С
Сатори
Гостин
Не те сакам...не сакам да те видам...не сакам да се искушувам повеќе...
Kolku samo nemozam da citam vakvi raboti, tazni, propadnati ljubovi. Mozebi zatoa sto ranata seuste e sveza, ne ni pocnala da zazdravuva, a ova mu doagja kako da ja posipuvam so nesto sto pravi povtorno da zaprzi i zaboli. Pa, ne pominaa ni nekolku dena? Sto sakam jas se da zaboravam za pomalku od 100 casa? Lele be,koga ke se oporavam,koga ke bidam pak istata, koga ke zastanam pak cvrsto na noze, so krenata glava, koga veke ednas nema da se zamaram ni so tebe, ni so nisto?Kooogaaaaaaaa?:nenene: Preku glava mi e od seникогаш не помислив дека ќе дојде ден кога ќе кажам дека сум подготвена да те видам со друга...не знаеш колку само ми е мило за тоа...многу пати се прашував дали ова што ми се случува е вистинска љубов...и сеуште го немам одговорот но ме радува тоа што исчезна стравот за повторно страдање...ме радува тоа што почнав да се помирувам...и знаеш што? чувствувам големо олеснување...навистина...мислев дека времето нема да ми помогне но времето заедно со околностите навистина помага...не знам што уште да ти кажам...можеби еве дека признавам оти бев многу упорна во врска со тебе, бев убедена дека сме еден за друг (а без да пробаме) но што можам да направам, такви се годините...почнав многу да се заљубувам во тебе и едноставно немаше начин да запре сето тоа
![]()
и покрај тоа што ништо не бидна меѓу нас не ми е мака што се понижував пред тебе...никогаш не те молев но самите мои постапки без понижувачки...ццц...човек додека не се заљуби никогаш не може да каже:јас никогаш не би го направила тоа...кога ќе се заљубиш се, апсолутно се ти се менува..секој нареден ден е поинаков...понекогаш несвесно правев некои нешта т.е. го следев срцето...но не секогаш е добро да се следи срцето...а во мојот случај најмалку што требаше да правам е тоа-да го следам срцетонаместо да си го слушев разумот кога ми велеше:немој така, уште погорделив ќе стане....
ма не е важно веќе...памет за другпат
само едно да знаеш:со која и да бидеш знај дека нема да биде подобра од мене, нема да ти пружи толку љубов колку што јас чував во моето срце во текот на овие цели 2 години а може и повеќе...самиот ТИ рече дека овде во Струмица ретко се наоѓаат озбилни девојки со кои можеш салам муабет да направиш...а не па за врска...ок, точно-има и такви но знам дека нема да најдеш а знаеш зошто?-затоа што таквите девојки нема да трчат по тебе...или барем веднаш ќе се откажат кога ќе сватат каков беден карактер имаш кога се работи за ЉУБОВ...внимавај добро, не зборам за one night stand, не зборам за мување, ниту пак зборам за врска која трае најмногу месец дена во која нема чувства...зборам за љубов...а за да може да се реализира таа љубов потребно е почит, разбирање, заемна доверба, стрпливост...и многу други работи кои ти не знаеш да ги дадеш...се мислам дека ти всушност се плашиш од сето тоа но ок...те разбирам...млад си...и јас сум млада но сепак копнеам по тоа...јбг..различни смезнам дека еден ден ќе се појави вистинската личност со која заедно (а не сама, како што се случи со тебе) ќе чекорам по патеките на љубовта....
и уште нешто да ти кажам...многу работи се променија...многу работи тек ќе се променат но како што велат: таму каде што имало оган останува жар...т.е. никогаш нема да те погледнам рамнодушно...знај дека секогаш ќе имаш посебно место во моето срце како личност за која првпат пуштив љубовна солза, личност која ме доведе до лудило...личност на која и понудив се (без исклучок)...едноставно личност за која почувствував нешто ново, нешто поинакво, нешто посебно...нешто што никогаш нема да исчезне целосно...![]()
ПС:можеби никогаш нема да дознаеш дека една од многуте лудости што ги направив е тоа што го ризикував животот поради тебе...а тоа не се заборава лесно...и боли многу кога гледаш дека се што правиш е залудно, кога оној што треба да свати, кога оној што треба да го цени тоа-не сака ни да помисли на тебе и за него ти воопшто не постоиш.