Љубов

Sussaro

Southern comfort, southern sun
Член од
27 декември 2005
Мислења
5.834
Поени од реакции
23.365
Поттикнат од темата на Џастис Greed is Good ќе се навратам на уште една култна реченица од култниот филм на Оливер Стоун цитирана од Геко "We are smart enough to not buy into the oldest myth running: love. A fiction created by people to keep them from jumping out of windows." Ај конечно за што правиме муабет? Изидеализирана фикција, сплет на биохемиски супстанци т.е хормони, или пиедестално и свето дефинирање (од страна на љубителите на розови наочари) на нешто што всушност не е повеќе од анималистички нагони како и систем на потреби, навики, интереси па дури и еден вид на психолшка зависност. Или пак навистина е човечки императив каков што го знаеме отелотворен епохално преку уметноста и екранизирано од студиото на Дизни?
 
M

marsovka

Гостин
уф едно од најкомплицираните прашања

После вековно опевање на оваа емоција,ние сеуште не можеме да ја дефинираме ниту неа ниту причините кои ја предизвикуваат оваа емоција,ниту дали е трајна или нешто минливо....

Она со сигурност што можам да го кажам е дека она погоре што го пиша постот се само различни погледи на една иста работа,од една страна функционираат принципите на природата оние инстикти кои не можеме до крај да ги потиснеме и тие до некоја мера се виновни за изборот на партнер од другата страна е стремежот и потребата на човекот да го најде тоа парче што му недостасува неговата друга половина на некое повисоко ниво спиритуално ниво .

Според мене е комбинација на двете кај некои е повеќе изразена анималната страна при избор на партнер или доживување на љубов, а кај други е спиритуалната и неретко за нив е неважен изгледот и сексот

Начинот на кој луѓето ја доживуваат љубовта и што преставува тоа за нив пред се зависи од нивниот карактер и спиритуален развиток .
едит:бидејќи ја изгубив поентата со Гладиус стајлов
Поетата е:љубовта е емоција и секој човек различно ја доживува за некои е ерекција на пенисот за друг е губење себеси и претопување во очите на саканата личност.
 

Bacillus gagous

Biohazardous
Член од
21 јануари 2006
Мислења
7.380
Поени од реакции
168
Не е темава некако слична со оваа:
http://forum.kajgana.com/showthread.php?t=35588

Инаку таму имам пишано малку поопширно
Како и да е ајде да го копирам мојот пост од таа тема во случај да модераторот одлучи да сепак имаат различна тематика.

Како прво технички гледано општо љубовта може многу добро да се дефинира како спремноста да се даде нешто (жртвува) за доброто односно интересите на друга личност која се наоѓа посотојано во непосредна близина (секогаш покрај себе). Обемот односно границите на тоа колку еден човек е спремен да даде односно да жртвува за другата личност се дефинирани од неговиот инстинкт. Инстинктот пак од своја страна е директно поврзан со природните животни цели кои се универзални за сите живи организми.

Од горенаведените заклучоци може да се согледа дека постојат различни обеми на тоа колку ќе се даде односно жртвува за друга блиска личност или поточно 3 генерални нивоа кои се повторно дефинирани од страна на инстинктот. Од друга страна пак ваквата инстинктивна спремност за жртвување на нешто за доброто на една блиска личност може да биде обострана и еднострана. Од дадените 3 генерални нивоа на спремност за давање личен придонес односно жртвување, две нивоа се дирктно поврзани со обострана инстинктивна спремност за помош односно жртвување. Обично инстинктот ја препознава можноста дека полесно и посигурно можат да се остварат животните цели кога ќе се има обострана спремност за помош и жртва и ги поместува тие граници до потребното ниво потребно да се одржи врската помеѓу двете личности кои се спремни и имаат компатибилни модели на тоа каде може односно што може да се жртвува. За разлика од овие две нивоа едно ниво односно највисокото ниво на инстинктивна спремност за помош и жртвување е независно од другата страна и во најголем број од случаите е и исклучиво еднострано.

Прво ниво на инстинктивна спремност за давање помош и жртвување на некои лични интереси се појавува кога постои иста таква инстинктивна спремност со истиот обем од другата страна односно од другата блиска личност односно личности. Во ова ниво границите кои ги поставува инстинктот во одонос на тоа колку е спремна личноста да помогне се наоѓаат таму каде што помошта која треба да се пружи не ги загрозува поприоритетните лични интереси. Ова ниво инстинктот го поставува како потребно за остварување на првата од природните животни цели односно развојот и преживувањето на две или повеќе единки, бидејќи за оваа животна цел треба единките од еден вид да се способни со малку помош да ги остварат. Со други зборови ова ниво на инстинктивна спремност за помош и жртвување се јавува кај дургарската љубов.

Второто ниво на инстинктивна спремност за помош односно жртва слично како и кај првото ниво се појавува кога постои иста таква спремност од страна на скоро исклучително една друга единка. Овдека инстинктот за разлика од другарската љубов ги поставува повисоко границите на спремност за помош и жртва. Имено во ова ниво границите се поместуваат до тоа ниво да единката нема да биде инстинктивно спремна да помогне односно да жртвува нешто ако во тој процес се загрозуваат личните интереси со највисок приоритет. Овие граници инстинктот ги поставува толку високо бидејќи препознава можност за остварување на втората природна животна цел имено создавање на потомство. Овдека за разлика од првото ниво на една единка безусловно и е потребна помошта од друга единка за остварување на дадената цел. Во случајот кај двополните видови како нас луѓето тоа значи дека другата единка мора да биде од спротивниот пол. Ова ниво на инстинктивна спремност за помош и жртва се јавува кај она што го нарекуваме љубов помеѓу двајца потенцијални сексуални партнери.

Највисокото ниво на инстинктивна спремност за помош и жртвување многу често во своите гранци односно обем ја вклучува и спремноста за жртвување на сопствениот живот за успешниот развој, опстанок и размножување на другата личност. Овдека станува збор за родителската љубов. Токму и затоа овдека нивото на инстиктивната спремност за помош и жртвување е асиметрично помеѓу двете единки и е повеќе или помалку еднострана бидејќи нивото инстинктивна спремност на потомството за помош и жртва за доброто на своите родители е еднакво на првото ниво односно нивото на другарската љубов. Овие високи граници на обемот на спремност за помош и саможртвување ги поставува инстинктот бидејќи во таквата спремност гледа можност за успешно постигнување на третата и последна природна животна цел односно создавање услови за успешен развој, опстанок на потомството со цел и тоа да биде способно да остави потомство.

Од горенаведената анализа може да се види дека обемот на тоа колку една личност е инстинктивно спремна да помогне односно жртвува многу зависи од приоритетите на личните интереси. Што значи дека тоа повеќе или помалку варира од личност до личност. Нормално различната приоритетност на одредени лични интереси се отсликува и во другите нивоа на инстинктивна спремност за помош и жртвување ма дадената личност. А обемот на таа помош односно жртва е еден вид компромис помеѓу природните животни цели диктирани од инстинктот и личните интереси, кои се дефинираат во текот на развојот и созревањето на единката.
Инаку колку за појаснување инстинктот сеуште не е толку добро истражен но постојат две можности како инстинктот како таков се наследува. Една можност е преку одредени генетски одлики кои дефинират одредени неуробиолошки одлики. Втората е потсвесното учење на важноста на животните цели кое имплицитно се пренесува од страна на родителите или другите единки од истата популација преку нивното однесување.
Друга точка за дискусија е и зошто тогаш некои врски помеѓу двајца потенцијални сексуални партнери не успеваат иако и двајцата имаат однос во кој се на инстинктот го дефинира второто ниво на спремност за помош и жртва. Тука најверојатно станува збор за некомпатибилност на природата на мерките односно начините кои се користата за да се даде помош односно принесе жртва.
 
Член од
21 август 2008
Мислења
6.500
Поени од реакции
1.320
kakva ljubov be...nema ljubov...sve e interes normalno kon zencko da go onadis oti soke mu prais nema sade da go gleas, a i oni samo gleat da se ima kade da se prai toa, znaci da imas kuka ali stan, posle ne odat peski trebit kola, pa struja, drnmrn i posle ljubov kako ne!
 

ZoraNaSlobodata

Чоечко суштество
Член од
5 ноември 2008
Мислења
2.736
Поени од реакции
111
Хемикалии во умот,со дејство како хероин,ете љубов.Наркомани џанкери :uvo:
 
R

RAYTHEON23

Гостин
уф едно од најкомплицираните прашања



Според мене е комбинација на двете кај некои е повеќе изразена анималната страна при избор на партнер или доживување на љубов, а кај други е спиритуалната и неретко за нив е неважен изгледот и сексот
епа многумина љубовта не ја поврзуваат со сексот...бидејки е нагон:toe:бациллус објасни добро

Хемикалии во умот,со дејство како хероин,ете љубов.Наркомани џанкери :uvo:
мене овоа не ми е јасно??

ке може да се доискажеш?
 

Crazy in Love

Here's looking at you kid.
Член од
25 јануари 2007
Мислења
23.859
Поени од реакции
25.413
Љубовта е совршенство и смислата на животот и ја има во секоја пора во универзумот. Како што имам и порано кажано - не постои омраза постои само недостаток на љубов исто како што имаме недостаток на витамини во организмот, така имаме и недостаток на љубов во душата.
Љубовта е секаде околу нас и се што правиме а ни предизвикува задоволство е исто така љубов. Иако се манифестира и прикажува во различни облици и често не ни се забележува, љубовта е енергија која ги движи сите работи кај човекот.
Кога излегуваме да се видиме со луѓето што ни се блиски и тоа влегува во љубов, одењето на концерти, журки и тоа е љубов, затоа што го сакаме тоа, сакаме да си поминеме убаво и со љубов го правиме тоа.
Љубовта сама по себе, не значи само љубов кон партнер. Љубовта е движечка сила на нашата душа, без неа таа е празна.
Љубовта не ја измислил човекот - таа отсекогаш постоела, постои и ќе постои. Човекот секогаш имал љубов во себе, само името на тоа е чувство е дадено од страна на човекот. За мене љубовта како чувство, општо, дали е љубов кон животот, факултетот или блиските луѓе е совршенство. Тоа што човекот си дава за право да ја сквернави љубовта, не значи дека таа е помалку вредна. Луѓето сакаат. И најмрачните луѓе кои тврдат дека не постои љубов не сфаќаат дека и тие сакаат, само на многу поинаков начин. Свој начин. Љубовта не е дефиниција од книга, љубовта не е она што го прикажуваат во филмовите, љубовта не е секс и бакнежи. Љубовта не е она што го кажуваат во списанија, врската со партнер исто не е единица мерка за љубов.
Љубовта е како воздухот што го дишеме. Не ја гледаме, но ја чувствуваме. Не се објаснува со зборови, често не ни забележува дека нешто правиме со љубов.
Љубовта е како ветар кој го забележуваме само кога ни е многу жешко и не освежува неговото бранување.
Љубовта е алфа и омега.

Тоа е моето мислење. Можеби забегано и смешно за многумина. Но цврсто стојам на овој став и нема една жива сила на светов која ќе ме разубеди.

Има една многу убава реплика во филмот "Love Actually".
Whenever I get gloomy with the state of the world, I think about the arrivals gate at Heathrow Airport. General opinion's starting to make out that we live in a world of hatred and greed, but I don't see that. It seems to me that love is everywhere. Often, it's not particularly dignified or newsworthy, but it's always there - fathers and sons, mothers and daughters, husbands and wives, boyfriends, girlfriends, old friends. When the planes hit the Twin Towers, as far as I know, none of the phone calls from the people on board were messages of hate or revenge - they were all messages of love. If you look for it, I've got a sneaking suspicion... love actually is all around.
 

Крусер

Тотем Пума
Член од
4 јули 2008
Мислења
3.552
Поени од реакции
1.606
Љубовта не е емоција, туку состојба на умот и битието. Им биле мерени мозочките бранови на заљубените луѓе и биле слични со оние на болните луѓе од епилепсија.

Со други зборови: "We're never gonna survive, unless we get a little bit crazy" - Seal.
Со трети зборови: "How easy life would be without love. How safe, how peaceful, how dull" - Brother William of Baskerville, т.е. Умберто Еко во „Името на ружата“

Со четврти зборови: љубовта е природно нафурување, надувување, напушување и нахајување. Дрогата е непотребна и нус-производ на злиот и алчен капитализам, кој има за цел љубовта да ја оддели од животот на луѓето!!!!!!!

... се извинувам за забегувањето. :smir:
 
Член од
5 декември 2008
Мислења
698
Поени од реакции
211
Вао колку убави зборови ништо не и оставивте за Госпогица Љубов.... Едно ке кажам О , ти прекрасна, возвишена убавино на моите чуства ти вечна инспирација на секој сегмент од мојот живот ти што правиш да се чуствувам прекрасно и што можеш да ги формулираш моите постапки кога јас ке посакам но и кога не посакувам и тоа е момент кога преминуваш од убавина во грдотија кога правам нешто што не е својствано за тебе.... кога од невин гулаб се претворам во звер ти си таа поворно со убава страна која нашите инстинктивни неосмислени дејствија често ја прават грда и мизерна изобличувајки ја секоја твоја смисла и бришејки ја секоја трага од чистотата што ти во големи мери ја поседуваш. Можеби ти си таа што повторно ме тераш во 4 и пол наутро вака да бладам....
 
Член од
10 февруари 2008
Мислења
3.947
Поени од реакции
2.060
Љубовта е состојба на умот, точно. Од самото раѓање не опсипуваат со внимание и не учат на љубов и поради ваквото воспитание ние потсвесно мислиме дека така треба. Ќе знаеме ли ние што е љубов ако се случи спротивното?

Љубовта ја доживувам на два начини:

1) Како опсесија- љубов кон учењето, љубов кон растенија, животните, природата, кон некоја личност итн. Го доведуваме умот до таа состојба да верува дека животот му зависи од нештото и целосно на некој начин да се исклучи од останатиот свет живеејќи едноставно само за љубовта што мисли дека е љубов.

2) Како потреба- Стравот од осаменоста и самотниот живот едноставно влијае врз нас создавајќи ни одреден притисок за кој и самите не сме свесни, а кој притисок не наведува постојано да трагаме кон компатибилна личност со кој би го делеле својот живот како не би биле во иднина осамени.
Ако постои љубовта како љубов, во размери опеана како во приказните зошто денес речиси никој не живее со таа љубов? Љубовта ги преминува сите граници нели, но зошто секој за живот ја бара личноста која за него ќе ги задоволи неговите зацртани стандарди? Значи сепак на крај излегува дека љубовта во овој случај е барање на личност за живеење, а кон која нема да осеќаме некоја стравопочит туку ќе бидеме сосема слободни за било што понатаму во животот.
 

Kvendolin

чупе од бурдите
Член од
24 март 2007
Мислења
1.003
Поени од реакции
75
Не знам колку можеме да зборуваме за љубовта како за некоја категорија која се модифицира и постои во поетски, во пазарен облик итн. I do,though. :tv:
Или, велиме секој ја чувствува на различен начин. Од каде пак да знaеме како некој друг ја чувствува или сфаќа љубовта.Можеби сите ја чувствуваме на ист начин. Или пак, исто како и среќата што ја дефиниравме како релативно и интимно (индивидуално) чувство да и завршиме работа и на љубовта по истата постапка.
Не би можела да дадам некаква конечна дефиниција за љубовта во услови каде и научниците остануваат донекаде недоискажани. Ваљда љубовта е...кога ќе ја почувствуваш и секоја потреба од докажување и изведување на заклучоци тука завршува. Следствено, случајот е решен. :)
 

Justice for All

Tempus fugit
Член од
17 јули 2008
Мислења
1.372
Поени од реакции
85
Поттикнат од темата на Џастис Greed is Good ќе се навратам на уште една култна реченица од култниот филм на Оливер Стоун цитирана од Геко "We are smart enough to not buy into the oldest myth running: love. A fiction created by people to keep them from jumping out of windows." Ај конечно за што правиме муабет? Изидеализирана фикција, сплет на биохемиски супстанци т.е хормони, или пиедестално и свето дефинирање (од страна на љубителите на розови наочари) на нешто што всушност не е повеќе од анималистички нагони како и систем на потреби, навики, интереси па дури и еден вид на психолшка зависност. Или пак навистина е човечки императив каков што го знаеме отелотворен епохално преку уметноста и екранизирано од студиото на Дизни?
Wooow... инспирирам луѓе човече.
Љубовта не е емоција, туку состојба на умот и битието. Им биле мерени мозочките бранови на заљубените луѓе и биле слични со оние на болните луѓе од епилепсија.

Со други зборови: "We're never gonna survive, unless we get a little bit crazy" - Seal.
Со трети зборови: "How easy life would be without love. How safe, how peaceful, how dull" - Brother William of Baskerville, т.е. Умберто Еко во „Името на ружата“

Со четврти зборови: љубовта е природно нафурување, надувување, напушување и нахајување. Дрогата е непотребна и нус-производ на злиот и алчен капитализам, кој има за цел љубовта да ја оддели од животот на луѓето!!!!!!!

... се извинувам за забегувањето. :smir:
Вака... ќе признаам. Науката тотално ми ја разруши идејата за тоа што е љубовта. И ми беше глупо, да робувам на некакви хемикалии излачени во мојот мозок... ми се чинеше толку down to Earth... не-посебно, не-возвишено
Но, после се... знаеш што: што сака нека е. Убаво ми е.
Каква и да е нејзината природа, не би можеле без неа. Од се би се откажал ама од тоа не.
 
R

RAYTHEON23

Гостин
Wooow... инспирирам луѓе човече.

Вака... ќе признаам. Науката тотално ми ја разруши идејата за тоа што е љубовта. И ми беше глупо, да робувам на некакви хемикалии излачени во мојот мозок... ми се чинеше толку down to Earth... не-посебно, не-возвишено
Но, после се... знаеш што: што сака нека е. Убаво ми е.
Каква и да е нејзината природа, не би можеле без неа. Од се би се откажал ама од тоа не.
БРАВО!!!

па ако гледаме на љубовта како хемија(ако е) тогаш и нашиот живот е хемија ебаго.

така да убаво е...ама знае и лошо да биде..за кој како во зависност од елементарни (не)погоди:toe:
 

ZoraNaSlobodata

Чоечко суштество
Член од
5 ноември 2008
Мислења
2.736
Поени од реакции
111
Хемикалии во умот,со дејство како хероин,ете љубов.Наркомани џанкери :uvo:
Epa se laci neznam od koja zhlezda hemikalija narecena dopamin,sho stvorva zavisnost ednakva na heroinot.I taa hemikalija se laci pri kontant so "sakanata" licnost i za toa se javuva potreba za vizuelen ili kakov bilo kontakt,pri shto lugeto se skloni na gluposti kako shto i narkozavisnicite se.
Kolku povljuben,tolku poveke se gubi umot,kolku ponavlecen na heroin tolku poveke se gubi umo,deluva poznato ? :helou:
 
R

RAYTHEON23

Гостин
Epa se laci neznam od koja zhlezda hemikalija narecena dopamin,sho stvorva zavisnost ednakva na heroinot.I taa hemikalija se laci pri kontant so "sakanata" licnost i za toa se javuva potreba za vizuelen ili kakov bilo kontakt,pri shto lugeto se skloni na gluposti kako shto i narkozavisnicite se.
Kolku povljuben,tolku poveke se gubi umot,kolku ponavlecen na heroin tolku poveke se gubi umo,deluva poznato ? :helou:
е сега без шали љубов=хероин:nesvest::nesvest:...како тоа љубовта само допамин ли е??

ако е така сите ке користеа леводопа или дрога де....

од дрогата се губи ум оти е штетна...за мозокот ба љубовта е природна.:helou:
 

Kajgana Shop

На врв Bottom