Bezdan
Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...
Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?
Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
Devedesete
Mi smo bar imali stare gitare Poneki bedz na reverima
Glupo bi zvucalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima
Al zastavu sezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od zute cigle prostro se pred nas
Mi smo bar imali razne Che Guevare O-o, i vece prevare
To mladost spiri u dahu kao secer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih vise su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode tocen je za nas
Mi smo bar imali putovanja Perone, suze, cmakanja
Crveni pasos bez mane sto prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih svrljani su na jarke razglednice
Svet je lice sminkao zbog nas
Mi smo bar imali one snove koji se tesko ostvare
A snovi najcesce vrede tek kad s tobom osede Kad s tobom ostare
Nije bas sve na kantaru Citavo cudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih
Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Opake
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake
E, kad vec puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan ce svanuti
Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne Fobicne
U udzbenike i u citanke usle su bitange Obicne
Kasno je da se panici Dali smo sansu da se ludilo ozvanici
A sad smo prosto zgranuti?
Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetic u kosi O, blago ludima
Danas se laz odvazila A zadnja bagra kroji moral
Pa je OK koral dignut oko nas
Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati
Za vama niko nece zaliti niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti
Ma, jebite se, Devedesete, i vasa prica je gotova
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane Ili ih pusti da se medusobno tamane
Sto ima svojih prednosti
Ilona
Moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan
Lepa protina kci
Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa lepa protina kci.
Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala kao plast.
Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...
O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.
Cudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tudj.
Bas sam prosao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...
Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci.
Jedan zivot, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku, ja se drzim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne naspram nje...
Menuet
U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je čekao taj voz...
Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle.
Pomislih, to je, mozda, taj dom.
Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke.
Snila je dane, mirne i nežne, k'o crno - bele klavirske tipke.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Siđoh pred kuću, na prašnjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot ,
al' to je sasvim druga stvar.
Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.
Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.
Od tad je prošao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko čeznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.
Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a večito ista.
Snila je dobra stara vremena, i svog Šopena i Baha i Lista.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Još uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mračne, jeftine krčme, noći su, ponekad, puste i duge.
Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu...
И мојот омилен дел од омилената ми песна
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi cuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim