arapi i kinezi, istiot problem go imas i so ljuge od evropa, a makedonija nekogas ako vleze vo EU nema da ima moznost da mu zabrani na covek od EU da kupi zemjiste bidejki takvi zabrani ne se legalni spored EU zakonite. posebno bogatite arapi koi kupuvaat zemjiste cesto imaat EU pasos bidejki vo nekolku drzavi kako na primer malta so pari lesno mozes da stignes do drzavjanstvo.

tret argument e sto problem ne se samo stranci. aj sto najkasno vo EU ne bi mozel da gi sprecis strancite, ne e ni dobro makedonci da kupat pregolem del od zemjisteto, za narodot podobro e pogolemiot del da e vo race na drzavata. zemjisteto e vazna resursa koja spored nikogas ne smee celosno da padne vo privatni race.

ne ziveam vo makedonija i mozda ne znam najdobro kako tamu se dvizi situacijata, no tuka na "zapad" poslednite 20 godini za zal pokazaa deka preteranata privatizacija e stetna. ne sum levicar, ama vremeto jasno pokazuva deka so namalena regulacija se stanuva poloso za pogolem del od naselenieto. politicarite imaa vizija deka ako i se odvrzat racete na "ekonomijata" (bogatite) togas se ke funkcionira uste podobro bidejki tie bogatstvoto i rastot odposle fer ke go podelat, no realnosta e sto odvrzanite race gi koristat za da profitira maksimum 10-20% od naselenieto, a za ostanatite od godina do godina zivotot e potezok. sekako malku off topic, no IMHO se toa e do negde povrzano.

edit:
da, vo holandija i nekoi delovi od germanija zemjisteto e skapo, 60.000-70.000€ za hektar ne se ni koj znaj kolku. vo germanija imas regioni kade kvadrat nema da ti go dadat ni za 20€ odnosno bi barale nekoja fiktivna cena bidejki e blisku do gusto naselen i bogat region so moznost nekogas da dobies dozvola za gradanje i so toa kvadratot da bide i 500+ evra, no imas i germanski regioni (pretezno istocna germanija) kade sto mozes da dobies kvadrat i za pomalku od edno evro.
 
Последно уредено:
Член од
18 август 2015
Мислења
159
Поени од реакции
85
Здраво дечки
Размислувам за купување на земјоделско земјиште (пасиште) во една рурална област која што е популарна и примамлива за туристи и што допрва ќе биде уште повеќе. Како би одела и чинела постапката за префрлување од пасиште во градежно, па после истите да ги препродавам како градежно. Нормално, земјиштето да биде зачистено, примамливо за продажба.
Мислења, совети...
 
Член од
22 февруари 2019
Мислења
315
Поени од реакции
305
Здраво, темава малце оставена, таман еве прилика за да ја мрдниме пак. 20 години нива не многу голема 2.500м2 која стариот мој ја работи. Овошки, зеленчук и сл. Цело време слушам сунбенции годиниве, но си мислев дека тоа е за големите земјоделски површини. Пред некој ден еден човек ми велеше аплицирај и 100 еур да ти дадат, барем бензинот да го извадиш за до нива си ќар. Просурфав и тешко информации. Најдов тоа агенцијата која дава субвенции но за да се аплицира морало да се пријавиш претходно и да си регистриран, нивата некое бројче да добиела и после да аплицираш. Им пишам дали тоа може онлајн и тие ми даваат телефон и пак ме упатуваат кај подрачното, а таму редици. После еде ми рече да заврши гужвата после регистрирај се за в година. Има некој искуство како оди тоа регистрацијата, дали може онлајн да се напрај побрзо и уште сега да се фати возот до 1 август? Оти видов можело онлајн за субвенции, но за регистрација? Ако има некој информации и да каже за постапката би било супер.
 
M

Macedon1um

Гостин
Здраво, темава малце оставена, таман еве прилика за да ја мрдниме пак. 20 години нива не многу голема 2.500м2 која стариот мој ја работи. Овошки, зеленчук и сл. Цело време слушам сунбенции годиниве, но си мислев дека тоа е за големите земјоделски површини. Пред некој ден еден човек ми велеше аплицирај и 100 еур да ти дадат, барем бензинот да го извадиш за до нива си ќар. Просурфав и тешко информации. Најдов тоа агенцијата која дава субвенции но за да се аплицира морало да се пријавиш претходно и да си регистриран, нивата некое бројче да добиела и после да аплицираш. Им пишам дали тоа може онлајн и тие ми даваат телефон и пак ме упатуваат кај подрачното, а таму редици. После еде ми рече да заврши гужвата после регистрирај се за в година. Има некој искуство како оди тоа регистрацијата, дали може онлајн да се напрај побрзо и уште сега да се фати возот до 1 август? Оти видов можело онлајн за субвенции, но за регистрација? Ако има некој информации и да каже за постапката би било супер.
До 31 месецов се пријавуваат субвенции, иако со оглед дека ти е мала површината 2500м2 и пишуваш различни култури не сум сигурен колку ќе можеш да аплицираш за истите. Обично има некои минимум капацитети кои се потребни за да ги пријавиш , мислам по 2 дк (2000м2) минимум за овоштарство и градинарство бараат а пример ти ако имаш 1000м2 под овошки и 1500м2 од тие 2500 под градинарски култури ќе го немаш минимумот - сепак прашај си во подрачната единица
 

Kajgana Shop

На врв Bottom