Народов многу беше хајпнат за железницата, поготово овие европски помодари што виделе таму. Очекував они да се возат али ништо. Наредно ваљда ќе биде стимулација, бесплатен билет и бакшиш 100 денари ако се качиш у воз.
И 5 поаѓања/доаѓања на ден, нема да променат ништо. Во периодот кога возовите беа укинати, редовните дневни патници сигурно најдоа друг превоз (автобус, автомобил...) па крај памет не им е да го пренасочат своето дневно патување кон/со друг превоз...
Народов многу беше хајпнат за железницата, поготово овие европски помодари што виделе таму. Очекував они да се возат али ништо. Наредно ваљда ќе биде стимулација, бесплатен билет и бакшиш 100 денари ако се качиш у воз.
Железницата е потребна несомнено, но истата треба ем да се одржува, ем да се развива, ем да се направи попристапна до народот. Ако железницата направи „пауза„ во наведените нешта, тешко дека ќе се врати во користење од страна на патниците.
Во покултурните земји, патничкот сообраќај веќе е речиси напуштен, а железницата е претворена само во превозник на терет.
Патничкиот сообраќај е задржан и развиван пред се‘ во земји со голема територија, големо население и релативно низок животен стандард.
И 5 поаѓања/доаѓања на ден, нема да променат ништо. Во периодот кога возовите беа укинати, редовните дневни патници сигурно најдоа друг превоз (автобус, автомобил...) па крај памет не им е да го пренасочат своето дневно патување кон/со друг превоз...
Автоматски споено мислење:
Железницата е потребна несомнено, но истата треба ем да се одржува, ем да се развива, ем да се направи попристапна до народот.
Ако железиницата направи „пауза„ во наведените нешта, тешко дека ќе се врати во користење од страна на патниците.
Во покултурните земји, патничкот сообраќај веќе е речиси напуштен, а железницата е претворена само во превозник на терет.
A i ako zheleznicata imala pauza mnogu lesno mozhi da si gi vrati mushteriite.
Primer studentska godishna karta za cela drzhava 100€.
Ili rabotnichki godishni karti za 200-300€ i besplaten parking za tie so vozna karta.
Sorabotka so Poshta i so trgovski predstavnishtva da go prefrlat transportot od ulica na zheleznica kako najevtin i najmalce shteten.
Kako kaj mene vo opshtinava. Parking od 400 mesta sekoe sabalje prepoln.
I da srede Evropa!
I zheleznicata ovde e maximalno iskoristena, snoshti vo 21h na zheleznichka imash sigurno 200patnici koi chekaja na svojot voz.
Da se e mozhno ama treba poddrshka od drzhavata i dobar menadjment.
A i ako zheleznicata imala pauza mnogu lesno mozhi da si gi vrati mushteriite.
Primer studentska godishna karta za cela drzhava 100€.
Ili rabotnichki godishni karti za 200-300€ i besplaten parking za tie so vozna karta.
Sorabotka so Poshta i so trgovski predstavnishtva da go prefrlat transportot od ulica na zheleznica kako najevtin i najmalce shteten.
Kako kaj mene vo opshtinava. Parking od 400 mesta sekoe sabalje prepoln.
I da srede Evropa!
I zheleznicata ovde e maximalno iskoristena, snoshti vo 21h na zheleznichka imash sigurno 200patnici koi chekaja na svojot voz.
Da se e mozhno ama treba poddrshka od drzhavata i dobar menadjment.
Се согласувам-затоа и посочив дека железницата (нашава, нели...) треба да најде начин како да стане поблиска/подостапна за народов.
На одредени наши интернет-портали, на тема железница, постојат страшно добри идеи, изнесени од членови на порталите за тоа како и во кои правци да се доградуваат жел.пруги низ Македонија. Искуства (добри, секако...) постојат низ светов, само се чни дека властите во „нашата земјата„ се занимаваат со теми од кои самиов народ има само штета во своето секојдневно живеење.
Македонската железница нема никад да биде употребила како западните од една проста причина.
Ниту една од населбите во Скопје/МК не е градена/изградена со цел да се користи железничкиот транспорт. Погледен само каде се наоѓаат железничките станици во тие населби ќе ви стане јасно. Место да се централен хуб во една населба тие се во некоја споредна улица каде што 90% од времето нема живо пиле.
Прост пример за новата железничка во Куманово, ван град која ти треба тахи за да дојдеш до неа па да одиш на воз , вакви примери има безброј.
Железара/Автокоманда постојката погледете каде е у периметар на фабрика
Ѓорче исто како во Хорор филм
Има многу примери. Млатење празна слама е ова од владите во МК за железница..
Македонската железница нема никад да биде употребила како западните од една проста причина.
Ниту една од населбите во Скопје/МК не е градена/изградена со цел да се користи железничкиот транспорт. Погледен само каде се наоѓаат железничките станици во тие населби ќе ви стане јасно. Место да се централен хуб во една населба тие се во некоја споредна улица каде што 90% од времето нема живо пиле.
Прост пример за новата железничка во Куманово, ван град која ти треба тахи за да дојдеш до неа па да одиш на воз , вакви примери има безброј.
Железара/Автокоманда постојката погледете каде е у периметар на фабрика
Ѓорче исто како во Хорор филм
Има многу примери. Млатење празна слама е ова од владите во МК за железница..
Забелешкиве ти се точни, но како што веќе напишав, љубителите на железницата имаат дадено свои идеи за решавање на пречките кои ги наведуваш, како што се на пример: набавка на патнички возови со простор за велосипеди(сти), воведување градска железница низ/по скопските веќе постоечки жел.станици, воведување (поточно-враќање!) на локалните возови низ Македонија, кружно спојување на пружни линии и сл.
За власта тоа е не е битно-битно е дека тендерите „идат„ како подмачкани, а од нив има „и за тате и за бате„.
Точно-тоа го зборувам со години и затоа (ради ниската кота од Лисиче во однос на остатокот од градов) Лисиче е загадено, а не затоа што има иднуструски загадувачи. Сиот загаден воздух од Шкуп (и околината му) се „лизга„ низ Вардар и се концентрира во Лисиче.
Точно-тоа го зборувам со години и затоа (ради ниската кота од Лисиче во однос на остатокот од градов) Лисиче е загадено, а не затоа што има иднуструски загадувачи. Сиот загаден воздух од Шкуп (и околината му) се „лизга„ низ Вардар и се концентрира во Лисиче.
Па цело Скопје е збирка од грешки...така да само џабе муабетиме.
И да не се враќаме во некое не така далечно минато, туку да ја гледаме реалноста, пак ќе увидиме дека и покрај укажувањата од квалификуваните (урбанисти, архитекти, сеизмолози, градежници-конструктивци, историчари...), во Шкуп се гради „на големо„ по начелото „Кај ќе најдеш ливада, таму станбен објект изгради„.
U ovom videu umjesto o cestama, pričamo o željeznicama u Hrvatskoj. Video prikazuje pregled izgradnje, obnove i modernizacije željeznica u Hrvatskoj koja je ...
www.youtube.com
Како една нормална држава одржува железница за разлика од нас..
2500км пруга има Хрватска наспроти 699км во смејуријава..
U ovom videu umjesto o cestama, pričamo o željeznicama u Hrvatskoj. Video prikazuje pregled izgradnje, obnove i modernizacije željeznica u Hrvatskoj koja je ...
www.youtube.com
Како една нормална држава одржува железница за разлика од нас..
2500км пруга има Хрватска наспроти 699км во смејуријава..
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.