Не да сум збунета, ауу...
Еден ден ми е сеедно, друг ден плачам, трет ден не осеќам ама баш ништо, четврти ден ми недостигаш страшно, после не сакам да те видам... Ахххххххх....
Иако на моменти врската за мене беше само тортура, сепак те сакав(м) и имаме ептен убави спомени и еве вака, кога ќе дојде вечер и кога ќе почнам да се присетувам ми е убаво и те сакам до мене.. Ама кога се караме, не да те мразам у тој момент, УФ!.. Знам дека и јас имам тежок карактер, знам дека и јас грешам, ама сепак.. Кога ќе ми текне на случкиве што се случија додека бев на одмор и колку тешки зборови излегоа од тебе, уште не можам да верувам.. Уште не можам да верувам како можеше да кажеш такви нешта и да ме повредиш толку и уште да ми речеш дека мене ми е сеедно.. Демек само тебе ти е гајле дали пропаѓа врскава.. Сакам да успееме, сакам повеќе од се, ама не сум само јас и не зависи само од мене... Се надевам дека ќе ја донесеме вистинската одлука..
А дали те сакам... ДА, ТЕ САКАМ, ама негирам затоа што така помалце боли ...