Имам напишано еден текст додека бев лудо заљубен ... Не знаев кај да го објавам па мислам дека темава е добра за него ... Еве кој сака да го прочита :
Sekoj den bes tebe i znaejkji deka toa moze da bide denot koga ke svatam deka sum te izgubil i deka ne mozeme da prodolzime e premnogu dolg , bolen i tezok den . Na momenti zatvaram oci i sonuvam buden kako sme zaedno , kako sve ni e prekrasno i kako nikoj ne moze da ne razdeli .Mislam deka sme najmokjnoto neshto i znam deka ti si najsakanataa ,najzashtitenata , najmnogu mislenata devojkaa , ednostavno ti si vo mojata krv i moeto srce, ti go ovozmozuvash sekoe odcukuvanje na moeto srce . Togash jas sum semokjen i nedopirliv za drugi , ednostavno samo na tebe sum slab .
Sve ova e prekrasno no za zal se sluchuva samo vo mojot zamislen svet , koga mizam i koga sonuvam buden ...
No realniot svet e mnogu pobolen , ponepravden i potezok , vo nego iskreno ne znam shto sme jas i ti ... Eden den sve e dobro , srekjni sme , nasmeani ni se slucuvaat prekrasni raboti koj ne moze da se zaboravat , no za zal drug den jas i ti sme dva razlicni poimi - se odnesuvame kako da sme stranci kako da ne se poznavame , nema doverba vo nas ,se izbegnuvame , im se doveruvame na drugi na koj eden den samo ke im tekne na nas , ili ke bidat so nas , bes da razmislime ... Moram da priznaam deka sum mnogu slab na tebe i deka sekoja bolka nanesena od tvoja strana me boli mnogu povekje od site drugi , taa bolka trae mnogu dolgo iako sakam da ja zaboravam , edinstven lek za taa bolka e tvojata nasmevka i tvojot baknez koj se premnogu jaki za mene i pokraj koj ne mozam da mislam na bolkite i na loshite raboti ...
Vo posledno vreme pokraj drugite se custvuvam deka za tebe sum samo nekoj poznanik na koj mu kazuvash samo edno zdravo i si prodolzuvash , kako da e nekojaa najsitna , najbleda tochka vo tvojot zivot , za koja ne mozesh da odvoish 2 min , da postoish samo za nejze . Toa custvo me boli i me povreduva mnogu me tera da sakaam da zaboravam na se , da prestane da go ovozmozuva sekoe odcukuvanje na moeto srce , ednostavno se da mi zamrzne i da ostanam sam , daleku od sve samo da mozam da te gledam sekoj den kako si srekjna i se smeesh bes mene .
Zivotot e mnogu cuden denes sum mnogu tazen , takov i ke si legnam a ne znam dali ke se razbudam i kakov ke se razbudam , dovolno e samo eden son vo koj ke bideme zaedno srekjni za da stanam radosen i vesel , ili pa nekoj mal problem za ich da ne stanam ... Za toa go prodolzuvam zivotot takov kakov sto e i ziveam so nadez deka eden den mojot zamislen svet vo koj sme jas i ti srekjni, nedopirlivi , i vo koj sum spremen da napravam se za ti da bidesh srekjna i zadovolna ke stane REALNOST ....