- Член од
- 28 октомври 2015
- Мислења
- 926
- Поени од реакции
- 1.236
МНОГУЗдраво дечки не најдов тема па ќе поставам прашање овде. Колку пари би добил од половина хектар земјиште , земјиштето е многу блиску до морето во Албанија.
МНОГУЗдраво дечки не најдов тема па ќе поставам прашање овде. Колку пари би добил од половина хектар земјиште , земјиштето е многу блиску до морето во Албанија.
За жал законот за купување на државно земјоделско земјиште повеќе не е во сила.Postara e temava sepak da prasam, znae nekoj kako odi postapkata za otkup na drzavno zemjodelsko zemjiste (i dali e mozno takvo nesto kaj nas)
I dali bi imal prednost dokolku momentalno jas imam zakup na istoto ili nema vrska
За жал законот за купување на државно земјоделско земјиште повеќе не е во сила.
Со менувањето на власта овој закон беше еден од првите кои новата влада СДС/ДУИ ги поништи.
Со законските измени во ЗАКОН ЗА ЗЕМЈОДЕЛСКО ЗЕМЈИШТЕ стои:
Член:17
Земјоделско земјиште во државна сопственост неможе да биде предмет на продажба.
Необично е тоа што на сајтот mzsv.gov.mk сеуште стои програмата за продажба на државно земјоделско земјиште пред законските измени.
Сајтот во тој дел никој не го ажурирал иако законот со месеци е променет.
Ако збориш за Законот за продажба (а не купување) на земјоделско земјиште во државна сопственост, каде пишува дека е вон сила?За жал законот за купување на државно земјоделско земјиште повеќе не е во сила.
.
Благодарам на корекцијата Lurtz во право си законот беше за продажба.Ако збориш за Законот за продажба (а не купување) на земјоделско земјиште во државна сопственост, каде пишува дека е вон сила?
Како долгорочна инвестиција која можеби ќе му донесе бенефит и приход на некое паравнуче да,се исплаќа вака да инвестираш во плодна змеја и ниви кои ете за жал кај нас никој не сака да ги работи,ама што со твојата лична бенефит? Овде,сега,во моментов?[DOUBLEPOST=1517639210][/DOUBLEPOST]ako gledas dolgorocno da....ako imas visok pari i mislis deka ke gi oplodis na toj nacin t.e. ke se zalagas i imas zelba da gi oplodis. Aama ne mozis da bidis siguren dali toa ke bide za 5 ili 50 godini.
Ми се допаѓа како размислуваш долгорочно,меѓутоа којзнае што ќе се случува после 50-тина години овде кај нас? Можеби ќе има некој нов систем кој ќе им го одземе сето земјиште на приватните сопственици,слично како денационализацијата после 2-та светска војна,ова може и навистина да се случи затоа што историјата понекогаш се преповторува,сега тоа нам ни изгледа невозможно ама се е можно,инаку идејава со купување земјиште ти е добра,јас мислам дека ако се инвестира во тоа земјиште(терени за голф,дефицитарни и барани билки на светскиот маркет и сл.)тогаш бенефит би имал и ти и државата во целина,ама тоа кај нас некако слабо оди,се надевам ова ќе се промени во блиска иднина[DOUBLEPOST=1517643755][/DOUBLEPOST]Глобално се намалува површината на земјоделското земјиште по глава на жител на што влијаат многу фактори (изградба на згради-Скопје, автопати, индустриски зони во најплодните котлини и речни долини). Дезертификацијата го намалува бонитетот на почвата и ја прави непогодна за земјоделие, климатските промени носат сушни периоди кои негативно влијаат на приносите и почвата. Глобалниот раст на енергентите носи се поголеми површини да се пренаменуваат од посеви за исхрана во посеви за биогориво за производство на обновлива енергија. Се очекува и понатамошен раст на светската популација, и промена на прехрамбените навиќи на населението (2 милијарди кинези и индијци почнаа да јадат во Кина 3-оброк, а во Индија 2-оброк редовно), луѓето во земјите во развој ден повеќе консумираат месо (пилешко, свинско), а производството на сточна храна од житарки е конкуренција на житарките кои најсиромашните ги користат како единствен прехрамбен извор, оваа додатно ќе го намали земјоделското земјиште поради посредно производство на храна. Овие глобални трендови доведуваат до зголемување на цената на храната и до раст на цените на земјоделското земјиште кое станува се повреден ресурс.
Ми се нудат парцели за продажба од старечки домаќинства во села што изумираат за 100евра/декар(1.000 м), субвенцијата за обработна на земјиштето е 1.200 ден/год/декар ако користам сертифициран семенски материјал, а вака гледано нивите ги отплаќам за 5 години(20% годишно) преку субвенција. Квалитетот на почвата е низок 5-6-7 класа без систем за наводнување и нема предиспозиција за вискоки приноси единствено производот (жито) ќе си го покрие производниот трошок без да создава додатна акумулација на капитал. Досега имам купено 38.000 м квадратни се мислам дали да инвестирам уште пари во земјоделска земја која не ми носи приход, но ми останува како капитал, а гледам истите катастарски класи во Бугарија одат 200-300 евра/декар, а во Србија над 500 евра декар 5-7 класа.
Кај нас парцелите кои ми ѓи нудат се со големина 2-10 декара, а во соседните земји се нудат парцели 100-200 декара во парцела.
Дали и кај нас ќе следи раст на цените на нивите како во соседството???
Види,ако си пирметил по пазариве наши се побројни се прекупците на земјоделски п-ди кои препродаваат роба купена од кванташки,тоа кажува се,нивите се празни низ македонските полињаУште ли мислите дека има народ кој сака да работи земјоделие?
Па од немај каде го работитме тоа, никој не сака да работи како коњ, за на крај ништо да не му биде сигурно.
За да не го купуваат Арапи, Кинези и слични постои закон со кој се забранува да купуваат и да имаат во посед странци земјоделско земјиште (како концесија можат).nasprotiv pametno e drzavata da ne prodava zemjiste, dolgorocno toa e najpametno resenie za sekoja drzava. spored mene prifatlivo e samo da se dava pod koncesija na maksimalno 30-40 godini so strogi restrikcii, a bi vnel isklucoci za pomali povrsini za ljuge koi nemaat poglema povrsina vo nivna sopstvenost. svesen sum deka za nekoi planovi se planira i podolgorocno, jas na primer nikogas ne bi sadel drva na zemjiste koe go imam samo pod koncesija (osven drva koi rastat brzo i ne se sadat zaradi plodot), no ne smee da se zaboravi deka zemjisteto e ograniceno i ustvari mu pripaga na narodot, a globolno raste populacijata. zaradi toa drzavite mora da go stitat zemjisteto, se drugo dolgorocno lici na nekoj vid samoubistvo.
dovolno e da poglednete sto se desava sirum svetot, plodni mesta se kupuvaat od strateski pricini. vo bosna poslednite godini bez broj privatni zemjista se prefrlija vo sopstvenost na arapi, kako sto razbrav i vo bugarija ima slicen trend (za ova nemam informacija od prva raka), istoto se slucuva duri i tuka vo germanija.
btw ako nekoj od vas saka da vlozi vo zemjisti ili zemjodelie veruvajte deka vo istocna evropa ima daleku pointeresni opcii. zemjisteto vo makedonija ustvari e preskapo ako se sporedi so cenite od drugi evropski drzavi. vo ceska na primer mozete da kupite kvadraten metar i za ispod 0,50€, slicno e i vo drugi drzavi od okolinata. vo makedonija nekako cvrsto se drzi cenata od barem evro za kvadrat, dodeka vo drugi drzavi cenite odamna ja podminaa taka granica. znaci ako toj biznis vi e zelba i imate pari togas imate podobar izbor od makedonija.
vo praksa ne funkcionira takvo nesto. vo tajland ima zabrana za stranci, smeat da poseduvaat nedviznost, no ne i zemjiste. za toj sto ima pari toa ne e pregolem problem, sklucuva brak so zena od drzavata i tolku. duri i da imaat zena na drugo mesto so vrski lesno vadat dokumenti deka ne se vo brak. baska posebno vo siromasni drzavi kako nasata za kratko vreme mozat da najdat moznost da dobijat drzavjanstvo.За да не го купуваат Арапи, Кинези и слични постои закон со кој се забранува да купуваат и да имаат во посед странци земјоделско земјиште (како концесија можат).
Кај нас се наоѓа земјоделско земјиште и по 0.3е м2 но на помали парчиња од по неколку декари, 1 евро квадрат во поголемиот дел од Македонија тешко и тоа само на поголеми површини кои имаат систем со наводнување или се блиску до населени места (имаат градежен потенцијал) инаку тешко да достигнат таква цена..
Инаку баш денеска гледав емисија на ХРТ1 каде Холанѓанец се преселил во Хрватска и купил земја, оти таму во Холандија 1 хектар бил 60-70.000 евра
До 31 месецов се пријавуваат субвенции, иако со оглед дека ти е мала површината 2500м2 и пишуваш различни култури не сум сигурен колку ќе можеш да аплицираш за истите. Обично има некои минимум капацитети кои се потребни за да ги пријавиш , мислам по 2 дк (2000м2) минимум за овоштарство и градинарство бараат а пример ти ако имаш 1000м2 под овошки и 1500м2 од тие 2500 под градинарски култури ќе го немаш минимумот - сепак прашај си во подрачната единицаЗдраво, темава малце оставена, таман еве прилика за да ја мрдниме пак. 20 години нива не многу голема 2.500м2 која стариот мој ја работи. Овошки, зеленчук и сл. Цело време слушам сунбенции годиниве, но си мислев дека тоа е за големите земјоделски површини. Пред некој ден еден човек ми велеше аплицирај и 100 еур да ти дадат, барем бензинот да го извадиш за до нива си ќар. Просурфав и тешко информации. Најдов тоа агенцијата која дава субвенции но за да се аплицира морало да се пријавиш претходно и да си регистриран, нивата некое бројче да добиела и после да аплицираш. Им пишам дали тоа може онлајн и тие ми даваат телефон и пак ме упатуваат кај подрачното, а таму редици. После еде ми рече да заврши гужвата после регистрирај се за в година. Има некој искуство како оди тоа регистрацијата, дали може онлајн да се напрај побрзо и уште сега да се фати возот до 1 август? Оти видов можело онлајн за субвенции, но за регистрација? Ако има некој информации и да каже за постапката би било супер.