Вештачка Интелигенција

R

RAYTHEON23

Гостин
rtificial life (commonly called a-life) is the term applied collectively to attempts being made to develop mathematical models and computer simulations of the ways in which living organisms develop, grow, and evolve. Researchers in this burgeoning field hope to gain deeper insights into the nature of organic life as well as into the further possibilities of COMPUTER science and robotics (see ROBOT). A-life techniques are also being used to explore the origins and chemical processes of metabolism. Some investigators have even proposed that some digital life in computers might already be considered a real life form. Background The term artificial life was coined in the 1980s by Christopher Langdon, a computer scientist at Los Alamos National Laboratory and the Santa Fe Institute. Langdon organized the first experimental workshop on the subject at Santa Fe in 1987. Since then other a-life conferences have taken place, drawing increasingly wider attention and a growing number of participants. Theoretical studies of a-life, however, had been in progress long before the 1980s. Most notably, the Hungarian-born U.S. mathematician John VON NEUMANN, one of the pioneers of computer science, had begun to explore the nature of very basic a-life formats called cellular automata (see AUTOMATA, THEORY OF) in the 1950s. Cellular automata are imaginary mathematical cells --analogous to checkerboard squares--that can be made to simulate physical processes by subjecting them to certain simple rules called algorithms (see ALGORITHM). Before his death, von Neumann had developed a set of algorithms by which a cellular automaton--a box shape with a very long tail--could reproduce itself. Another important predecessor of a-life research was Dutch biologist Aristid Lindenmeyer. Interested in the mathematics of plant growth, Lindenmeyer found in the 1960s that through the use of a few basic algorithms--now called Lindenmeyer systems, or L-systems--he could model biochemical processes as well as tracing the development of complex biological forms such as flowers. Computer-graphics programs now make use of L-systems to yield realistic three-dimensional images of plants. The significance of Lindenmeyer's contribution is evident in the fact that so-called genetic algorithms are now basic to research into a-life as well as many other areas of interest. Genetic algorithms, first described by computer scientist John Holland of the University of Michigan in the 1970s, are comparable to L-systems. A computer worker trying to answer some question about a-life sets up a system--an algorithm--by which the computer itself rapidly grades the multiple possible answers that it has produced to the question. The most successful of the solutions are then used to develop new software that yields further solutions, and the cycle is repeated through several generations of answers. Evolutionary Modeling Langdon himself picked up on the work of von Neumann by attempting to design an a-life form on a computer screen. In 1979 he finally succeeded in developing loop-shaped objects that actually reproduced themselves, over and over again. As new generations spread outward from the initial organisms they left dead generations inside the expanding parameter. Langdon noted that the behavior of these a-life forms genuinely mimicked real-life processes of mutation and evolution. He eventually proposed that a-life studies could provide keys to understanding the logical form of any living systems, known or unknown. One of the most striking a-life simulations of evolutionary processes has been the work of Thomas Ray of the University of Delaware, who in 1990 set in motion a world of computer programs that he called Tierra. The world started out with a single ancestor, a program containing 80 instructions. A-life evolution proceeded as mutations rapidly appeared. The new forms included parasites that interacted with the original host forms, producing further mutations of hosts and parasites that learned to deal with one another anew in each succeeding generation. Bibliography Bibliography: Braitenberg, Valentino, Vehicles: Experiments in Synthetic Psychology (1984); Langdon, Christopher, ed., Artificial Life (1988); Levy, Steven, Artificial Life (1992);

eve go na srpski

Ртифициал живота (обично назива-живот) је појам применити на колективно покушаја да се на развоју математичких модела и компјутерских симулација од начина на који живе организме развијати, расти и развијати. Истраживачи у овом подручју бургеонинг наде за добијање дубљег увида у природу органског живота, као и на могућности даљег информатика и роботика (види РОБОТ). А-лифе технике Такође се користи за истраживање поријекла и хемијских процеса у метаболизма. Неки су чак истраззитељима предложено да неки дигитални живот на рачунарима могу да се већ сматрати реалном животу облику. Позадина Израз је сковао умјетни живот у 1980с бы Цхристопхер Лангдон, А информатицар у Лос Аламос Натионал Лабораторы и Санта Фе Институте. Лангдон организована прва експериментална радионица на тему у Санта Фе 1987. Од тада други лифе конференције су се догодили, цртање пажњу шире све више и све већи број учесника. Тхеоретицал студиес оф а-живот, међутим, били су у току дуге пре 1980. Нарочито, угарско-рођен амерички математичар Јохн вон Неуманн, један од пионира рачунарства, су почели да истражују природу основне а-лифе формата названа Станична аутомати (види аутомат, теорија) у 1950. Станична аутомати су имагинарни математички ћелије - аналогна табла за играње дама квадрата - то може бити да симулира физичке процесе субјецтинг их до одређених једноставних правила називају алгоритми (види алгоритам). Пре његове смрти, вон Неуманн је развио низ алгоритама по којој је Станична аутомат - кутија облика са врло дугим репом - репродуковати могла сама. Још једна важна претходника из живота истраживање је холандски биолог Аристид Линденмеыер. Заинтересовани у математици биљног раста, Линденмеыер наћи у 1960-их да кроз коришћење неколико основних алгоритама - сада зове Линденмеыер система, или Л-системи - модел могао биокемијских процеса, као и трагање за развој сложених биолошких облика као што је цвеће. Компјутерска графика-програме користити Л-система на реални принос тродимензионална слика биљака. Значај Линденмеыер допринос је видљиво у чињеници да је такозвани генетички алгоритми су сада основних истраживања у живота, као и многим другим областима од интереса. Генетички алгоритми, први описао информатицар Џон Холланд Универзитета у Мичигену у 1970с, су упоредити са Л-системи. Рачунар радник покушава да одговори на неколико питања о живота поставља систем - алгоритам - по којој је и сама рачунара убрзано разреда је више могућих одговора, да је она произведена на питање. Најуспешнија од решења су онда користе за развој нових софтвера који доноси даља решења, и циклус се понавља кроз неколико генерација одговоре. Еволутионары Моделинг Лангдон сам покупили на рад вон Неуманн бы покушаја десигн-а животна форма на рачунару екран. Године 1979 је коначно успео у развоју петља у облику предмета који заправо репродукују себе, више и више поново. Као нове генерације ширити према ван из првобитног организми су напустили мртвих генерација унутар шири параметра. Лангдон напоменути да је понашање тих образаца живота а-искрено мимицкед стварним процесе Мутације и еволуција. Он је предложио да би на крају живота студија могла дати кључеве за разумевање логично било који облик живих система, познат или непознат. Један од Најупадљивији а-лифе симулације процеса еволуционарна је рад Раы оф Тхомас Университы оф Делауаре, која је у 1990 је покренуло свет рачунарских програма који је назвао Тиерра. У свету се почело са једним предник, програм садржи 80 упутства. А-еволуција наставила живот као Мутације нагло појавио. Нови облици паразита који су интерацтед домаћин са изворним облицима, производећи даље Мутације над војскама и паразита који сазнаје да се једни са другима изнова у свакој узастопни нараштај. Библиографија Библиографија: Браитенберг, Валентино, Возила: Експерименти у синтетска Псыцхологы (1984); Лангдон, Цхристопхер, ед., Умјетне Лифе (1988); Левы, Стевен, умјетне Лифе (1992);:helou:
 

Spore

Kalabangaa
Член од
11 јануари 2009
Мислења
148
Поени од реакции
3
Во 2030 година конечно ќе биде направен хуманоид во права смисла, значи со чувства, со осет, меѓутоа не толку усовршен, својот подем, хуманоидот ќе го достигне во 2070 година кога ќе може сам да си ги обавува сите операции.
Ова е мој личен став и верувам дека ќе се оствари.
 
Член од
30 јуни 2008
Мислења
132
Поени од реакции
12
Ако прифатиме дека интелегенција е можност за учење тогаш дефинитивно вештачката интелегенција постои. Значи постојат уреди кои започнуваат без никакво сознание за определена материја која потоа ја совладуваат. Ќе дадам два примери:

1. Изработен е робот кој се движи низ ходниците на МИТ. Роботот има оптички сензори со кои прима и обработува слика и наоѓа пат по кој минува. На почетокот роботот константно се удираше во ѕидовите, луѓето и сл. но заради програмата за учење која му беше инсталирана тој научи да ги одбегнува сите пречки.

2. Верувале или не постои светско првенство во РобоФудбал. Роботите ја препознаваат топката, ја освојуваат, проигруваат, шутираат и бранат. Иако сето тоа изгледа неубедливо сепак овие роботи се справуваат постојано со нови ситуации и изнаоѓаат соодветни решенија. По кажувањето на програмерите веруваат дека до 2050 година ќе успеат да направат РобоФудбалска екипа која би можела рамноправно да игра фудбал со вистинска фудбалска екипа.

Значи прашањето за Вештачка Интелегенција не е Дали има? - Таа постои!; прашањето е Кога Вештачката Интелегенција ќе дојде на човечки рамништа?
 
R

RAYTHEON23

Гостин
Interesno covecki ramnista???ako dojde do toa sepak me interesira dali ke gi pocituvaat zakonite na robotikata koi gi postirase Black Night
 

Zeng

Thinking inside the box
Член од
9 април 2008
Мислења
1.103
Поени од реакции
31
Сега ја приметив темава и ептен ме воодушеви што има ваква тема за разговор.
Посебно што се спомнува Исак Асимов таткото на модерната роботика и теоријата за AI.
Веднаш кога ќе помислам за AI ми доаѓа на прва топка филмот Одисеја 2001 и HAL 9000-компјутерот кој го одржуваше вселенскиот брод кој на крајот почна на своја рака да извршува команди.

Поентата ми е вештачката интелигенција е една област во која не се знае кој ќе биде крајот. Од каде знаеме на која насока ќе се развие, што ако се развие самата себе на повисоко ниво од човекот и добие желба за асимилирање?
Тоа го има и во матрикс, и во многу други филмови каде крајот не е светол за човечката раса.
Но можеби вештачката интелигенција ќе му помогне на човекот да го промени светов на подобро.
Значи има две страни дали ќе можеме да ја контролираме кога ќе се развие на високо нив и да се насочи кон наши потреби.........кои се наши потреби, за што ќе биде искористена?
Премногу прашања за кои нема одговор, незнам.......
 

Black Night

Galvanize
Член од
25 септември 2008
Мислења
327
Поени од реакции
20
Еден крејзи мадафака од научник ке ја премине границата, and *слика со експлозија од атомска бомба* и крај на човештвото.

Се на се, не би му верувал јас на робот доколку неможам да го контролирам. Интелигентите машини sux, although терминатор рулз додека останува само на платно. :)
Да се надеваме дека нема да има во тоа време толку многу сериски убијци колку што ке има научници кој што ке знаат да создаваат ВИ, па за да на некој му текне таква работа. Тешко да биде толку многу лесно да се даде контрола на ВИ на нуклеарниот арсенал на државите, иако во Терминатор 3 тоа се случи, само што таму се вратија од иднината да го убрзаат процесот нели.

Не се секирај. Нема да има колебање кај роботот или печката или рака или риба или било што, што би имало во себе ВИ. Кај нив нема колебање бидејки ја извршуваат работата како што се програмирани и точка. Па вајда нема да бидат до толку глупи да направат вештачка мачка што ако ја погалиш погрешно ке извади Ак-47 и ке те испука. Доколку секоја Ви, не зборувам само за роботи и киборзи, биде програмирана во согласност со Трите закони на роботиката кои што ги напишав погоре тогаш можеш и рафалчиња да и зимаш на мачката. :wink:
 
Член од
12 октомври 2008
Мислења
1.945
Поени од реакции
89
Воведот е добро објаснет и баш дојдов до една идеа додека го читав текстот. Да претпоставиме дека сме направиле робот во кој ке имаме вградено микрофони (уши), звучници (уста). Микрофонот ке служи како уста со тоа што ке го презема тоа што се случува во надворешната средина, а звучниците ке бидат уста бидејки преку нив ке излегува звукот кој ке го „произведува„ роботот. Ке имаме нозе, раце, камери (очи) и се друго кое што го има човекот, но симулирано преку електрични сигнали. Е сега имаме се, освен мозок кој ке учи (човечки мозок). Бидејки науката не е сеуште стигната до ниво да можеме да испрограмираме програма која ке учи самата, единствено решение е да го префрлиме мозокот од некое човечко суштество во роботот. И не мора да е мозокот, туку само делот кој е одговорен за размислувањето. Со тоа човекот (неговиот мозок), ке биде во роботот и ке може да учи и да размислува. Со тоа добиваме вештачка интелигенција која ке биде иста на интелигенција со човекот, но ке има многу предности (сила, издржливост, па дури и бесмртност).
Ова не е можно! Размисли малку. Како ќе функционира мозокот, мозокот е составен од клетки кои функционираат само ако се хранат, а храната му доаѓа преку крвните садови, без храна мозочните клетки ќе умрат.

Идеите ти се добри neo_waster, но да не избегаме од темата. Значи зборуваме за вештачка интелигенција а не за хируршки интервенции за пресадување на вистински мозок во машина. За жал нема тема за роботи и киборзи на која што сигурно би сакале да можеле да дискутираме. Не мора да се замарате цело време со роботи, иако најголема примена ке има таму. Еве за еден пример ке ви ја дадам играта Counter Strike. Интересно за играта е тоа што програмерот на ботовите ( играчите од играта контролирани од компјутерот) е денес еден од најдобрите програмери за вештачка интелигенција. Играта беше една од револуционерните во врска со вештачката интелигенција. Пример: ако некој ја играл играта сигурно забележал дека после 30 одиграни партии со компјутерот (мислам со ботовите во играта), ке забележите дека после тие одиграни партии, компјутерот е НЕПОПЕДЛИВ. Тоа е факт и прашајте го било кој играч на Counter Strike ке ви го потврди тоа. Но зошто е тоа така. Еве ви пример на начинот на работа на работа на ботовите во играта. Доколку за време на играта успеете да го победите компјутерот така што ке го чекате на некое скришно место и кога ке се појави барајки ве вас, вие ке го убиете односно победите. Но, наредниот пат кога ке започне играта, ботот или компјутерот ке ве чека на истото место каде што вие сте го победиле. Во целиот тек на игра, компјутерот учи од вас како пукате, како се криете, каде се криете за да како што кажав после 30 партии тој е непобедлив. Таа игра е стара 10 години.

А како најстар пример ке ви го дадам шахот. Каспаров знаете дека неколкупати го победи компјутерот Deep Blue и Deep Blue junior, но денес за жал тоа е невозможно и не знам дали веќе играат против компјутерите. Последен пат знам дека играше Крамник во 2006 и после повеќе одиграни партии, Крамник беше "растртен" од компјутерот Фритз за рекордно време. Ако не ми верувате, купете ја шаховската игра Фритз 10 и таму ги има сите партии.
Така е програмирана играта. :toe: Не знам шо ти е толку чудно.


Вештачка интелегинција е невозможна засега, за да создадеш вештачка интелегенција треба да создадеш вештачки мозок, не ЧОВЕЧКИ, кажав зошто, а МОЗОК е невозможно да се создаде, КОЈ Е ТОЈ МАЖ?? Ден денес е мистерија како функционира мозокот и што Е всушност нашата свест? (душа... што е душа? :toe:) А ако не знаеме како функционира мозокот како ќе НАПРАВИМЕ вештачки мозок? А и да направиме за да работи вечно му треба вечна енергија од ништо (ПЕРПЕТУМ МОБИЛЕ?? :pos2:)
 

Black Night

Galvanize
Член од
25 септември 2008
Мислења
327
Поени од реакции
20
Ова не е можно! Размисли малку. Како ќе функционира мозокот, мозокот е составен од клетки кои функционираат само ако се хранат, а храната му доаѓа преку крвните садови, без храна мозочните клетки ќе умрат.



Така е програмирана играта. :toe: Не знам шо ти е толку чудно.


Вештачка интелегинција е невозможна засега, за да создадеш вештачка интелегенција треба да создадеш вештачки мозок, не ЧОВЕЧКИ, кажав зошто, а МОЗОК е невозможно да се создаде, КОЈ Е ТОЈ МАЖ?? Ден денес е мистерија како функционира мозокот и што Е всушност нашата свест? (душа... што е душа? :toe:) А ако не знаеме како функционира мозокот како ќе НАПРАВИМЕ вештачки мозок? А и да направиме за да работи вечно му треба вечна енергија од ништо (ПЕРПЕТУМ МОБИЛЕ?? :pos2:)
Не си ја сватил темата бе пријателе. Темата не е за создавање вештачки мозок туку за постоечката ВЕШТАКЧА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА.
А ова со перпетум мобиле стварно не знам како го поврза со темава па и уште се смееш. :toe:

Си кажа шо си имаше да кажеш, слободен си од мене.:tapp:
 

wot

њ
Член од
20 мај 2008
Мислења
19.505
Поени од реакции
33.664
Да се надеваме дека нема да има во тоа време толку многу сериски убијци колку што ке има научници кој што ке знаат да создаваат ВИ, па за да на некој му текне таква работа. Тешко да биде толку многу лесно да се даде контрола на ВИ на нуклеарниот арсенал на државите, иако во Терминатор 3 тоа се случи, само што таму се вратија од иднината да го убрзаат процесот нели.

Не се секирај. Нема да има колебање кај роботот или печката или рака или риба или било што, што би имало во себе ВИ. Кај нив нема колебање бидејки ја извршуваат работата како што се програмирани и точка. Па вајда нема да бидат до толку глупи да направат вештачка мачка што ако ја погалиш погрешно ке извади Ак-47 и ке те испука. Доколку секоја Ви, не зборувам само за роботи и киборзи, биде програмирана во согласност со Трите закони на роботиката кои што ги напишав погоре тогаш можеш и рафалчиња да и зимаш на мачката. :wink:

Бро, замисли Хитлер прв да дојдеше до германските инвентори на атомската бомба. Исто сценарио, зависи кој ќе има аксес врз технологијата.

A, инаку, не се случи токму тоа во iRobot? Доволно интелигенција за прекршување на 3те закони на роботика? Колку што го памтам филмот one-of-a-kind роботот можеше да донесува одлуки beyond 3те закони? Или јас сум грешка, нвм сепак.. тоа е само можно сценарио. Останува да видиме што и како ќе се одвиваат работите во иднина, се надевам нa позитивно. :D
 

Black Night

Galvanize
Член од
25 септември 2008
Мислења
327
Поени од реакции
20
Бро, замисли Хитлер прв да дојдеше до германските инвентори на атомската бомба. Исто сценарио, зависи кој ќе има аксес врз технологијата.

A, инаку, не се случи токму тоа во iRobot? Доволно интелигенција за прекршување на 3те закони на роботика? Колку што го памтам филмот one-of-a-kind роботот можеше да донесува одлуки beyond 3те закони? Или јас сум грешка, нвм сепак.. тоа е само можно сценарио. Останува да видиме што и како ќе се одвиваат работите во иднина, се надевам нa позитивно. :D
Има многу, многу, многу сценарија за да испадне лошо, но ова ти го пишав, бидејки размислувам позитивно кон темата и не ги негирам тие лоши сценариа. Работата е во тоа што ако сите гледаме како лошотија (не дека и ти гледаш така), човештвото нема повеќе да ја истражува и ке ја смета ВИ како пропаст и ништо друго.

Секако и јас нејкам некој ден некоја машина да ми дое и да ми рече :
You are the disease, and we are the cure .......:smir:
 
R

RAYTHEON23

Гостин
Ne moze da dojde do katastrofa BIDEJKI ako SE PRKRSAT PRAVILATA samiot sistem ke si napravi SHUT DOWN(toa e uslov i cel na negovo(VI) postoenje)znaci hitler ahmadinejad scenarija NEMA DA IMA :smir:
 
Член од
12 октомври 2008
Мислења
1.945
Поени од реакции
89
Не си ја сватил темата бе пријателе. Темата не е за создавање вештачки мозок туку за постоечката ВЕШТАКЧА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА.
А ова со перпетум мобиле стварно не знам како го поврза со темава па и уште се смееш. :toe:

Си кажа шо си имаше да кажеш, слободен си од мене.:tapp:
Е кај постои вештачка интелегенција бе. Овие работи со компјутери и роботи што ги кажавте се машини програмирани, немаат свест како човекот.
 

Ag0rA

NEBO666
Член од
29 февруари 2008
Мислења
1.667
Поени од реакции
60
Е кај постои вештачка интелегенција бе. Овие работи со компјутери и роботи што ги кажавте се машини програмирани, немаат свест како човекот.
Вештачка интелигенција != Вештачка свест
 
R

RAYTHEON23

Гостин
Е кај постои вештачка интелегенција бе. Овие работи со компјутери и роботи што ги кажавте се машини програмирани, немаат свест како човекот.
pa dobro ne se raboti za stavanje mozoci ili dusi...kako prvo vasiot PC e VESTACKA INTELEGENCIJA(ima programi za glasovni komandi koi gi izvrsuva na nacin na koj sto ke mu naredite)

inaku VI ne treba da bide i ne mora da bide masina ili robot tuku PROGRAMA STO MOZE SAMA DA SOZDAVA SVOI PODPROGRAMI-vo zavisnost od uslovite..na primer antivirusen softver reagira SAM beZ NAREDBA koga detektira virus...vi stana li pojasno za sto e temava ustvari.
PATRIOT systemot isto i izraelskiot ARROW reagira SAM SAM nosi odluka koga da eksplodira i da dostigne maximum EFikasnost

eve vi eden primer(a ponovite modeli se vooruzeni i resavaat koga da dejstvuvaat) ILI POTOCNO UAV(unmanned Air wehicle)
GLOBAL HAWK
 

Zeng

Thinking inside the box
Член од
9 април 2008
Мислења
1.103
Поени од реакции
31
Има разлика помеѓу VI и AI.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom