Паа вечна љубов,зависи што сфаќаш под тоа.Првите неколку години пука страст фршти од сите страни.Нормално е со тек на време интензитетот да опаѓа.Верноста,пријателството,навиката се работите што одржуваат бракови ко што имаат нашите старци.Неможеш да очекуваш ако си се омажил/оженил на 20 ко шо било порано,на 35,40 да се лапате и клецкате ко напалени тинејџери,спласнува тензијата фала богу.Секако и нашите татковци биле прави мажи а не лиглиња,а и жените трпеле мушки,не при првата караница куферите и кај мама.Зависи и какви предизвици,маки ќе ти сервира животот.Дали твоите ти остаиле све на готово,или со партнерот си почнал од нула.Мајка ми на 23 била мајка со два сина,се грижела за болен свекор,со таж транзициска жртва од што се немало пари сме немале ни клацкалка,не дункала на руки цело време,на раце перела пелени.Таман се средија работите,стариот го ранија у војната,едно чудо операции напраи,психички трауми,три години и кусур неможеше да работи,она ја издржуваше цела фамилија.Имаше тешки караници тој период,нервози,овој вреѓа,таа вреѓа,али никад не чув оди си,ќе те остаам или незнам што.Фала богу сега пркнаа колку толку работите,јас и братот израснавме, младоста у маки им помина,али сега кога можат не пропуштаат да отидат сами негде,си планинарат,се шетаат.Дали е до љубовта или нашиве стари биле друг материјал...Али ко што тргнала работава секој втор што се разведува по година-две брак па и по неколку месеци стварно незнам.