Не мие јасно зошто секој збор што ќе го кажам за тебе е само обична лага? Никогаш не сум те излажал,што и да згрешам се ти кажував.
Едноставно си играш со моите чуства,непоминува минута,ден а јас да не мислам на тебе.
ТИ признав се,се ти кажав...направив грешка,ама сфатиме те молам не беше по моја вина,ниту пак дека сакав тоа да го направам. Лута си ми за тоа... заслужувам да ме мразиш,заслужувам да ме презираш,да ме игнорираш. Многу ми е тешко кога ќе помислам дека можеби истото и ти го правиш тамо.... мака ми е да помислам но сепак тоа го заслужив,заслужив да ми вратиш.
Сега можам само да седам и да си ја чекам казната.